Четам хаус је на много начина минијатурна верзија саме британске државе, и глобалне јавно-приватне управе у цјелини
Улаз у Четам хаус, Трг Сент Џејмса 10, Лондон (Извор: Блог Пола Киденека)
(Блог Пола Киденека, 15. 5. 2024)
Краљевски институт за међународне односе, познат под називом Четам хаус, изузетно је утицајан „труст мозгова“ са сједиштем у Лондону.
Читав вијек је под покровитељством Британске монархије. Недавно је списку покровитеља додат и Чарлс Трећи.
Директор Бронвен Медокс изјавила је тим поводом 9. маја 2024: „Четам хаус с одушевљењем прихвата покровитељство Краља, које нам је велика помоћ у раду на безбједности, напретку и одрживости свијета“.
Познаваоцима дјела америчког историчара Карола Квиглија, „инсајдера“, познато је да је он Четам хаус идентификовао као најважнији замајац јавно-приватног англоамеричког естаблишмента који је, према његовом увиду, држао полуге моћи с обе стране Атлантика.
Формално установљен 1920, краљевску повељу је добио 1926, а у САД је успостављена сестринска организација, Савјет за иностране односе (Council on Foreign Relations).
Алфред Милнер (Извор: Блог Пола Киденека)
Оне који вуку главне конце Квигли назива „Милнеровом групом“, усљед кључне улоге Алфреда Милнера, новинара који је постао државни службеник, која је изгледа почела послије вечере с лордом Ротшилдом 1891. године[1]. Квигли то повезује с Милнеровим потоњим уносним запослењем као „повјерљивог савјетника извјесних међународних фондова за управљање новцем у финансијској четврти Лондона“[2].
Постао је члан Управног одбора Лондонске удружене банке (London Joint Stock Bank) (потоње Мидленд банке (Midland Bank)), директор Хипотекарне компаније Египта (Mortgage Company of Egypt) и Банке Британске Западне Африке (Bank of British West Africa) и генерални директор Ротшилдовог Рио Тинта.
Иако Четам хаус за себе наводи да је „независан“, Квигли истиче да то уопште није тако, упозоравајући на мрачну позадину његове истинске функције.
„Милнерова група контролише Институт. Кад се то схвати, стиче се друга слика. Утицај Четам хауса јавља се у свом истинском свјетлу – не као утицај самосвојног тијела, већ као пуки инструмент, још један у низу, из арсенала једног другог извора моћи.
Кад се утицај Института сагледа у свјетлу утицаја Милнерове групе на другим пољима – образовању, државној управи, дневним новинама и периодици – назире се заиста застрашујућа слика…
Слика је застрашујућа, јер је толика моћ, ма какви јој били циљеви, исувише велика да би се безбједно могла повјерити ма каквој групи…
Ниједна држава која држи до своје безбједности не би требало да допусти оно што је Милнерова група постигла у Британији – да мали број људи дође у посјед толике моћи у државној управи и политици, да јој се да скоро потпуна контрола над објављивањем докумената о свом дјеловању, да буде у позицији да има толики утицај над огромним количинама података које стварају јавно мњење, и да буде у стању да тако потпуно монополизује писање и наставу о историји из раздобља у ком су дјеловали.“[3]
Лого Четам хауса – Краљевског института за међународне односе (Извор: Блог Пола Киденека)
На почетку свог постојања, Четам хаус је добио помоћ у виду поклона од двије хиљаде фунти од Томаса Ламонта из Џеј Пи Моргана, а и Савјет за иностране односе у САД основан је новцем Џеј Пи Моргана.[4]
Зна ли се да је Џеј Пи Морган Ротшилдова испостава, зна се и од кога су потекле ове двије организације.
А како ствари стоје данас? Шта можемо сазнати о моћи којом располаже Четам хаус 2024. године?
Почнимо с његовим предсједницима, прва од којих је бароница Менингем-Булер.
Бароница Елиза Менингем-Булер, предсједница Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Према страници Четам хауса, „она има широко знање и искуство на пољу међународне безбједности, као и дубоко интересовање за медицинска истраживања и здравље у свјетским оквирима“.
Али оно што заиста мисле је да њена каријера открива блиске везе између дубинске државе и фармаколошке индустрије!
Менингем-Булерова је била генерални директор МИ5 (Military Intelligence, Section 5 – енглеска унутрашња обавјештајна служба, нап. СтСт) од 2002. до 2007. – током рата у Ираку и пратећих контроверзи, попут сумњивог „досијеа“ о оружју за масовно уништење и чудних околности смрти научника Дејвида Келија.
Била је на челу МИ5 и током терористичког напада у Лондону 2005, за који се сумња да је њена служба била саучесник.
Менингем-Булерова била је и предсједник савјета Империјалног колеџа у Лондону од 2011. до 2015. Империјални колеџ је, разумије се, касније био дубоко уплетен у превару с ковидом. Његова екипа за реаговање на ковид, предвођена Нилом Фергусоном, објавила је марта 2020. злогласни документ којим се упозорава на ризик од преоптерећења здравственог система усљед тежине тзв. пандемије и наводи да су „економска ограничења једина одговарајућа стратегија“. У документу се наглашава: „У Енглеској и Америци та ограничења ће захтијевати најмање комбинацију социјалног дистанцирања цјелокупног становништва, кућну изолацију случајева и кућни карантин њихових чланова породице.“
Немачке пословне вести: Енглески модел короне – „најгора софтверска грешка свих времена“
Менингем-Булерова била је и члан управног одбора Wellcome Trust-а, највеће добротворне здравствене организације у Британији, од 2008. до 2021, а предсједница УО од 2015. до 2021. Ова британска „хуманитарна“ организација блиска је с фармацеутском индустријом и ковид „вакцинама“. Менингем-Булерова била је – подразумијева се – горљиви заступник пропаганде и свих ограничења под фирмом ковида. Написала је и предговор за документ Краљевог колеџа у Лондону и државне Агенције за безбједност у здравству, с тежиштем на коришћењу „бихејвиористичке науке“ током раздобља ковида, у ком је рекла:
„Ако је ико и сумњао у важност бихејвиористичке науке, те сумње требало је да се одагнају хитном и увјерљивом потребом за њом током пандемије.
Кад су ми затражили да будем на челу Савјетодавног одбора, одмах сам прихватила, дијелом и усљед свог претходног рада у МИ5 – гдје се наша интерна јединица за бихејвиоризам показала непроцјењивом током деценија – а дијелом због оног што сам видјела током својих више од десет година у Wellcome Trust-у.
Током рада на ковиду ова јединица је демонстрирала колико је важна и неопходна. Сјајно је реаговала на најгору здравствену кризу у посљедњих много година.“
Још један од предсједника Четам хауса је Марк Карни, најпознатији по улози гувернера Банке Енглеске од 2013. до 2020, на коју је дошао пошто је био гувернер једне друге централне банке, Банке Канаде, од 2008. до 2013.
Марк Карни, један од предсједника Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Карни стално прескаче с једне на другу страну „јавно-приватног“ сектора, претходно радивши у Голдман Саксу и канадском Министарству финансија. Уз то је Специјални изасланик Уједињених нација за климу.
Године 2023. постао је директор кћерке фирме Блумберга, њујоршке компаније за финансије, софтвер, информације и медије.
Он је и предсједник канадског вишенационалног фонда за управљање имовином Брукфилд асет менаџмент (Brookfield Asset Management), гдје је именован за шефа „инвестиција у фондове од утицаја“. Ако не знате шта то значи, погледајте овде.
Карни је нашироко повезан с глобалистичким институцијама, укључујући Хофманов институт, Групу Билдерберг, Свјетски економски форум, у чијем је Оснивачком одбору, и на чијој интернет страници представља пропагандни снимак о „убрзавању одрживог развоја“.
Био је и предсједник Одбора за финансијску стабилност са сједиштем у Базелу и Комитета за глобални финансијски систем Банке за међународна поравнања.
Трећи предсједник Четам Хауса, Хелен Кларк, некадашњи предсједник владе Новог Зеланда, колоније Комонвелта, од 1999. до 2008, такође је вјерни слуга империје.
Хелен Кларк, један од предсједника Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Године 2002. позвана је у САД ради обиласка мјеста гдје су срушене куле близнакиње 11. септембра 2001, састанка с (тадашњим предсједником САД, нап. СтСт) Џорџом Бушом старијим и Полом Волфовицем, и да би се обавезала на подршку такозваном Рату против терора.
Њена љевичарска влада била је уплетена у бројне скандале.
Одрадивши улогу премијера, Кларкова је прешла за управника Програма за развој Уједињених нација, а тренутно је сапредсједавајућа Независног одбора за припрему и реакцију на пандемију Свјетске здравствене организације.
Четврти и посљедњи предсједник Четам хауса, мада у звању „почасног“, је некадашњи британски предсједник владе Џон Мејџор.
Џон Мејџор, један од предсједника Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Мање од годину дана пошто је постао предсједник владе, 1991. године, изашао је с тзв. „грађанском повељом“, којом се предлагао „дионичарски“ приступ државним службама у стилу Свјетског економског форума – практично њихова прикривена приватизација.
Мејџор је наставио неолиберални приступ Маргарет Тачер, довршавајући распродају рудника угља, електропривреде и жељезнице.
Имајући то у виду, можда и није изненађујуће што се на његовој страници на Четам хаусу наводи упечатљив низ „пословних интереса“: виши савјетник Креди Свиса, предсједник Међународног савјетодавног одбора Кувајтске банке, предсједник Европског савјетодавног вијећа Емерсон електрик компани из Сент Луиса, предсједник савјетодавног одбора Глобал инфрастракчер партнерса.
Ова посљедња организација је „инвестициони фонд у инфраструктуру“ који су основали Мејџорови пријатељи из Креди Свиса и Џенерал Електрика. Јануара 2024. Блек рок је објавио да купује Глобал инфрастракчер партнерс, укључујући четрдесет њених компанија с годишњим приходом од преко седамдесет пет милијарди долара.
На Мејџоровој страници на Четам хаусу не помиње се да је маја 2001. именован за директора за Европу Групе Карлајл, мултинационалне корпорације за финансијске услуге и руковођење имовином са сједиштем у САД. Једном од великих случајности историје, конференција инвеститора Карлајла одржана је 11. септембра исте те 2001. у Вашингтону, и присуствовао јој је и Мејџор. Неколико седмица послије састанка саопштено је да је Шефик бин Ладен био „почасни гост“ и да је породица Бин Ладен била један од инвеститора у фондове којима је управљао Карлајл.
Лондонски Економист (ни мање ни више!) прокоментарисао је да се не мора бити „склон теоријама завјере“ да бисте се запитали на чему се темељи успјех Карлајла. „Може ли за демократију бити добра фирма толико испреплетана са жељезним троуглом у ком се стичу индустрија, државна власт и војни комплекс? Можда Карлајл на нову разину подиже војно-индустријски комплекс, за ког се предсједник Ајзенхауер прибојавао да би нам могао ,угрозити слободе и демократски процесʻ.“
Мејџор је и у Међународном савјетодавном одбору израелског Перезовог центра за мир и иновације, међу чијим гувернерима су и ликови попут трговца алкохолним пићима и „филантропа“ Чарлса Бронфмана, баронице Аријане де Ротшилд, и покојног сира Евелина де Ротшилда.
Погледајмо надаље ко су, шта раде и у каквим су удружењима свих тринаесторо повјереника Краљевског института за међународне односе – Четам хауса.
Пошто Четам хаус тврди да је „добротворна организација“, сви повјереници су наведени у регистру Комисије за добротворне организације.
Списак повјереника Четам хауса у регистру добротворних организација (кликните на слику за увећање)
И мада се Четам хаус хвали да искуство његових предсједника потврђује „везе између Четам хауса и доносилаца политичких одлука“, каријере његових повјереника потврђују вишеструке и непорециве везе с јавно-приватном глобалном империјом.
Тренутно предсједавајући Четам хауса је сир Најџел Шајнвалд, некадашњи британски дипломата и Блеров „савјетник за спољну политику и одбрану“ од 2003. до 2007, прије но је постао амбасадор Уједињеног Краљевства у САД од 2007. до 2012.
Сир Најџел Шајнвалд, предсједавајући Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
На интернет страници Четам хауса стоји и да је он један од директора компаније за управљање имовином Инвеско, веома заинтересоване за кинеску иницијативу Појас и пут. Та фирма је, уз неколико промјена имена, наставак Слејтер Вокера, британског индустријског конгломерата који је касније постао банка, доспјевши у центар велике финансијске и политичке контроверзе седамдесетих година. Напосљетку је Банка Енглеске „спасла банкарске активности Слејтер Вокера“, уз помоћ сир Џејмса Голдсмита и Ротшилда и компаније (Rothschild & Co), како се присјећа некадашњи Ротшилдов намјештеник Берни Мајерс.
Шајнвалд је и виши савјетник Танијума, „фирме за интернет безбједност“, и „консултантске фирме за политичка питања“ Расмусен глобал. Основана 2014. под именом дотадашњег генералног секретара НАТО и вишег савјетника банке Ситигруп Андерса Фога Расмусена, ова организација веома је поносна на своју подршку режиму Зеленског у Украјини. Како с одушевљењем пишу на својој интернет страници: „Кад борбе престану, Украјина ће постати највећи и најтрансформативнији пројекат реконструкције у Европи.“
Предсједавајући Четам хауса је и некадашњи директор енглеске испоставе Рајтеона, америчке фирме за производњу наоружања, која је прије десет година добила уговор у Израелу за испоруку ракета за „Жељезну куполу“ у вриједности од сто четрдесет девет милиона долара.
Шајнвалд је и некадашњи директор Шела, нафтног џина блиско повезаног с Ротшилдима.
Добра илустрација размјера јавно-приватних веза Ротшилда је и чињеница да је Виктор Ротшилд, један од пионира у области биотехнологије, такође радио и за Шел и за МИ5.
Поред Шајнвалда, један од повјереника Четам хауса је и Ајрин Дорнер, некадашња предсједница и генерални директор Ха-Ес-Бе-Це (HSBC) банке за Сјеверну Америку.
Ајрин Дорнер, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Банку Ха-Ес-Бе-Це (HSBC, The Hong Kong and Shanghai Banking Corporation) изворно су основали британски банкари у склопу империјалистичке политике према Кини. Према Википедији: „HSBC банка била је уплетена у више контроверзи и више пута плаћала новчане казне због прања новца (понекад повезаног с великим криминалним организацијама попут Картела Синалоа) или организовања система избјегавања пореза великих размјера.“
Кад је 2015. одлучено да се изврши реконструкција приватног сектора банке, посао је додијељен Ротшилдима, извјестио је Фајненшел тајмс.
Игром случаја, канцеларија Ха-Ес-Бе-Це-а у Израелу налази се на Ротшилдовом булевару у Тел Авиву, у „једној од најскупљих улица у граду“, у којој је 14. маја 1948. Давид Бен Гурион, шеф Свјетске ционистичке организације, прочитао Декларацију о проглашењу Државе Израел.
Зграда HSBC банке на Ротшилдовом булевару у Тел Авиву (Извор: Википедија)
Ајрин Дорнер из Четам хауса, поносна добитница „Награде за животно дјело у америчком банкарству“, послата је 2014. у амерички Сенат „ради извињења за грешке које су довеле до казне од милијарду и двјеста милиона фунти због прања новца“, пише Гардијан. Њен „понижавајући наступ“ скренуо је пажњу јавности на, према ријечима америчких власти, „до сржи прљаву“ пословну културу у HSBC–у, којом су „се финансијским системом пребацивале милијарде за мексичке бароне дроге, терористе и владе под санкцијама“.
Дорнерова је била уплетена у још једну пословну контроверзу. Она је члан управног одбора грађевинског џина Тејлор Вимпија. Компанија је недавно била предмет истраге енглеских власти јер су власницима по усељењу повећавали земљишну накнаду прикривеним ставкама у уговору. Према писању Фајненшел тајмса, компанија је прихватила да „наплаћује фиксни износ умјесто удвостручавања земљишне накнаде сваких десет година“.
Ајрин Дорнер је и члан управног одбора фирме Контрол рискс, „консултантске фирме специјализоване за процјену ризика у области политике, безбједности и очувања цјеловитости“. У тексту из 1987. новинар Ник Дејвис описао је Контрол рискс као „приватизовано одјељење енглеске обавјештајне службе“. Контрол рискс организовао је обезбјеђење за Бехтел и Халибартон у Ираку послије инвазије 2003.
Дорнерова је и у управним одборима француског осигуравајућег џина Акса и Ролс-Ројса, укљученог у производњу борбених авиона Ф-35, које Израел користи у нападима на Газу.
Уз то је и генерални директор Премијер велш менаџмента (Уједињено Краљевство), директорка Вирџин мани холдинга (УК) и интерни савјетник у Ситигруп глобал маркетс у Алжиру.
Сљедећи повјереник Четам хауса из банкарске области је Алан Уман.
Алан Уман, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Био је један од главних људи у лондонском огранку Ситија, америчке банкарске групе која је била први приложник њујоршкој Банци савезних резерви (Federal Reserve Bank) 1913. године, годину дана по њеном оснивању.
Скандала у које је био укључен Ситигруп сувише је да бисмо их набрајали, навешћемо само неке примјере.
Године 1998. америчка Савезна рачуноводствена служба критиковала је Ситигруп због, према наводима, прања новца за мексичког „бизнисмена“ повезаног с трговином дрогом, којим су „пребацивани милиони долара сложеним финансијским трансакцијама којима је прикривано поријекло новца“.
Децембра 2002. Ситигруп платио је казну у САД у укупном износу од четиристо милиона долара у оквиру нагодбе по оптужбама за варање инвеститора.
Године 2004. био је умијешан у, према Гардијану, „скандал с продајом обвезница“. Његови трговци продали су државне обвезнице у износу од једанаест милијарди евра за мање од два минута, да би пола сата потом банка поново откупила обвезнице у вриједности од четири милијарде евра по нижој цијени, што јој је донијело нето профит од око седамнаест милиона евра. Трансакције су преплавиле тржиште и дестабилизовале цијене, с циљем „гашења неких мањих дилера“.
Новембра 2007. објављено је да је Ситигруп дубоко умијешан у скандал с фирмом Тера секјуритиз, у вези с инвестицијама осам општина у Норвешкој.
Августа 2008. Ситигруп је пристао да исплати скоро осамнаест милиона долара у оквиру нагодбе с државним тужиоцем Калифорније Џеријем Брауном по оптужбама да је банка систематски поткрадала муштерије користећи неправилно компјутеризовану софтверску могућност за скидање новца с кредитних картица муштерија и пребацивање на рачун банке не обавјештавајући муштерије. Браун је том приликом изјавио: „Банка је свјесно поткрадала своје муштерије, углавном сиромашне и недавно преминуле.“
Уман, на положају у Ситију и Четам хаусу, представља типичан примјер везе јавног и приватног сектора, претходно држећи позиције у енглеском Трезору и као савјетник у енглеском Регулаторном органу за финансијске услуге. Он је и сарадник ортачке организације с ограниченом одговорношћу Ambassador Partnership, која се отворено дичи да се бави „корпоративном дипломатијом“. Уз то је добитник Награде слободе Лондон Ситија 2022. године.
Сљедећи повјереник Четам хауса, Роб Мекер, главни је савјетник за Енглеску и међународне односе у Рио Тинту, за ког је познато да је под Ротшилдовим утицајем.
Роб Мекер, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Мекер је радио као британски дипломата „у Букурешту непосредно по револуцији, у Вашингтону у вријеме рушења Кула близнакиња 11. септембра 2001, у Делхију, па у Најробију као Високи комесар, послије поизборног насиља 2008“.
Године 2011. почиње петогодишњи мандат као један од директора у британској мултинационалној нафтној фирми BG Group, док је 2016. за седамдесет милијарди долара није откупила Ротшилдова империја Шел.
Мекер потом прелази на „јавно“ империјално крило, именовањем за енглеског амбасадора у Ирану 2018. Иранске власти ухапсиле су га 2020. због сумње да подстрекује протесте против државне власти, да би 2021. напустио мјесто амбасадора.
Према страници Четам хауса: „У средишту његовог професионалног занимања су међународни развој, борба против тероризма и екстремизма, рјешавање конфликата, и однос између бизниса и државних власти у међународним пословима. У тренутној улози нарочито га занима енергетска транзиција и укрштање стратегија приватног и јавног сектора.“
Сљедећи повјереник Четам хауса је Херберт Своникер, адвокат у међународној адвокатској фирми Клифорд Ченс, у којој „савјетује свјетске организације по технолошким питањима, нарочито по питањима новијих технологија, вјештачке интелигенције, безбједности на интернету, приватности и трговачког права“.
Херберт Своникер, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Фирма Клифорд Ченс има занимљиву историју, у многоме везану с почецима Четам хауса, како је објаснио Керол Квигли.
Настала је 1987. спајањем двије лондонске адвокатске канцеларије, Кауард Ченс и Клифорд-Тарнер. Кауард Ченс потекла је од фирме коју је 1802. основао Ентони Браун. Браунова фирма била је уплетена у берзански слом из 1825. изазван инвестиционим шпекулацијама у Јужној Америци, укључујући непостојећу државу Поје.
Један од муштерија с најдужим стажом био је Сесил Роудс. Фирма га је савјетовала по питању његовог бизниса с вађењем дијаманата у Јужној Африци, руководила његовом оставштином послије смрти и помогла у успостављању стипендија Роудсове задужбине.
Како објашњавају историчари Џим Макгрегор и Гери Доерти, Роудс је био „суштински повезан с моћном кућом Ротшилда“. Роудс је био веома близак с тада лордом Ротшилдом – у три своја тестамента навео га је као једног од повјереника за руковање својом имовином послије смрти, а у једном као јединог повјереника – и њих двојица били су чланови оснивачи оног што Квигли зове Милнерова група, која је основала Четам хаус, иако је Ротшилд по својој жељи остао у сјенци. Роудсова задужбина касније је, и преко својих стипендија, играла кључну улогу у ширењу утицаја Милнерове групе на САД.
Своникер је члан Европског удружења за вјештачку интелигенцију, иницијативе Европске комисије која „уобличава дигиталну будућност Европе“, и члан techUK, која ради на „убрзавању промјене“ посредством „паметне инфраструктуре и система“.
Џоана Каунд, сљедећи повјереник Четам хауса, је жена Блек рока.
Џоана Каунд, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Како сам раније писао, скорија истраживања показују да су Блек рок, Стејт стрит и Вангард у срцу свјетске мреже холдинг компанија. Сматра се да иза ове мреже стоји империја Ротшилда. Тако је, примјера ради, 2002. објављено да је „Ротшилд Аустралија ангажовао Блек рок за руковање пословима од сталног интереса“. Године 2014. сазнали смо да је Ротшилд покренуо Селект фонд Блек рока, а 2021. да Rothschild & Co „савјетује“ Одли групу у великом послу с Блек роком. Године 2023. испоставило се да Блек рок и дугогодишња Ротшилдова банка Џеј-Пи Морган Чејс заједно „помажу украјинским властима да оснују банку за реконструкцију“. У саопштењу за штампу Rothschild & Co исте те године каже се да раде на пројекту од шеснаест милијарди евра са Глобал инфрастракчер партнерс, чији је савјетник, како смо видјели, предсједник Четам хауса Џон Мејџор, свега неколико мјесеци прије него је Блек рок објавио да их купује.
(Извор: Children‘s Health Defense)
Каундова је претходно радила за Мерил Линч и за Ситибанк у Њемачкој.
Сљедећи повјереник Четам хауса, Родри Вилијамс, типична је фигура англоамеричког естаблишмента.
Родри Вилијамс, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Овај производ Универзитета у Оксфорду уживао је двадесеттрогодишњу каријеру као британски дипломата прије но је отишао да ради за Америкен интернешенел груп (AIG), мултинационалну финансијску и осигуравајућу корпорацију. Америчка савезна влада спасила је корпорацију од банкрота плативши 2008. године сто осамдесет милиона долара, јер се, према Википедији, „сматрало да би њен банкрот финансијски довео у опасност друге велике фирме с којима је пословала – Голдман Сакс, Морган Стенли, Бенк оф Америка и Мерил Линч, као и десетине европских банака“.
Према Вилијамсовом профилу на страници Свјетског економског форума, у опис његовог посла спада „склапање стратешких партнерстава са широким спектром спољних актера, укључујући владе, међународне организације, трговачке и индустријске групе и трустове мозгова“.
Сличан је и животопис сљедећег повјереника Четам хауса, Дејвида Нусбаума: „Послије каријере руководиоца у међународним организацијама у приватном и НВО сектору, Дејвид је тренутно члан Управног одбора.“
Дејвид Нусбаум, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Нусбаум је члан Савјетодавне групе за етичко инвестирање Англиканске цркве. Појам „етички“ тешко се може повезати с активностима Англиканске цркве, узимајући у обзир да је дубоко уплетена у „капитализам утицаја“ у виду паметних градова према програму Групе за одрживи развој Уједињених нација, које промовише са СЕФ-ом повезани Роналд Коен.
Нусбаум је директор организације Интернешенел алерт, заинтересоване за „утицај грађења мира“, као и „бољи развој и резултате мира“. Он је и директор Антезиса, међународне консултантске фирме чији је циљ да „читавим путем води клијенте ка одрживом поступању вођеном утицајем и усмјереном ка рјешењима“.
Његова, пак, посвећеност „одрживости“ донекле је спорна усљед чињенице да је један од директора у фирми Дракс груп, која је саградила злогласну електрану у Селбију у Енглеској, гдје се спаљују огромне количине шумског дрвета под лажном зеленом етикетом „биомасе“. Према ријечима једног од активиста: „Електрана Дракс у Сјеверном Јоркширу спаљује двадесет пет милиона дрва годишње, која јој се дотурају из иностранства.“, додајући да је Дракс „највећи спаљивач дрвета на свијету“ и да „електрана ради искључиво захваљујући субвенцијама у висини од шест милијарди фунти, које ми плаћамо преко рачуна за струју, наводно за обновљиве изворе енергије“.
Исто питање о лажној причи о зеленој енергији може се поставити и о Нусбаумовим претходним положајима директора WWF-а за Енглеску (WWF-UK) и директора WWF-ове Глобалне климатске и енергетске иницијативе.
Како сам већ писао, WWF је основао холандски принц Бернард, некадашњи припадник нацистичких Ес-Ес јединица, који је био на челу Билдербершке групе, заједно са шефом СЕФ-а Клаусом Швабом. WWF је озлоглашен по расељавању аутохтоног становништва по налогу својих моћних пријатеља из бизниса под лажном зеленом заставом „конзервације“. Данас је на гласу у индустријско-финансијском лобију, позивајући на Нови договор за природу.
Предсједник WWF-а за Енглеску је Чарлс Трећи, покровитељ Четам хауса који је 2020. званично лансирао Велики ресет и који је, наравно, на челу „етичке“ Англиканске цркве.
Псевдо-зелена прича наставља се са сљедећим повјереником Четам хаус (деветим са списка), Семом Алвисом.
Сем Алвис, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Алвис је директор за економију у Зеленој алијанси, „независном трусту мозгова и добротворној организацији“. О себи кажу: „Од 1979. радимо с најутицајнијим лидерима из бизниса, невладиних организација и политике на убрзању политичког дјеловања и креирања политике преображаја за зелено и Уједињено Краљевство благостања“. Ово јавно испољавање врлине, пак, не слаже се с чињеницом да је међу њиховим „партнерима“ и БАСФ, највећа свјетска фирма из хемијске индустрије, која је, како је откривено 2023, не само одговорна за огромне размјере загађења, већ и „користила свој утицај за сузбијање регулатива ЕУ за хемијску индустрију“.
Алвис је претходно радио на односима с Европском унијом у Wellcome Trust-у, „добротворној“ организацији фармацеутске индустрије с којом је блиско повезана предсједница Четам хауса Менингем-Булер.
Његове беспрекорне референце употпуњује чињеница да је радио и као виши савјетник у Институту Тонија Блера, о ком сам писао у тексту „Тони Блер и Ротшилди“. Пред изборе је био и савјетник руководства Лабуристичке странке, хвалећи политику Кира Стармера по питању „животне средине“.
Повјереник број десет са списка је Џулијет Драјден, која је почела радити у Четам хаусу деведесетих година, да би потом прешла у Уједињене нације, гдје је једна од њених специјалности била „односи с донаторима“.
Џулијет Драјден, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Тренутно је директор Британског удружења за међународне студије (British International Studies Association, BISA). Иако је БИСА наизглед чисто академска организација, илузију о њеној независности у погледу наставног програма разбија чињеница да сваке године организује скуп у сарадњи с НАТО (BISA Model NATO), „вјежбу симулације с НАТО“, у партнерству с енглеским Министарством спољних послова, и блиско сарађује с Британским савјетом.
Британски савјет, званични орган британске државе, на некад јавно доступном списку својих „клијената“ има и сљедеће фирме: AstraZeneca, BAE Systems, Balfour Beatty, Barclays Group, Bloomberg, BP, British Airways, BT Group, Cable & Wireless, Cadbury Schweppes, Deutsche Bank, Ernst and Young, GlaxoSmithKline, HSBC Holdings, IBM, ICI, Lloyds, London Stock Exchange, Marconi, Marks and Spencer, PowerGen, Pricewaterhouse Coopers, Prudential, Renault, Reuters Holdings plc, Rio Tinto, Rolls-Royce, Royal & Sun Alliance Insurance Group, Shell Group of Companies, Thames Water plc, The Telegraph plc, Virgin Group, Visa International, Vodafone, Volkswagen… О, ту је и NM Rothschild and Sons Ltd.
Чињеница да је овај списак „клијената“ Британског савјета уопште постојао, уз чињеницу да је у међувремену склоњен од увида јавности, много открива о скривеној моћи јавно-приватног сектора.
Повјереник Четам хауса број једанаест (од тринаест), Анита Ловенштајн Дент, оснивач је и директор Т2Т, Teach2Teach International.
Анита Ловенштајн Дент, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Усредсређена на Африку, ова организација тврди да хоће да „помогне у избављању дјеце и омладине из сиромаштва, умањи размјере прераног и присилног склапања брака, и обезбиједи младим људима у најсиромашнијим областима најважније способности и оптимизам за будућност“.
У пракси, „етос“ јој је у потпуности заснован на циљевима Програма одрживог развоја Уједињених нација, попут Циља 1, који каже да је „привредни раст од суштинске важности за одрживост развоја“, или Циља 8, који каже да „одржив привредни раст захтијева од друштва стварање услова који допуштају људима пристојне послове“.
Некако неминовно, Т2Т описује младе људе из Африке као „људски капитал“ и говори о „издржљивости“ и (много) о „утицају“.
На списку организација које подржавају Т2Т су и Удружење банкара Гане и Добротворна фондација Сент Џејмс плејс, која себе описује као „једну од највећих корпоративних фондација у Уједињеном Краљевству“, коју је основала фирма Сент Џејмс плејс, која се прије тога звала J. Rothschild Assurance.
Текст на страници Јеврејске новости открива да Ловенштајн Дент посвећује много времена и „једном броју јеврејских добротворних организација, укључујући PJ Library UK и New Israel Fund UK“.
Претпосљедњи на списку повјереника Четам хауса је универзитетски професор Ендру Пејн.
Ендру Пејн, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Његов предмет је „спољна политика и безбједност“ на Лондонском универзитету у Лондон Ситију, а сарадник је и Универзитета Оксфорд. У свом раду истражује „утицај унутрашњих односа на спољну политику, војну стратегију и цивилно-војне односе САД“. Конкретније, Пејн је забринут због начина на који „избори знатно ограничавају предсједничке одлуке о рату и миру“, како је писао у Вашингтон посту. У тексту за часопис Ратног колеџа америчке армије помиње да „већина бирача не подржава повећање издатака за одбрану и хтјела би смањење броја војника распоређених по свијету“, додајући да би, међутим, страх од „међународног тероризма“ могао створити „већину у прилог коришћењу војних алата за суочавање с том пријетњом“. Јавно противљење рату могло би се смањити, каже Пејн, примјеном даљинског управљања, попут дронова: „Ослањањем на технологију више него на људе предсједници могу прераспоредити трошкове употребе силе тако да буду мање видљиви просјечном гласачу, чиме би ублажили ограничења код куће… Још важније је да би они који доносе политичке одлуке могли бити склонији употреби силе буду ли расположива средства јефтинија и мање политички контроверзна.“
Пејн је и „сарадник Института за глобалне послове“, организације из Њујорка, која своју улогу описује као „одгајање сљедеће генерације лидера“.
Посљедњи на списку повјереника је Џон Бериман, некадашњи члан управног одбора за Енглеску Прајсвотерхаус Куперса (PwC), дијела друге највеће „мреже за професионалне услуге“ на свијету, с фирмама у сто педесет седам држава.
Џон Бериман, повјереник Четам хауса (Извор: Блог Пола Киденека)
Према Википедији: „Фирма је била уплетена у неколико контроверзних ситуација с корупцијом и скандала с криминалом. Фирма је у више наврата била умијешана у поступке заобилажења и избјегавања плаћања пореза. Компанија је помагала ратним злочинцима у заобилажењу санкција.“
Бизнис вик је 2005. писао да је PwC био ревизор за раније помињану компанију AIG, у којој је радио Бериманов колега повјереник Четам хауса Родри Вилијамс, током година „спорног пословања“ и рачуноводствених неправилности. У тексту је постављено питање: „Јесу ли неправилности у раду скриване од AIG-ове дугогодишње ревизорске фирме, Прајсвотерхаус Куперса, или је PwC затворио очи пред проблемима које је морао видјети?“ Истичући „блискост“ ове двије фирме, у тексту је постављено питање утицаја „PwC-овог дугогодишњег односа с AIG-ом“ у поменутом скандалу.
И PwC је, попут HSBC-а, дио злоћудне глобалне мреже покровитеља Четам хауса, Чарлса Трећег, како сам истакао прије пар година.
Бериман је тренутно савјетник у британско-америчкој пословној адвокатској фирми Нортон Роуз Фулбрајт, у чијим су канцеларијама у Франкфурту прошле године њемачки истражни органи извршили рацију, „у оквиру шире истраге о контроверзном Cum-Ex скандалу, у који су биле укључене највеће банке с Волстрита“.
Прање пара, финансијски скандали, трговина оружјем, спасавање банака државним новцем, корупција, „корпоративна дипломатија“, заобилажење и избјегавање пореза, преваре са „зеленом енергијом“, отимање земљишта, везе с ратним злочинцима, терористима и баронима дроге…
Андреј Фурсов: Све је решено пре годину дана – 16 правила Запада у односу према Русији
Четам хаус је на много начина минијатурна верзија саме британске државе, и глобалне јавно-приватне управе у цјелини.
Иза „краљевске“ глазуре крије се нешто што се једино може описати као мафија.
Наравно, свако ко говори о постојању и природи овог ентитета – односно криминократије, како је зовем – излаже се увредама са свих страна да је „параноичан“, „наиван“, да „банализује“, да је „дјетињаст“, да је склон „теоријама завјере“ с „крајње љевице“ или „екстремне деснице“, да је „непријатељ демократије“, да „подржава тероризам“, да је „лажов“ или „антисемита“.
Кад год, пак, чујемо те клевете, и видимо од ког долазе, постанемо још свјеснији размјера, стратегије и осјетљивости тог реално постојећег свјетског злочиначког удружења.
Наставак њихове превласти над свијетом почива на том што већина људи не зна за њихово постојање – отуд хистеричне реакције на било какав тачнији опис њиховог дјеловања. Докази постоје, и ваља да буду доступни свима.
Њих је мало, а нас много.
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
[1] Џ. Ли Томпсон, Заборављени родољуб (J. Lee Thompson, Forgotten Patriot), New Jersey: Rosemount Publishing, 2007, стр. 75, наведено према: Гери Доерти и Џим Макгрегор: Скривена историја: Тајни извори Првог свјетског рата (Gerry Docherty and Jim Macgregor, Hidden History: The Secret Origins of the First World War), Edinburgh & London: Mainstream Publishing, 2013, стр. 27
[2] Карол Квигли, Англоамерички естаблишмент (Carroll Quigley, The Anglo-American Establishment: From Rhodes to Cliveden), Dauphin Publications Inc, 2013, стр. 86
[3] Квигли, исто, стр. 198
[4] Џим Макгрегор и Гери Доерти, Продужавање агоније: Како је англоамерички естаблишмент намјерно продужио Први свјетски рат за три и по године (Jim Macgregor and Gerry Docherty, Prolonging the Agony: How the Anglo-American Establishment Deliberately Extended WWI by Three-and-a-Half Years), Walterville, ИЛИ: Trine Day, 2018, стр. 502
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар