Соња Бисерко: Одустајање од Косова једина исправна одлука Вучићеве политике

Једино што је Вучић добро урадио јесте да је одустао од Косова, али га и даље користи као тему преко које мобилише емоције у јавности истакла председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији 

Извор: НСПМ

Предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Соња Бисерко, у емисији Изван оквира на Н1 БиХ отворено је говорила о политици Александра Вучића и улози Србије у региону, упозоравајући да дугогодишње попуштање међународне заједнице према Београду представља озбиљну грешку с посљедицама по стабилност Западног Балкана.

Бисерко је нагласила да Србија упорно избјегава суочавање с властитом одговорношћу за ратове у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову. Према њеним ријечима, такав однос према прошлости директно утиче на садашњост, јер се кроз актуелну политику наставља дестабилизација сусједних земаља. Посебно је истакла концепт такозваног „српског света”, који описује као великодржавни пројекат што мијења своје облике, границе и називе, али у суштини остаје исти.

Соња Бисерко: Србија стално јача војску а прича о помирењу

Говорећи о Александру Вучићу, Бисерко сматра да је његова једина стварна и исправна политичка одлука била одустајање од Косова. Ипак, упозорава да се Косово и даље користи као снажно политичко средство за мобилизацију емоција у јавности и јачање унутрашње подршке власти. „Једино што је Вучић добро урадио јесте да је одустао од Косова, али га и даље користи као тему преко које мобилише емоције у јавности”, истакла је Бисерко.

Посебну пажњу посветила је односима Србије и Хрватске, за које тврди да су озбиљно нарушени. Према њеним ријечима, Хрватска је фактички избачена из концепта „српског света”, али истовремено остаје стални кривац у политичкој реторици – од оптужби за наводне обојене револуције до непрестаног призивања усташтва. Од доласка Српске напредне странке и радикала на власт, дипломатски и политички односи двију земаља готово су замрли.

Слободан Антонић: Вучићева инаугурација 2.0 или Тај ум је већ колонизован

Бисерко подсјећа да су до 2012. године политички контакти између Србије и Хрватске били редовни, уз честе посјете званичника и активну улогу амбасада. Данас, како наводи, дијалог је готово у потпуности изостао, што додатно потврђује да актуелна власт у Србији користи хисторијске теме и запаљиву унутрашњу реторику првенствено ради јачања властитог политичког утицаја.

На крају, Соња Бисерко закључује да политика Србије под водством Александра Вучића не доноси стварни мир и стабилност региону. Иако одустајање од Косова показује да је могуће донијети исправну одлуку, начин на који се ова тема и даље користи указује да су унутрашња политичка мобилизација и очување власти и даље важнији од одговорног односа према сусједима и регионалној стабилности.

„Лепосава“: Нисам могла да се сетим кад су Бисерко и Планинц добиле Нобела за мир

Опрема: Стање ствари

(Тутинске новине/НСПМ, 31. 12. 2025)



Categories: Гостинска соба

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Niko kao ova zena jace ne simbolizuje nasu propast . Zamislimo da u sred Hrvatske jedna Srpkinja uporno , godinama truje tamosnji narod autosoviniznom.Ne , to nije moguce ni zamisliti .Nigde u svetu.

    23
  2. Нема сврхе размишљати о томе шта је могуће негде другде. Треба елиминисати ствари које не смеју бити могуће. Соња ради оно што јој је задато и за шта је плаћена. Вучић ради оно за шта је постављен и за шта је добио сагласност да пљачка Србију. Са становишта њиховог система вредности и менталног склопа они раде смислено. То што то пролази у Србији је бесмислено. У нама је грешка.

    12
    5
  3. Соња Бисерко или *** ****.

    Рођена у Београду 1948 године.
    Мајка оток Угљан. Отац Книн.

    Одшколовала се у „5 Београдској гимназији“.

    Академски „економски факултет’.

    Оснива 1994 године у Београду Неке Владе Организацију ( НВО ) под именом :

    Одбор за људска права свих грађана и грађанки у Србији само не Срба и Србкиња у Србији.

    31 годину упорно ради на правима без ОБАВЕЗА свих некадашњих „Народа и Народности“ и правима свих „НОВИХ“
    врста Народа и Народности са Новим
    Неприродним Заставама у Невиђеним Бојама.

    Од времена 5 Београдске Гимназије она је заволела Црну Боју.

    Мрзи из дна душе црвено-плаво-белу боју.

    Израз њеног „лица“ говори све.

    Црно.

    Црње.

    Црнило.

    Бисеркино.

    16
  4. @ памтљиви Србин

    Честит Божић, Бадње вече!

    Окупациони колониста Ендехазије.
    Наследни титоиста и набеђени клинтониста.
    Наследни римопаписта и набеђени сатаниста.
    После основне школе све њезине „школске дипломе“ су поклони Удбе.
    Године 1941. у Загробу (бивше Србиново) на гробу творца великохрватског сербоцидизма Анте Јаковљева Старчевића 1823-1896. њезин земљак и трајни старалац Будимир Иветов Лончар 1924-2024. из Прека је добровољно положио доживотну усташку заклетву на бомбу, каму, пиштољ и распело.
    Године 1991. у Мирањама Доњима њезин једини брат заклети усташа Жељко Ђурин Бисерко Шимићев 1950-1991. из Сутомишћице је погинуо као геноцидни агресор Ендехазије против Територијалне одбране Србске Крајине.
    [Ů]⁴ = усташија на биквадрат

    10
  5. МЕЂУ СТРАШИЛИМА
    Међу цвѣћем славуɪ пѣва
    Своɪе дивне пѣсме благе,
    Па и ви сте цвѣће красно,
    Српкињице, сестре драге!
    „Међу Српкињама“
    А. Шантић

    Врлинама вашим нѣкад
    наш ɪе Шантић плео вѣнце…
    Прохтѣ ми се, након вѣка,
    да му будем лирским премцем

    па ко Алекса напрежем
    душевне и умне силе
    да вам китан вѣнац везем
    Српкињице, сестре миле!

    Нѣ знаɪући ропства муку,
    у обиљу и слободи,
    пустићу да моɪу руку
    надахнуће чисто води.

    Притом само ревно пазим
    да правило ново, златно,
    трапав Пегаз нѣ погази —
    да стих звечи толерантно.

    Са чиме да упоредим
    трепавице дуге оне,
    а да тиме нѣ уврѣдим
    северине и мадоне?

    Поменем ли, сасвѣм тихо,
    ɪедра нѣдра уз опанке,
    уврѣдићу страсним стихом
    осѣтљиве муслиманке.

    Шта Косовки судбе црне,
    шта жртве свих Гоɪковица,
    ако ли се нѣ осврнем
    и на патње Іевреɪчица?

    И са чѣм да упоредим
    Миличине очи дивне,
    а да смртно нѣ уврѣдим
    мадоне и северине?!

    Прѣ бих се у своме ваɪу
    на пакленом огњу пекō,
    него да ме покараɪу
    кандић, вучо ил бисерко!

    Па кад зрѣло поразмислим
    ког све могу да наљутим,
    да ме нѣ би ɪади стисли —
    боље ми ɪе да заћутим.
    23. Х 2006.
    Драган Буковички, из збирке Унезвѣрињак, 2020., стр. 48-49.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading