Бакарчева мистификација властитог порекла није само једна у низу његових бестидних лажи, то је заправо прва лаж, коју је изрекао ради добијања оног најбитнијег – легитимитета да говори у име српског народа

Небојша Бакарец у Скупштини (Архивска фотографија)

Етничка мимикрија или, једноставно речено, прикривање порекла је појава која је на Балкану добро позната. Мотиви за то нису само голи опстанак, него и жеља за напредовање на друштвеној лествици. Јер, чему голи опстанак када је пут ка каријери трајно запречен због једне – наизглед баналне – ситнице као што је порекло? Читава историја Босне у новом веку је у знаку етно мимикрије. Босанске аге, бегови и други великодостојанственици су свесно прикривали своје хришћанске, односно српске, корене само зарад очувања својих високих функција. Било је наравно изузетака од тог правила – на пример породица везира Мехмед-паше Соколовића, чији чланови су, упркос верским разликама, чували успомену на заједничко (српско) порекло, па су чак и обновили угашену Пећку патријаршију. Међутим, велики број босанских беговских породица је трајно раскрстио са својом хришћанском, односно српском, генеалогијом. Они рачунају порекло тек од предака који су прешли на ислам зарад добијања или чак очувања аристократских положаја и бенефиција.

Међутим, беговске породице нису једине које одликује мистификација (боље речено митологизација) властитог порекла. Постоји читав низ других породица које то исто раде. Један од примера је у наслову најављени Небојша Бакарец, носилац бројних политичких функција од 2000. године, који ће ипак остати најбоље упамћен по својој улози за време власти Александра Вучића. Просто речено, тај човек је вероватно масно плаћен да кроз медије („Информер“ и „Политику“) блати било кога ко се усуди да помене његовог драгог фирера. Тако је, примера ради, недавно прозвао Милоша Јовановића из ДСС-а „малим француским пужићем“. Примера таквих ниских удараца à la Bakarec (у стилу Бакареца) сигурно се накупило на страницама Информера и Политике (којој то, узгред буди речено, не иде на част) од када је њихов творац (дакле Н. Бакарец) потписао мастан ауторски уговор с овим листовима. Међутим, предмет овог чланка нису Бакарчеви „ауторски текстови“, колико да год они откривају природу једног подмуклог и лукавог мимикријског ума. Ту Танталову муку остављамо будућој генерацији историчара, који ће се бавити Вучићевом „сјајном епохом напретка“.

Извор: Информер

Овај чланак се тиче само једног детаља у вези са Бакарецом, који је многима запао за око. Реч је о пореклу осјечке породице Бакарец, која је дала Едуарда Бакареца Млађег, бранитеља и судионика Домовинског рата, Едуарда Бакареца Старијег, усташког бојника с руске и балканске позорнице Другог светског рата, Синишу Бакареца, сина Е. Бакареца Старијег, одбојкашку звезду шездесетих и седамдесетих година и сјајну напредњачку звезду у Вучићевом звезданом јату – Небојшу Синише Бакареца.

Едуард Бакарец Млађи и Синиша Бакарец

Небојша Бакарец вероватно не би изазивао толику пажњу да носи неко генеричко презиме које се често јавља међу Србима. Међутим, пошто је његово презиме Бакарец нетипично за Србе, он је доспео у ту ситуацију да мора правдати своје порекло. Тако је, између осталог, на Трећој седници Првог редовног заседања 29. маја 2023, вероватно у одговору на неке раније прозивке, рекао да он, можда, потиче од Јевреја, који су побегли из Русије и Украјине пред прогонима (погромима): „Ја ћу вам рећи – могуће је, пошто сам пореклом из Русије и Украјине, али Руси, да су моји неки преци били Јевреји који су завршили, пошто су били под погромима, па су побегли у Аустроугарску, могуће је да сам пореклом Јеврејин, али ја се тога не стидим.“

Извор: Отворени парламент

Међутим, Бакарец је и ту обмануо јавност дајући јој нетачан податак, који нема никакво упориште у здравој памети – а камоли у документима. Наиме, реч погром је назив за талас насиља који се подигао против Јевреја у царској Русији крајем 19. века. За то време Бакарчеви су живели у блаженом незнању у благо заталасаним равницама жупаније Толна у Мађарској. Другим речима, преци Небојше Бакареца нису никакви Јевреји избегли пред прогонима у Русији, него римокатолици (вероватно изворно Словаци) бележени у матичним књигама у месту Курд у Толни почев од 1790-их.

Први познати предак Небојше Бакареца био је Андрија (или можда боље речено Андраш), који је 27. јануара 1798. оженио у Курду Катарину Фабијан (дакле Мађарицу). Његов син је био Ладислав (рођен 13. августа 1799), који је бележен као Ladislaus и Lászlo. Ладислав се 4. фебруара 1819. у Курду оженио Катарином Такач (такође Мађарица). Из овог брака родио се Миховил (12. септембра 1835). Миховил се оженио 11. новембра 1856. Јулијаном Пинтер (по пореклу рекло би се – Немица). Миховил је имао истоименог сина (рођеног такође у Курду 8. маја 1874), који се оженио Барбаром Берц из Дугог Села код Загреба. Миховил Бакарец Млађи је изгледа прешао у Осијек негде након пропасти Барањске републике 1921. Његов син Едуард (записан као Еде) Бакарец (усташки бојник) родио се 12. децембра 1905. у месту Батосек (такође Толна). Едуард Бакарец се 13. септембра 1936. оженио Наталијом Хорват (рођена 25. августа 1904. у Осијеку и умрла 30. октобра 1973. такође у Осијеку). Едуард и Наталија су добили сина Синишу Бакареца (рођ. 3. марта 1940. у Осијеку), који се прославио као одбојкаш за време Титове Југославије.

Извод из матичне књиге Едуарда (Еде) Бакареца Старијег

Едуард Бакарец Старији је, према досијеу (картон личних и службених односа официра) који се налази у Војном архиву Београд, био римокатоличке вере. Завршио је пет разреда основне школе у Капошвару (Мађарска) и шест разреда гимназије у Сомбору. Потом је уписао нижу војну школу Војне академије у Београду 12. октобра 1922. За каплара је унапређен 21. априла 1923, за поднаредника 1. октобра 1923, за наредника 1. јула 1924, за потпоручника 1. октобра 1924. Знао је српско-хрватски, немачки, мађарски и француски. Од 1. октобра 1924. је био водник коњичког пука Краљеве Гарде у Београду.

После изношења ових матрикуларних података, намеће се, потпуно оправдано, и то питање шта су по пореклу били Бакарчеви. У најстаријим записима католичке општине у Курду породица Бакарец је записивана као Bakoretz или Bachorecz. Судећи по томе, изгледа да је изворни облик презимена био Бахорец. Бахорец долази од глагола бахорити (бајати, чарати, врачати). Другим речима, Бахорец или Бакарец значи бајалац, врачар, гаталац. Никола Бонифачић Рожић у чланку Puntarska predaja i puntarske glagoljske matice објављеном у Zborniku za narodni život i običaje južnih Slavena 1953 (37. том) пише на 189. страници: „Kad netko ima uroke ili je naprašit, onda ga vode bahorcu, da ga križa.“

Ненад Бајић: Прилози за биографију бојника Едуарда Бакареца

На крају, неко ће рећи да је Бакарчева мистификација властитог порекла само у једна у низу његових бестидних лажи, које већ годинама сеје по пространим и плодним пољима зомби-Информера и те успаване лепотице без принца на белом коњу – Политике. Међутим, то је заправо прва лаж, коју је изрекао ради добијања оног најбитнијег – легитимитета да говори у име српског народа, као његов некакав тутор, боље речено корективни фактор (онај што лупа пацке као професор у учионици или надзорник у фабрици). После те лажи је уследио, попут поплавног таласа који је погодио Централну Европу септембра 2024, читав низ фантастичних лажи, које се ређају без краја. Српски народ је током своје дуге историје имао посла с људима чија је основна улога у друштву да доводе народ у ред. Интересантно је да Небојша Бакарец није први представник свог рода који има ту улогу међу Србима. Историја већ зна једног Бакареца (Едуард Бакарец Старији), који је у циљу завођења неког реда (нови светски поредак само без Срба) међу Србима направио грозна непочинства. Историчари, где сте, побогу? Зашто ћутите?

Погледајте још

Досије Едуарда Бакареца Старијег (Војни архив, Београд)

Categories: Гостинска соба

Tags: Јевреји, Едуард Бакарец, Небојша Бакарец, Ненад Бајић, домобрани, усташе