Опозиција је свих ових година Вучићеве власти, била друга нога на коју се ослањао. Њихова неспособност и одбојност омогућавала је Вучићу да поред њих изгледа као једина разумна опција
Фото: Фејсбук страница Николе Павловића
Прошло је пола године од почетка студентских протеста и верујем да би било корисно да се сагледа резултат.
Многи би рекли да је највећи успех студената тај што је „дошло до ослобађања од страха и подизања свести”.
Ова констатација је годинама уназад опште место. Нема протеста у Србији са кога се није чула ова тврдња и када се нема шта друго паметно рећи, онда се потеже за овом флоскулом која ништа не значи. Деценијама уназад, грађани се на сваком протесту ослобађају страха и подижу свест, да би се тај страх поново вратио, а свест спустила – како би се имало шта поново подизати и ослобађати на новим протестима.
Други део људи би вероватно навео да је највећи успех ових протеста то што су студенти натерали режим да испуни нешто од захтева и што је по први пут, пала Влада. То је могао бити успех само ако би био један од корака ка промени система, или макар власти, у супротном, не значи ништа.
Оно што ја видим као највећи успех ових протеста јесте маргинализовање опозиције. Опозиција је свих ових година Вучићеве власти, била друга нога на коју се ослањао. Њихова неспособност и одбојност, случајна и(ли) намерна, омогућавала је Вучићу да поред њих изгледа као једина разумна опција. Нема протеста који опозиција својом појавом и наметањем није угасила и нема народне енергије, коју опозиција није скренула у безбедном правцу по режим. У садејству режима и опозиције, овај систем је савршено заштићен.
Ипак, како ствари стоје, студенти ће и овај успех, поништити. Подршком опозицији на предстојећим изборима вратиће је у живот, те ће се ситуација у потпуности стабилизовати по режим.
До избора неће доћи брзо, односно, доћи ће онда, када Вучић у истраживању рејтинга добије недвосмислену већину, а подршка протестима и студентима, опадне. Тај процес је већ после 15. марта започет, а до данас је Вучић консолидовао своје бирачко тело и из дефанзиве кренуо у офанзиву. Клатно се померило у његову корист и како време пролази, разлика између студената и Вучића ће бити све већа, у корист режима.
Гледано политички, јасан је победник. Гледано друштвено, сви смо изгубили. Негативне последице ових догађаја биће огромне, а посебно по образовање, али о томе другом приликом.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Николе Павловића)
Categories: Гостинска соба
Ако се под појмом такозвана „опозиција“ у Србији од 2012 године сматра такозвана „позиција“ од 2001 до 2012 године у Србији онда није потребно неко посебно сазнање да се закључи следеће :
Дилетантска деменција делиријумске сујете такозване „опозиције“ у Србији је разлог зашто до сада нису „успели“ да поново буду такозвана „позиција“ у Србији.
Нико од њих појединачно а ни „заједно“.
Ни Гласно ни ПроГласно.
То ВИДЕ и ЧУЈУ свакодневно такозвани „слепци бирачи“ у Србији.
Губимо сви у Србији.
Сложно не сложни.
Павловићев текст је писан као да се не ради о власти у Србији која је једноставно неподношљива. Суштина политичке ситуације у Србији је да се више не може издржати и да се веће зло замени мањим. Власницима Србије, коју су жути продали, је сасвим свеједно да ли ће оно што се тражи да им да Вучић или неко други. Али им није свеједно да ли ће неко други да даје преко тога, као што Вучић даје. Неко други неће да купује авионе, копа метрое, прави атомске централе којима ће основна намена да буде одлагање нуклеарног отпада, прави путеве по цени аеродромских писта који се распадају после неколико месеци … Тај ће други „само“ да дозволи копање литијума, спроводи НАТО агенду, одржава колонијално стање у Србији. Чашћавање Вучића од неколико десетина милијарди је битан фактор да се нема ништа против њега.
Али Србима није свеједно да ли ће неко само да краде и распродаје њихово или ће да им испира мозак свакодневно и празни црева по њима. Вучић малтретира нацију, други само краду и издају. Вучић отворено вређа и понижава, други праве макар привид уважавања. Вучић нема меру, неко други краде плански. Вучић брука, неко други трпи понижења, али ћути и не млати около како га сви поштују и како му се диве. Једноставно, Вучић је зао и болестан и своје стање преноси на државу. То стање је метастазирало. Стање је малигно. Можда Србији и нема спаса, али свакако, са било ким другим (најбуквалније), биће лакше подношљиво и мање болно.
Зато, подржимо студенте и подржимо уједињену опозицију, кад већ нема ко да ухапси или стави у карантин издајника, лопова и психопату.
Дно, да ли се Ви шалите или сте стварно дно? Не могу да верујем да неко људско биће ово заиста мисли!
Што се тиче текста чланка, потпуно сам сагласна са сваком мишљу. Цела истина и као свака истина боли али и лечи.
Бог нека нас Србе спаси од даље свађе и међусобне мржње. То је оно што наш непријатељ жели и то је управо оно против чега треба да се боримо.
Дно је алтер-его губернатора, или је обрнуто 😉
Одакле аутору то да ће студенти подржати опозицију? Они спремају сопствену листу и биће нова појава на изборима.