У мојој домовини, Орловшчини, стрељано је хиљаде свештеника и верника. Ко је он – Стаљин? Био и остао бандит. Не желим да говорим, али знам чињенице да је само пројава Божјег чуда спасила земљу током рата
Схиархимандрит Илија Ноздрин (†2025)
Први пут објављено 24. 10. 2016.
Безбожност је донела себичност
Интервју са старцем – ова синтагма већ сама по себи звучи необично. Код стараца се одлази по савет у кључним животним тренуцима. Ту је главно чути одговор који није увек лако разумети. Често се смисао одговора открива након много година. У речима стараца важно је све, до последњег слова. Баћушка је први пут дао тако свеобухватан интервју за друштвено-политичко издање.
Зашто се започињу ратови
Оче Илија, Русе и Русију на Западу оптужују за све смртне грехе. Отворено провоцирају. Да ли желе да нас увуку у рат?
Да, да, очигледно. (Пауза.) Наравно, не сме се рећи да су се сви окомили на нас и да су сви непријатељски настројени како према самој Русији, тако и према нашој руској нацији. То је, ипак, присутно, и посебно наглашено у Малој Русији. Тешко је дефинисати за шта окривљују Русију, чиме су незадовољни.
Овде је један од главних разлога – постојање зле силе, ђавола, који свугде ствара смутњу, свађе. Један филозоф је рекао да је, у наше време, успех ђавола у томе што је многе убедио да га нема. Међутим, то није истина. Он постоји! Сама чињеница да он постоји састоји се у томе што је неопходна мисија Спаситеља и Бога нашег Исуса Христа, искупитељска жртва – Његово страдање. Страдање вишег степена, мучитељско, које се завршило победом над ђаволом. Господ је преко Својих страдања дао свету Крст! Крст који сваки човек користи и којим побеђује демонску силу.
На велику жалост, многи не знају за постојање злих сила. Постоје демони на челу са сатаном. Сатана покушава да се сакрије, али не може. Ако би се пребројале све чињенице којима су људи потврдили постојање ђавола и злих духова за читаву људску историју, могло би се избројати милион.
Ђаво је дух. Као што у нашој души постоји дух. Он је дух у највишем степену по интелекту и сили. Природно је да многи мисле и прихватају га као своје мисли, свој разум, своје одлуке. Јако је тужно да већина људи не признаје, као што сам рекао, његово постојање. Толико се о томе говори. Пре свега у Светом Писму, у Јеванђељу, нашем Новом Завету. Тамо има много места где се указује на његово постојање.
Такође је речено да га је Господ разобличавао док је чинио злодела. То јест, побеђивао га је и ђаво се удаљавао.
У историји Светог Писма је речено да ће он у потпуности бити склоњен од човечанства-да ће бити бачен у језеро сумпорито. Тај процес се наслућује. Али, до времена Промисао Божји чува ђавола.
Речено је да је Бог Љубав. Можда се у томе и пројављује Љубав Божја, што му Господ даје времена да се покаје. У житију зачетника монаштва, Антонија Великог који је много страдао од ђавола (страшно га је тукао), једном се поставило питање: хоће ли Господ да опрости ђаволу? И, када се Антоније Велики молио, њему се открило да ће се то догодити када се ђаво буде три године, непрекидно кајао речима: „Помилуј ме, Боже, злотвора древног“. Тако је записано.
Схиархимандрит Илија Ноздрин (+2025): Како да сами не издамо и како да живимо са издајом ближњих
Ђаво се пројављује скоро сваког дана. Стално изазива злобу у људима. Наравно, сви ратови, све свађе, све непријатности и невоље у свету се дешавају уз учешће тамних сила и ђавола. Посебно рат на Блиском истоку – у Сирији. И рат у Малој Русији.
У Малој Русији сам и лично више пута чуо антируски израз „москаљ“. Ми се на њих не љутимо. Напротив, од почетка заоштравања односа, у црквеном животу се непрекидно молимо да Господ успостави мир. Показујемо што више можемо љубав према свој нашој браћи малорусима. Постоје одређене личности пуне отрова, које трују друге својим сиктавим антируским схватањима, али то су појединци.
Већина људи у Малорусији жели мир и пријатељство.
Све смо издржали уз Божију помоћ
Ближи се 100-годишњица револуционарних догађаја 1917. године, која тражи посебан приступ. Како Ви оцењујете догађаје тих година?
– Нажалост, на велику жалост, револуција нам није ништа корисно донела. Ништа није дала. Пре свега територијално: колико је Русија изгубила захваљујући тим догађајима, и колико људи-70 милиона људи је изгубила, идући тим путем, добивши и Грађански рат, глад, репресију. Још 30 милиона живота је однео Велики Отаџбински рат. Коначни збир-100 милиона људи. Историја ће, што се тога тиче, рећи своју реч.
У исто време може се чути, да је, кобајаги, у совјетско време живот био много бољи.
– Нећу далеко отићи и испричаћу о сопственом животу. Имам преко 84 године. Један осећај памтим од почетка свог сазнања-глад, глад, глад. Отац који је успео да доживи до револуције, говорио је да тако лоше као за време комуниста, никада није било. Отац, Атанасије Ноздрин, отишао је првих дана у рат и погинуо на фронту. Глад је била како за време рата, тако и после. Хлеб, у довољним количинама, се код нас појавио негде 50-х година. Сеоски живот је био сиромашан, феудалци су далеко од ове немаштине.
Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Само молитва православних спасава сав свет
Наша мајка је радила у сељачкој радној задрузи и при Стаљину није ни копејке добијала. У исто време, не може се избројати колико је рачуна требало платити: порез на доходак грађана, добровољни друштвени порез, најам, разна осигурања. Наравно, у производима је, током једне године, требало исплатити 40 ког меса, дати 150 јаја, 150 литара млека. Све то са 25 хектара земље. Чинило се да је Орловска област најбогатија. Ето. А данас, хвале, кобајаги, да је за време Стаљина и совјетске власти било добро. Били су наравно, бирократски радници, шефови који су чак и у блокираном Лењинграду обезбедили себи сит живот.
Данас није реткост чути да је управо Стаљин добио Велики Отаџбински рат. Када покушаш да негодујеш, да је народ добио кажу – не, Стаљин, јер је он управљао земљом.
– Прво су лажи изградиле револуцију, тобоже, људе експлоатишу, људи лоше живе. Заправо, свега је било довољно. Народ је био за цара. Русија је била богата, снажна, моћна. Улагало се у одбрану, земља је била јака у војсци. Постојала је огромна флота. Револуција није била потребна.
Сада лажу о Стаљину. Ко је био он? Бандит „Коба“, који је пљачкао инкасанте. Због чега је лежао? Због пљачки, злодела. Бандит, једном речју. Да ли је он могао да игра позитивну улогу у рату? Ако је нешто и било са његове стране, то су непромишљена наређења.
Портрет Стаљина држи један учесник Параде победе, на мозаику горе десно (Фото: МБХ медиа)
Сачувана су сећања Немаца, који само што нису полудели, пуцајући из непосредне близине на нашу војску. Људе су гурали напред, а позади су ишле баражне јединице. Један јуриш на Сапун-гору у Севастопољу колико кошта-колико је тамо наших дивизија пало. Река крви је текла.
Другачије се могло управљати, да не буду толике жртве. Међутим, Стаљин није навикао на саосећајност према људима.
Августа 1941. године, дао је наредбу да се приликом одступања дигне у ваздух Днепрогез. После експлозије подигао се талас величине неколико десетина метара, који је носио све пред собом. Удавило се десетине хиљада људи. Можда у томе и јесте заслуга Стаљина-да погуби толико људи. Наш народ је и без тога био спреман да брани Домовину, Отаџбину. При томе што првих година рата није било ни муниције, ни заштитне опреме, ни довољне количина оружја. Војници данима нису ништа јели, на ногама су носили крпе. Гладне и смрзнуте, све су слали на фронт. Све је то наш народ издржао, уз Божју помоћ.
Господ нам је дао Победу. Никакав Стаљин, тај бандит! Колико су руских душа он и Уљанов погубили! Колико људи су лишили живота само на Колими, на Соловках, на северу, на југу. Због чега? Због чега су стрељали потпуно невине људе? Једна чињеница. У Оранском манастиру Нижегородске области стрељано је 11 хиљада свештеника, монаха и архијереја! А на Бутовском полигону-скоро 30 хиљада људи. Скоро да се сваки град, област претворила у полигон смрти.
Схиархимандрит Илија (Ноздрин)
У мојој домовини, Орловшчини, стрељано је хиљаде свештеника и верника. Ко је он – Стаљин? Био и остао бандит.
Не желим да говорим, али знам чињенице да је само пројава Божјег чуда спасила земљу током рата. Тих чуда је било на хиљаде.
Ђавољев смрад је неиздржљив
Постоје људи који говоре да, с обзиром на то да Господ попушта рат, они не могу да верују у Њега.
– Велики Отаџбински рат био је изазван ничим другим до уништењем храмова, скрнављењем светиња, чудовишним преступима против вере. Сада, ако безбожништво узме власт под себе, никакву поштеду наша Отаџбина неће имати-престаће да постоји. Ако престане и наше постојање, престаће живот, глобално. Већ се виде признаци да без вере, без истинског доживљаја и поштовања Бога живот неће постојати.
Сада је образованост људи у нашој Русији порасла, мало ко је без вишег образовања, али, на велику жалости људи апсолутно не схватају прави смисао нашег живота. У чему је смисао нашег живота? Шта је то живот, шта је то антропологија, човек? Државни атеизам представља потпуно удаљавање човека од Истине. Апсолутно незнање у чему је смисао нашег живота.
Државни атеизам се трудио да све, под силом страха, убеди да живимо без Бога. Читава људска историја говори о томе да Бог постоји. Може се побројати минимум милион сведочанстава о Богу, о вечном животу. Атеизам ничим није располагао, није имао сведочанства против постојања Бога, вечног живота, душе.
Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Прошло столеће је несрећа за Русију
Они који су ширили државни атеизам, одвраћали су људе од Бога. Колико су само имало самоуверености у томе да нема наставка живота, да нема раја ни пакла. Пакао постоји! Колико је људи било ишчупано од Бога, отупљено атеизмом, послато у ад. Како постоји бели дан, тако се може са сигурношћу рећи да постоји и пакао. Комунизам се тумачи овако: „ко ће доле?“, то јест, ко треба да се пошаље доле, у ад. Шта је то ад? То је, пре свега, човек лишен Бога, истинског живота. Ад је када човек потпада под власт ђавола.
Преподобни Серафим Саровски говори, да ако би човек угледао ђавола у свој својој снази, не би остао жив! Толико је страшна ђавољска злоба. Рећи ћу једно-чак и смрад од ђавола, ђавољев смрад је неиздржљив, На пример, ни сат не би издржао у том смраду. Жив не би остао. Мирис! Не говорећи о његовим поступцима, када човек потпада под власт ђавола. Ево где се налази највеће злодело оних који се циљно одвраћају од Бога. Не знам како ће Господ казнити те људе који сада саблажњавају омладину, студенте! Комунисти су желели да сви буду безбожници, да сви оду у ад, да се муче у власти ђавола. То се ни са чим не може упоредити! Јер је речено: иду у муку вечну. Вечну муку! Шта то значи? Под власт ђавола. Како је могуће после такве помахнитале безбожности, још једном међу омладином сејати неверје у Бога, а то се дешава.
Да је био други владалац…
Када сте говорили о мржњи коју ђаво провоцира, пало ми је напамет каквим је нападима изложен наш председник Владимир Путин. Његови „партнери“ спуштају се чак дотле да називају Путина непотребним речима.
– Као што је речено у Светом Писму – волите не само пријатеље, не само ближње, не само оне који су добри према вама, него је речено чак-волите непријатеље своје. Тако је било и тако и јесте за верујућег човека. Наравно, човек се бори са својом природом. Када је јак у вери, увек ће пронаћи у себи снагу да заволи чак и оне који га мрзе.
Сада наш председник показује љубав и снисхођење према иностраном непријатељству. Колико он има стрпљења. Да је неки други владалац, већ бисмо били у рату. Само његово стрпљење, самопожртвованост, његово снисхођење према нашим непријатељима спасавају.
Батјушка, како да победимо корупцију?
– Они који говоре о корупцији, треба да размисле, како живе у својој породици. Како се односе према супругама, а супруге према мужевима? Како васпитавају децу. Корупција је људска себичност. Пре су, на Светој Руси, људи били већином верујући. Поштовали су родитеље, било је поштовање међу људима. Шта је безбожност донела? Само себичност. Ти, који су правили револуцију, нашавши се на власти, завидели су једни другима. Једни са другима су ратовали, као бесне животиње у кавезу.
Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Револуција је огромна несрећа за Русију
Пошто су отели веру људима, дали су зелени картон наркоманији, пијанству, хулиганима, абортусима. Ако се човек лиши Бога, он неће схватати у чему је смисао живота. У чему је његова радост, његово добро. Зато што је то добро пре свега у вери, у стицању Духа Светог, у благодати Божјој. Као што је речено у Јеванђељу, прво тражите Царство Божје. Шта је то Царство Божје- то је када човек већ на земљи задобија велику радост.
Бака може да издржи у 70 и 80 година, по 5 сати на служби. Она већ овде задобија тако велику радост, која се не може упоредити ни са каквим почастима и сладостима. Христос који је био окружен масом народа, говорио је: међу вама већ има људи који ће у овом животу видети и осетити Царство Божје. Ту радост коју није могуће никаквим речима изразити. Но, када су човеку одузели молитву, добија се да он иде за материјалним добрима, благостањем. Одатле и појава корупције, завист. Треба вратити веру људима и неће бити погодног тла за корупцију.
Разговарала Марија Поздњакова
Са руског Ива Бендеља
Аргументы и Факты
Наслов и опрема: Стање ствари
(Православие.ру, 20. 10. 2016)
Categories: Гостинска соба
Господ је онда дао и Стаљина 😉 Немам намеру да овом озбиљном шалом омаловажим истинитост и дубину старчевих речи. Коментар се не односи на њега. Али, када се анализира текст објављен у медијима и који уз то има политичку тежину, ваља бити опрезан јер је тема врло сложена, а тумачења често превише једноставна. Наслов не садржи целу суштину текста. Не спорим да је провокативан :). Стаљин је ипак дошао на власт са Божјим допуштењем. Неко је морао да има срећу или несрећу да потписује одлуке. Култ личности – не! Ни када је Стаљин у питању, ни када је Путин у питању. Ни било ко други. Да ли је могло другачије у Русији, без онолико жртава? Верујем да јесте. Но, Господ нека суди, а не би ваљало да ми занемаримо или оправдавамо вишим интересима злочине који су почињени. Ах, и та Византија прекрасна их је имала. Сетимо се покоља на хиподрому у време побуне „Ника“, када су се деме удружиле против цара. Није за поређење, знам, и паралеле ове врсте могу бити мач са две оштрице. Но време побуне Ника је време утврђивања царства и одбране не само од напада на границе, већ и одбране од различитих утицаја на хришћанство. Да ли је револуција (мада термин није најбоље с моје стране одабран) нешто дала Русији? Можда је отерала из власничких структура представнике западних и прозападних елита? Или, насупрот томе, можда им је учврстила неке позиције? Оваквим питањима ће се ипак бавити наука.
Највећи бандит, криминалац и масовни убица је онај чији су балсамовани остаци још несахрањени. Много позитивног је везано за име ЈВС као што је победа у Великом Отаџбинском Рату и економско-политичко државно јачање СССР-а као прве светске велесиле и тиме дефинитивног баланса насупрот погубног таласа УСА нео-фашизма. Такође, ЈВС је зауставио прогон Цркве после рата, да би га Хрушчов наставио. Не треба ту велика наука да се увиди колико позитивна улога ЈВС-а далеко надмашује његове злочине (које нико не пориче) и наводне злочине које систематски преувеличавају (на Западу). Крајње је штетно забијати клин између садашњих руских комуниста и осталих патриотских снага Русије тако што ће се са једнострано негативно односити према наслеђу ЈВС. Иначе имена Хитлера и Стаљина су синоними зла на Западу, тако да бомбастично дерогативно помињање Стаљиновог имена у наслову као бандита чини да се текстови као што је овај мало разликују од оних којима врве западни извори дезинформација и анти-руске пропаганде.
Хтела бих само још нешто да додам. Ја не бих писала онакав коментар да не знам какву читалачку публику има овај сајт. Друго, и поред примедбе коју смо имали Don Quixote и ја, чини ми се да је добро што је изазвао реакцију која може бити добра основа да руску црвено-белу тему обрадимо још дубље. Пре свега зато што се нас овде вишеструко тиче, од науке, до животно (у пуном смислу). Поздрав!
Што се наслова тиче, ту се једино важи је ли он кривотворен или је узет из самог текста: пошто је овај наслов који сам дао практично директно спајање мисли старца Илије – не остаје ми ништа друго но да закључим да онима којима наслов „не одговара суштини“ или је „бомбастичан“ заправо имају проблем са оним што је Старац рекао. Знам да није пријатно супротстављати се тако великом духовнику – али ипак не убијајте (сиротог али према Истини одговорног) „давача наслова“.
Александар Лазић
Александар Лазић
Да, ја имам проблем и са насловом и са делом текста који наслов имплицира или је директно у складу са њим као нпр: „Сада лажу о Стаљину. Ко је био он? Бандит „Коба“, који је пљачкао инкасанте. Због чега је лежао? Због пљачки, злодела. Бандит, једном речју. Да ли је он могао да игра позитивну улогу у рату? Ако је нешто и било са његове стране, то су непромишљена наређења.“
Могу да имам само дубоко поштовање за Старца, као духовника, можда већ светог човека. Али, текст је такав да би га по садржају, поруци и једностраном харангирању Стаљина радо објавио сваки западни извор анти-руских гадости. То ми је добар знак да је промашај тако говорити а још више то објавити, укључујући ту и стављање наслова који наводно сажима текст у једну осуду ”Стаљин = бандит”. Основно у мом коментару је да текст представља дување у исту (пропагандистичку) тикву у сагласју са осведоченим непријатељима Руса (Словена уопште) и Православља, и мени такви ставови не могу бити прихватљиви, нити их ублажава чињеница да долазе од стар(а)ца или уредника портала (напротив!).
Ух, бојим се да смо се запетљали у клупко из којег тражимо излаз. Прво, чињеница је да је старац то рекао. Тако да „давачу наслова“ не можемо замерити да је наслов извукао ни од куда.Али старац говори као старац: је ли Стаљин наредио злочине? Он мисли, зна да јесте. Је ли тиме починио грех? Јесте. Да ли се покајао? Није, да старац зна. Да ли је прогањао цркву? Јесте, то старац зна, видео је. И за старца је то довољно. Његово је да каже оно што као духовник треба да каже. Ја се не усуђујем, из много разлога, да тумачим старца. То сам одмах нагласила.
Прелазимо на поље медија, „јавне сфере“. Старац је интервјуисан, колико год се у уводу новинарка правда да се старац не интервуише.Овде се прича усложњава, добија политичку димензију. Природне поделе у друштву, у цркви, поделе светске, одједном као авети избијају из свих углова. Текст са сајта Аргументи и факти (морам да признам да ништа не знам о том сајту) преноси и сајт Православие.ру (па онда и Стање). Откуд то? Чему то? Не знам одговор, али овако размишљам: Црква (друштво) је жив организам. Не постоје дати одговори. Отац схиархимандрит сме да удари шамар (као што је Св.Никола смео када је бранио праву веру). То му је „посао“. Ми не смемо да ударамо шамаре. Ми (мислим на Русе и на нас чије су очи усмерене ка њој , и не смем ни да помислим на наше поделе) морамо да станемо, да се замислимо, јер ако и нагађамо пут којим се усмерава Русија, морамо бити свесни да се на том путу могу поновити грешке из прошлости. Грешке које срозавају. Кад сте на снажном коњу, макар и на његовом репу, слабо размишљате о бубама које он гази у галопу. Наравно да непријатељи Русије, непријатељи православља, могу да искористе причу не би ли омаловажили њене напоре. Али њима је то посао. Наше је да идемо корак испред њих, или бар да им не допустимо да нас „претркају“ колико је у слабашним нашим моћима. Али да при том не заборавимо да је наш прави и једини циљ задобијање Духа Светога. У свету препуном зла, конфликата, подела у којем јесмо, заиста је претешко пловити без грешке (личне и друштвене). Ето, Don Quixote и ја смо скренули пажњу на проблем које може произаћи уколико се старчеве речи олако (недуховно) прихвате и још горе злоупотребе. Јер у свету смо. Уредник је својим насловом извукао оно што је он мислио да је важно јер сви знамо колико је духовна компонента њему важна, као и нама уосталом. И сад пловимо даље. Нека Господ буде наш Кормилар!
П.С. извињавам се на дужини коментара, преморена сам, надам се да сам се да сам успела да напишем смислен коментар. Поздрављам.
О Путину је отац Илија рекао следеће:
„Сада наш председник показује љубав и снисхођење према иностраном непријатељству. Колико он има стрпљења. Да је неки други владалац, већ бисмо били у рату. Само његово стрпљење, самопожртвованост, његово снисхођење према нашим непријатељима спасавају“.
Тако да нећу да чујем овде више ниједну реч против Путина. Јер овај Отац – прича оно што зна – и са тим је завршено.
Или:
црквени оци – знају шта причају – и тако да нећу да чујем овде ни једну реч против цркве.
Има ли питања или да закључимо ову вечну дилему?
@ Љубезни Харалампије
Невероватно! Јесте ли сигурни да је то страц рекао и да није подметнуто? Да ли имате линк на чланак где је то старац рекао? Благодарим унапред.
Оно што би се могло описати као Путинова верзија комбинације Крени-Стани са Сремским Фронтом, да се што више православних Руса индиректно убије, се описује као сјајна стратегија!
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
У Русији је абсолутна цензура и може се заглавити у затвору чак и за професионално и конструктивно критиковање Путина на друштевеним мрежама, без икаквог љутитог речника и било каквог позива на протесте или било шта слично, као што је Игор Гиркин/Стрелков добио 4 године у монтираном процесу, али колико знам, још увек није обавезно говорити похвале о Путину.
Многи су се продали, као на пример Дугин, који се недавно претворио у Путиновог Бокана [1]. Пре тога, он никада није био ни мозак/саветник ни стратег Путина и Кремља – то је само западна пропаганда и гнусне лажи.
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
[1] A Drop of Skepticism in the Ocean of Optimism – Alexander Dugin | Iurie Rosca / Yuri Roshka Blog Substack | 2025-01
https://iurierosca.substack.com/p/a-drop-of-skepticism-in-the-ocean
https://arcaluinoe.info/en/blog/2025-01-22-n1hfgger/
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
Опширније коментар касније, сада кратко Харалампију. Илија Ноздров уз све поштовање није Црква, а и са појединим духовним чедима се није баш прославио 🙂 Шта ћемо ми са речима канонизованог светитеља светог Луке Кримског, који је на вест о смрти Стаљина написао – КЛАЊАМ СЕ ДО ЗЕМЉЕ СЕНИМА ВЕЛИКОГ СТАЉИНА.
@Ранко
„Шта ћемо ми са речима канонизованог светитеља светог Луке
Кримског, који је на вест о смрти Стаљина написао – КЛАЊАМ
СЕ ДО ЗЕМЉЕ СЕНИМА ВЕЛИКОГ СТАЉИНА.“
У чему је Стаљинова величина?
Ако сте у могућности, појасните ово, молим Вас.
Код Срба постоји велики број оних који се клањају “СЕНИМА
ВЕЛИКОГ ТИТА“, а Тито и Стаљин су једно време били у великој
љубави.
Свесавезни попис становништва у СССР-у одржан је почетком 1937-e године. Од 98.4 милиона људи који су били обавезни да одговоре на питање о вери, верујућим је себе назвало 55.3 милиона људи. Тај попис је проглашен дефектним и забрањен је. Руководиоци пописа су стрељани као „штеточине“. У тим околностима у јесен 1937. године је ухапшено 137.900 православних свештеника и црквено служитеља, од којих је стрељано 85.300. Следеће, 1938. године ухапшено је 28.300, а стрељано 21.500 спештеника. У 1939. години ухапшено је 1500, а стрељано 900 свештеника. У 1940. години
ухапшено је 5100, а стрељано 1100. У 1941. години ухапшено 4000, а стрељано 1900 свестеника РПЦ. (Подаци из Књиге „Духовни Извори Руске Револуције“, стр. 77-78), Aутор: Митрофан Баданин.
@Владанка
Као неко ко редовно иде У Русију и о овим стварима разговара са вернима, могу ти рећи да није баш тако како ти тумачиш, мада постоји и тачно пренесеног онога што је реалност тог друштва.
Ово је мој лични доживљај, не мора да значи да говорим тачно, ипак сам човек.
У Русији полако, али тешко, људи( пре свега верни) добијају свест сазнања да је долазак комуниста на власт био изнад свега грех народа који је био заведен.
Корен тог греха осећају у пристанку да се у њихово име изврши убиство царске породице.
Верни у Русији све више почиње да осећају да ако се они као народ не покају за тај чин који је у њихово име учињен, пред Богом немају слободу за оно што желе и надају се, а то је благослов од Бога за власт која би била благословена.
Да, за разлику од многих овде који сматрају да у Русији све цвета и да птице певају и да је црква стена без пукотине, ипак је твој опис ближи ономе што се дешава. Много је туге и незадовољство међу вернима, пре свега на понижење које се од садашње власти и достојника цркве чини према истини Христовој која се Православно исповеда.
Почев од „мањих“ грехова уклањања крстова Православних са цркава на снимцима јавних ТВ канала, до највеће свејереси обједињене (екуменске пропасти) коју проповедају зарад „мира“ у друштву, где проповедају јавно да „сви славимо истог Бога“. Не бих да саблазним примерима душе оних који су на „слабијој храни духовној“.
Тако да лично мислим да грешиш у једној ствари, осећај у Русији према „светима и великодостојницима“ цркве који су још живи, се поларише на начин да свако од њих, ко пре свега јавно и изнад свега, прво не разобличи и јавно не осуди такве изјаве који воде у екуменску пропаст душа, а одмах затим и позив на покајање због корена греха убиства од Бога благословене породице, вернима се „упали сијалица“ не знам како да ти боље то опишем. То је као инстант тест постао међу њима. Говорим то о Христољубивим душама, које су Духом оживљење, не о „окреченим гробовима“ који су у цркви. Ово други су као и многи овде, кажу говорећи “ црква зна шта ради, шта има мени ту да смета…“
Тако да за Русију такође не предвиђам баш мирно време унапред. Шта тек рећи за овде…
Није ни чудо што свети Православља су пророковали да ће Бог васкрснути светог Серафима да би оповргао „учење“ које ће тада да се увелико проповеда по Русији у Православљу, да нема васкрсења мртвих. Тако да немој да те чуде изјаве и разни коментари достојника цркве, ја сам у почетку био запрепашћен, верујући невино у апсолутно саобразје садашње Руске цркве са Православном истином.
Али није тако, иако се овде лажно верује да јесте, али не замерам тим људима, само они који су верни Христу, без обзира на то ко ће их због тога нападати, могу и да осете то. Свима осталима ће као и Католицима који имају „непогрешивог“ папу, сваки покушај да се укаже на одступање од Христа у деловањима цркве, бити јерес напада на непогрешивост цркве.
Мада се у Русији заиста осећа благослов Божији, или је то моја лична пројекција јер заиста осећам љубав када сам тамо, тачно по речима светог владике Николаја да ће „људи узимати део земље из Русије ка светињу за себе“. То је нешто изван свесног, не могу објаснити, Али све Христа ради, чини ми се, то је љубав која је у корену нас и која освештава све.
Мој коментар уопште се не односи на наслов или монаха, преносим ти општи утисак јер препознајем тежњу срца коју и ја делим у твом коментару.
У другом делу опширног интервјуа (из три дела) који сам 2021. године дао за Нови Стандард, навео сам углавном своје ставове о личности Стаљина http://sabornik.rs/index.php/drugi-pisu/2047-staljinjetajna Овде бих укратко неколико напомена. Имам осећај да се неки наши, чак и православни аутори, никако не могу да ослободе управо Тито-Хрушчовљеве „истине“ о Стаљину. Драган Славнић каже да су једно време Тито и Стаљин били у љубави. Једно време је и равноапостолни кнез Владимир, Крститељ Русије, имао преко 200 наложница, па ипак је постао равноапостолни и „красноје сунашце“ како га Руси зову одмила. Међутим, ни то није Истина, Стаљин и Тито никада нису били у некој љубави, Тита су Енглези прогурали на чело Југославије а не Стаљин, постоји стенограм разговара Стаљина и Идна у коме Стаљин тражи да и краљ Петар буде опција. Идн на то одговара, он је сувише млад. Стаљин пита за године и када је чуо одговор, Стаљин је рекао – па Петар Велики је био млађи када је постао руски цар! Идн је на то одговорио – ви говорите о Петру Великом а ја о Петру малом. После тога Стаљину је било јасно да је краљ Петар у канџама Енглеза. Свети владика Николај говори да су много грешили и наши свети Немањићи али су сви имали и велико покајање и богољубиви крај. Ја лично верујем много више највећем архијереју РПЦ у другој половини ХХ века, митрополиту Јовану Сничеву, него Илији Ноздрову. Јован Сничев је имао јасан став да се ради о сложеној али великој историјској личности чије заслуге увелико превазилазе грешке. Бог је судија свима па ће бити и Стаљину свакако, али ко не види да је Стаљин промислитељски залутао у комунизам да би спречио пројекат Запада пре свега са Троцким (а и са Лењином), да се са Русима уради оно што је урађено са америчким индијанцима, тај не схвата много из историје ХХ века.
Одговор Мирку, за брата Драгана Славнића линк на крају текста, тамо је садржан одговор на његово питање.
Морам признати да, када сам пре 7-8 година пристао на превод књиге «Духовни извори руске револуције» нисам ништа знао о митополиту Митрофану. Нисам знао ни да се два пута женио пре него што се замонашио тако да је његов чин Митрополита канонски прилично проблематичан. Почетак књиге ми је изгледао као солидан духовни поглед на несрећну револуцију, као верујући монархиста наравно да сам био свестан сатанске идеологије револуционара. Нисам могао да лажем издавача када сам увидео да је митрополит као и већина присталица белогардејског покрета, не само неспреман да призна кривицу истих за масонску Фебруарску револуцију и сву кривицу сваљује само на бољшевике, него и да је грубо фалсификовао историјске чињенице. Наравно да су бољшевици велико зло, али бољшевици су само преузели плодове борбе белих, нису бољшевици срушили Православну Монархију, њу је срушила масонерија уз обилату помоћ белих генерала у Фебруарској револуцији.
Дакле, када се под видом статистике наводе овакве цифре, човек би морао бити веома, веома опрезан, поготово би то морао бити православни Митрополит. Истражујући ове податке, открио сам да их је митрополит преузео из књиге «По мощам и елей», коју је 1995. године написао Александар Јаковљев, раније секретар ЦК, главни идеолог КПСС. По архивама комисије за рехабилитацију духовенства и мирјана РПЦ укупно је за све време совјетске власти било тако репресираних око 22 хиљаде људи директно везаних за РПЦ. Откуда митрополиту цифра од двеста хиљада када знамо да није било више ни црног ни белог клира у РПЦ пре револуције? А много их је пострадало пре доласка Стаљина на власт, у првим годинама револуције. Одмах након револуције, Црква је опљачкана, лишена државних субвенција, а број цркава је смањен за 3,5 пута. У таквим условима, три четвртине православних свештеника (од 100 хиљада) једноставно нису могли да се прехране. Отишли су у свет, у иностранство, умирали, а није било никога да их замени, јер су богословије биле затворене. Много их је страдало и на окупираним територијама, тек после победе над Хитлером СССР се враћа приближним границама Руског Царства, после Брест-Литовског мира Лењин и Троцки су обогаљили државну територију за једну трећину.
Коначно, нису сви репресирани били и погубљени. На пример, поменута база података укључује монаха Пимена (Извекова), који је ухапшен 1932. године у групном случају, провео је мање од месец дана у затвору, а пресудом је пуштен на слободу. У предратним годинама је наставио да служи у цркви, служио је у Црвеној армији током рата, постао је епископ 1957. године, а 1971. године – патријарх московски и све Русије!
Маленков је писао о религиозним организацијама (укључујући католике, будисте, јевреје, муслимане итд), потом Емељанов ту цифру приписује само православним, а Јаковљев их већ претвара у клир, то јест служитеље Цркве и то преноси митрополит Митрофан у књизи коју на жалост ја преведох. Једина књига за коју се кајем што сам је превео јер многе људе због ауторитета црквеног чина доводи у заблуду.
Наравно, судбина многих црквених служитеља (као и стотина хиљада других Руса) била је страшна трагедија, а неосноване пресуде које су им изречене представљале су озбиљан злочин. Треба рећи да су и сами злочинци често делили судбину својих жртава. Међутим, недопустиво је да један митрополит надувава број жртава десетинама пута.
На крају, надам се да брат Александар неком грешком није објавио мој одговор господину Славнићу, па наводим линк за други део (од три дела) мог опширног интервју Новом Стандарду из 2021. године у коме сам изнео углавном најважније ставове о личности Јосифа Висарионовича
https://www.standard.rs/2021/04/26/ranko-gojkovic-staljin-je-tajna-koju-samo-gospod-moze-sagledati-2/
@ Ранко
Коментар је отишао у „непожељене“: сада је на свом месту 🙂
Благодарим брату Александру 🙂
Хвала за објашњење уважени господине Ранко. Ја сам само пренио податке из књиге коју сам недавно читао.
Потпуно се слажем са старцем Илијом. Ако су га Англо-американци оцрнили, то не значи аутоматски да је било управо обрнуто. Западни новинари и историчари јесу претеривали са његовим жртвама, али и стварност је била језива. Само између 1931. и 1941. 200,000 становника Совјетског савеза убијено је због вере.
А што се тиче Луке Кримског и Владике Јоана, они јесу духовни ауторитети, али питање је да ли су они то стварно изјавили, и да ли су баш све тако рекли. За Стаљина се писало и да је био код Матроне Московске, и да је наредио да авион три пута облети Москву са Тихвинском иконом, па се испоставило да су то биле лажи.
Караулцу – За разлику од неких других извора у којима духовна чеда накнадно пишу да је светитељ рекао то и то о Стаљину, код Луке Кримског нема питања, он је својом руком написао „Стаљин је сачувао Русију, показао шта она значи за свет. Због тога ја као православни хришћанин и руски патриота ниско се клањам Стаљину“.
Хтео бих додати и да реч бандит (претпостављам да је тако написано у руском оригиналу) код браће Руса нема тако крајње негативно значење као код нас, код њих је бандит отприлике као код нас хајдук, бандити су били тројица оснивача Соловјецког манастира – Свети Герман, Саватије и Зосима. Несумњиво да је млади Стаљин био такав бандит, али је несумњиво да је био и велики државник и тврдити да се рат могао добити и без Врховног команданта, бесмисленије је него тврдити да је оркестар без диригента могао нешто маестрално одсвирати…
Поодавно сам читао чланак у коме је описано како су совјетске власти сакупиле око 11000 свештеника и монаха РПЦ (1930-тих година) и дали им рок од неколико дана да се одрекну Бога. Запретили су да ако то не учине, сви ће бити стрељани. Међу њима су биле и четири Владике. Нико се није одрекао Бога и сви су били стрељани за неколико дана. Ово сам читао а проверавати нисам могао. Неупитно је да је, пре револуције, Јосиф Џугашвили припадао наоружаним разбојничким бандама, које су пљачкале Банке и притом побиле велики број државних службеника. Без наредбе Стаљина не би била
срушена чувена и велелепна Црква Светог Спаса, која је изграђена и подигнута у част 100-годишњице победоносне Бородинске битке. Као и хиљаде других Цркава и Манастира. Када се говори о стаљиновој командантској генијалности, треба имати на уму колосалне губитке победника у људству од око 30 милиона жртава. То вредновање ће најбоље научно извршити историчари и војни експерти, Руски и западни.
ПС: Ранко, да ли сте читали или можда преводили књиге историчара Виктора Суворова?
Господине Мирко, ја преводим литературу православно патриотског миљеа у коју свакако не спада поменути издајник Отаџбине и англосаксонски шпијун Резун који се прикривао иза презимена бесмртног војсковође Суворова…
@Ранко
“Ја лично верујем много више највећем архијереју РПЦ у другој
половини ХХ века, митрополиту Јовану Сничеву, него Илији
Ноздрову.
Јован Сничев је имао јасан став да се ради о сложеној али великој
историјској личности чије заслуге увелико превазилазе грешке. Бог
је судија свима па ће бити и Стаљину свакако, али ко не види да је
Стаљин промислитељски залутао у комунизам да би спречио пројекат
Запада пре свега са Троцким (а и са Лењином), да се са Русима уради
оно што је урађено са америчким индијанцима, тај не схвата много
из историје ХХ века.“
Ако се овоме дода и став Светог Луке Кримског, да СЕ
ДО ЗЕМЉЕ КЛАЊА СЕНИМА ВЕЛИКОГ СТАЉИНА, остаје упитно
зашто се, на неки начин, РПЦ није одужила Стаљину?
Наравно, не канонизацијом јер је то немогуће због толико проливене
невине крви идеолошких и политичких противника, макар заменом
његовог гробног ооблежја – ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ПЕТОКРАКЕ – ПРАВОСЛАВНИМ
КРСТОМ?