Ко и даље говори о мудрој политици, реализму, скривеним плановима, ширем контексту и седењу на две столице или је дебело поремећен или дебело плаћен
То је то. Урадили су оно због чега су доведени. Ко и даље говори о мудрој политици, реализму, скривеним плановима, ширем контексту и седењу на две столице или је дебело поремећен или дебело плаћен.
Извор: Фејсбук Владимира Коларића
Како вам се свиђа ова мапа? Нескладна помало, је л’ да? Па, има се још ту штота фикнути, има времена, поготово што очито постоји добра воља. Па да живимо у срећи и весељу, да и нама лакне, да не морамо више да се мучимо махањем заставама и певањем патриотских песама, мада може успут и то, не смета. Да се курвамо, гудрамо и шопингујемо. Јер, шта је друго живот – уосталом?
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Владимира Коларића)
Categories: Гостинска соба
Сртаховито тешко ћемо превазилазити последице ове власти. Ипак, има нешто што је лакше. ******* **!
Тешко је признати али сви потези званичне Србије у задњих 24 године па тако и ови последњи – одсликавају и артикулишу вољу народа уже Србије и Војводине 1/1 по питању Косова.
Треба само погледати изборе, бар 30% гласача режимских партија је за овакву политику, што вољно што као прихватање реалности. А код гласача опозиционих/прозападних партија бар 80%. А те партије су однеле од 30% гласова па до 55% у појединим БГ општинама. То у збиру даје надполовичну већину. То се наравно не види у анкетама о Косову јер људи неће да се самопоништавају али се види по свему другом.
Најбољи лакмус је било окупљање десетина хиљада људи у шетње против насиља. Где Косово нико није поменуо, нико није написао транспарент а о неком циљаном окупљању ради подршке да и не говоримо. А на срамоту и трагедију то је било време када су Срби на Северу притиснути брадом о зид прижали задње покрете отпора и трпели најјаче ударе.
Дакле пребацивати одговорност на једног човека или групу људи, је крајње лицемерно.
Руку на срце, Таково је стање духа и морала у народу, да би такав однос био према сваком другом парчету ове наше јадне отаџбине, само ако није до свог прага.
Да беда буде већа многи о Србима са КиМ говоре све најгоре и сву кривицу сваљују на њих, пилатовски перући руке. По правилу их називајући по њиховим џелатима – Косоварима. Истини за вољу многи су се итекако окористили, многи су продали имовину обогатили се, понашају се бахаго. Али исто тако су и претходно они сами продати 1999. Продаја имовине од стране сада већ избеглица, није узрок пропасти него последица, што је константна замена теза. Са друге стране ко и мало прати емисије РТС Живот и стандардни и Право на сутра, може да види да се по правилу сви напади и хапшења Срба по правилу усмеравају на људе који имовину не желе да продају. Тако да хтели не хтели, албански план је такав да продаја мора да тече по сваку цену. Право је чудо да упркос свему тих људи тамо још увек има и то у значајном броју.
Са друге стране Срби концентрисани на Северу Косова, придошли са свих страна КиМ јужно, нису ништа продали чак су ту северну КМ проширили на рачун Албанаца, па како су они прошли? Из проверених извора знам да је тренутно врхунски притисак на Србе у КМ да за астрономске цифре продају имовину, али да то још нико није урадио. Али све горе поменуте увреде се подједнако и на њих односе.
Све написано је само тужан делић ширег контекста. Ми смо као народ доживели пропаст. Косово ко жели да врати, мора да обезбеди 700-800 000 Срба, младих породица, виталних, патриотских да га тренутно населе ако би до ослобођења дошло.
Срба са Косова који су 1999 дошли су биолошки скоро исчезли. Деца која су им овде рођена са Косовом немају додир, њихов завичај и успомене су овде.
Овај народ расрбљен и обезбожен не знам колико може да одговори на тај задатак. Људи који немају средства за нормалан живот рађају по једно дете. Они који имају, они пак исто рађају једно дете и држе по два кућна љубимца. Од 10 бракова 8 се разведе у првих пар година. Студеница није на Косову па је нико нити посећује о нити јој придаје значај који има. Иста је прича и за Немањићке манастире у Македонији. Сваке године 2 милиона Срба пројезди поред њих али их походи тек 1 промил.
50 000 Срба се сваке године роди мање а 50 000 Срба се исели на запад од којих огроман број већ за 20 година неће знати ни свој језик да говори како треба.
Највећу побуну коју су Срби дигли била је она 2000 год, од мањег дела народа али далеко одлучније г који се подигао јер је у Милошевићу видео кривца за пад њиховог личног стандарда и укидање комфорно и лагодно назоча живота из антисрпске СФРЈ.
Као резултат, добили смо да је све продато странцима, целокупна привреда, многи државни монополи, прехрамбена индустрија, државне оранице, банке, унутрашња трговина/ланци.
Народ је постигао то да мота каблове за ситне паре, многи носећи пелене. Такав народ да исчупа Косово из канџи НАТО? Немојмо да се лажемо.
Пре неког времена у једној емисији је Владан Глишић просто објаснио да ми економски посрћемо о али да трошимо више, и поентирао да се крцка о будућност своје деце. После 5 октобра прво смо трошили паре од свега побројаних што смо горе продали, затим смо трошили од задуживања и кредита. Огроман број народа живи лагодно, возе се бесна кола, у Београду се сваки квадрат који се изгради прода тренутно и за кеш. Лети се и летује на популарним дестинацијама. Сваког викенда су сви прилази свим туристичким центрима заузети.
Ми смо народ који се у целој својој историји борио, и увек је живео тешко и претешко никад лагодно. Период од 1945 је Србе први пут научио лагодности и Срби су се први пут определили за лагодности, што би се давно рекло – за царство земаљско. Срби и данас, европеизовани као некад југословенизовани или уживају у лагодности или јуре и маштају о лагодности. Заборавили на наш завет који тражи труд у неком другом смеру.
Тако да на крају,
„Највећу побуну коју су Срби дигли била је она 2000 год, од мањег дела народа али далеко одлучније г који се подигао јер је у Милошевићу видео кривца за пад њиховог личног стандарда и укидање комфорно и лагодно назоча живота из антисрпске СФРЈ.“
Све у тексту подписујем осим овог цитираног. Пад животног стандарда се и дао опростити док је имао сврху. Оног тренутка кад су Срби западно од Дрине пуштени низ воду као да не кажем шта, свака жртва стандарда и све пљачке уштеђевина и хиперинфлације и било чега осталог је постала бесмислена. Тек да подсетим оно што савршено памтим а текстописац и не спомену:
-1. маја 1995. се десила оперција Бљесак. На истом данашњем државном каналу извештавало се о прослави 1 маја у Србији. Садашњи председник а тадашњи портпарол СРС је рекао реченицу коју Милошевићу нисам и никад нећу опростити: „Док су усташке хорде газиле највећи српски град под земљом, Мирјана Марковић и Зоран Лилић су славили 1. мај“.
-Исто се поновило и у августу те године током Олује. Народ који је насељавао те крајеве од 7. века, избрисан је заувек. На државним каналима и у целој Србији-блеја.
-Већинска Србија је била уз вођу и кад је после Куманова 1999. прогласио победу, чије плодове и данас беремо.
Већинској Србији очигледно је смисао не народ а ни држава, чак ни нека идеја водиља, већ вођа, који уз прописну пропаганду може све. Овде би и Јована Јеремић могла да се прогласи краљицом и оснује династију, само уз пар месеци пропаганде. Очигледно да се у глави добар део Срба није макао од првобитне племенске заједнице у којој поглавица одлучује о свему па и о животу и смрти. То је последица чињенице да нас не описмењују књиге него екран, јер Срби су практичан народ. Што би се мучио да читаш, кад све може да ти се лепо нацрта, и то дословно-твоје је само да бленеш и слушаш. Разлога је пуно, не би сада о њима да се не враћам на мрску овде тему писмености, описмењавања, народног језика, Вука, Турака и сл. А излаз се и не назире.
2
Све горе побројано је унутрашњи фактор и оно што је на страни нас. А тек спољни фактор и оно што није на страни нас – још горе.
Окружење нам је потпуно непријатељско. Запад нас је скупа са својим домаћих екс Ју сатрапима почистио у Хрв, половини БиХ и на Кос. Економски, политички, обавештајно, културно, социјално су се инфилтрирали у наш систем и наше друштво. (Подвлачим ти људи који су нас на горе поменутим подручјима истребили као Индијанце па сад настављају даље… ). И разарају нас и споља и изнутра. Све ово што видимо и што нам изгледа као расуло – је у ствари строго креирани хаос.
Разним споразумом од ССП, усвојеним „европским“ законима закључно са овим о рударењу, привреди, пољопривреди, здравству, законима о образовању, (све су то мали ултиматуми) константном реформама од судова па редом у свакој области буквално наш је систем поткопан, наше су руке везане, испред наших интереса су стављени интереси спољног фактора – и резултати су циљано исти или гори него кад смо деведесетих били под санкцијама.
Хоће ли нам бити боље? Могло би нам бити боље, били смо и у горим ситуацијама па смо се чупали. Ми смо (чак и овакви какви смо) заветни народ, на нас Бог мотри. Имамо јако небо, изнад нас су небројени свеци знани и незнани, обични ратници за Христа, подвижници, страдалници и сви свети. Ми за разлику од побројаних непријатеља – имамо Бога, а то није мала ствар. Али и ми морамо да будемо бољи. Тренутно бар трећина народа у свом лудилу потржава пут у ЕУ у загрљај наших џелата. Упркос свему. (Срећа па та ЕУ није била лукава и коректна према нама задњих 20 година – половина би се добровољно поунијатила.)
Мало има и до спољног фактора, ако наши савезници победе а наши противници изгубе на ширем плану онда има шансе да ми мењамо и систем и начин живота. Ово сада никако није добро. Морамо да назадујемо, да се вратимо уназад и будемо што смо некад и увек били. За то морамо да се изборимо како знамо.
Све што нам се тренутно дешава, од планова за масовно рударење и јавног притиска са запада у том смеру је нешто што је добро, чак одлично. То оној проактивно трећини еврофилној можда може да отвори очи. Па да сви збијемо редове. Да почнемо да радимо на свом ослобођењу, на првом месту духовном. Па ће нам о да логично, негде кад на том путу одмакнемо и Косово само по себи вратити.
Миљуш, гледано из касније перспективе Слоба је заузео тактику ултимстивменодбрсне граница Србије и посредне одбране српских крајева у бившој Југославији. Да ли би било боље да смо Книн бранили као да је Београд, не знам то је хипогетика. Али знам да је тешко оствариво било тући се са целим западном и то не без савезника, него је и Русија коју је представљао јеша Козиријев гласала против нас на сваком месту. Такође многи људи знају да је Србија помогла да се део потоње Српске уз Дрину, наслоњен на Србију, стави на располагање Р Српској.
Што се нас на Косову тиче ми смо практично већ били у албанској републици 1989.Сжоба је изгубљену причу, оживео, вратио точак уназад. Али на крају опет без савезника добио шта је могао и колико је умео. И опет без савезника са Чњрномирдином који пред Ахтисаријем прети да ће Београд бити поравна као сто испред њега.
А Срби јесу били кукавице. 1974 кад је озваничено све зло кроз усвав усташе Броза, сви су као кује ћутали и нико није стао иза професора Ђурића. Драже је Србима било тренутно благостање и летовање по Макарској и Ровињу… Па макар још коју годину.
Е тада 1974 Срби нису изашли да заокупкрају тргове као 1991.Дакле тек кад су од прасаца склоњене помије.
A head full of dreams
Одавно не прочитах бољу дијагнозу стања.
Али хајде да нађемо неки предлог а шта ћемо сад…
Бог нас неће напустити чак и без наших молитви док се (онај неекуменистички) део правог монаштва моли за нас
Али шта ми, наша деца па и унуци да радимо…
Бојим се да нисмо спремни (способни) ни да ратујемо чак и ако Руси победе (што је под царом Путином врло упитно)
Хајде дај први корак за почетак
Господ ће помоћи ако има коме
Слободан Милошевић је толико устимативно бранио границе Србије да је српска војска његову владавину дочекала дубоко повучена унутар Уже Србије. Са врло строгим режимом где не сме да оде. Маестралност да од стварног пораза створи медијску победу остаје изванредно достигнуће и овог режима.
Re JFK17 Шта сад радите, тешко је питање. Нажалост за неке грешке се увек мора платити. Ствари стоје тако да, макар овде, рат никад не престаје. Кад оружане борбе престану истог часа крене јачање позиција за прве следеће оружане борбе.
Шта смо ми као народ радили 24 године? Чекали коначно „бољи живот“ да уђемо у царство у ком царује другарство. Веровали у бајке о ЕУ Дизниленду. Слепци бирали слепе да их воде..
А шта је непријатељ радио? Ратовао, поткопавао нас на свим пољима. Да би кад и ако дође до оружаних борби могао да нас почисти.
Један сликовит пример :сетимо се кад смо пре пар година хтели да држава штампа уџбенике српског и историје због скандслозних ствари које нам деца уче. Одмах се огласио Клет уценом да ће Немци да размисле да повуку инвестиције и угасе нека радна места у Србији. Немци држе 55 000 радних места у Србији.
Како да се боримо кад нам странци/непријатељске државе држе све ресурсе? Кад чак ни храну не можемо да произведемо за себе него смо је прошле године увезли за 600 милиона евра? На врху листе су месо, млеко, поврће…
Знамо какво нам је окружење и знамо колика је Руска стратешка памет кад су поред силних упумпаних милиона дозволили да ЦГ ушета у НАТО и тако њихов једини савезник остане изолован и у потпуном и дубоком окружењу.
Ми у нашим генима имамо записану мудрост, јунаштво, храброст. Све што су наши преци постигли је ту депоновано. Само треба неко да се појави ко ће то да стави у функцију народне добробити. Бог је такве људе умео да нам пошаље кад затреба па се надам да ће умети и сада и да кренемо коначно да се испод змије вадимо.
Са друге стране, западњаци по оној библијској услед мудровања полудјеше. Ти су безбожници доста иструлели изнутра, код њих су окултизам, сатанизам, разврат и содомија сваке врсте већ постали јавна ствар и изразито се кандидују да их Господ научи памети као Вавилон или Содом.
Задњих 24 год тако смо радили, да смо и своје животе и земљу ставили на коцку и лутрију, видећемо како ћемо проћи…
Postovanje za Vladimira I sve ispred komentatore. U vezi lagodnog zivota ili zona comfort. Ko uspe sam dobrovoljno bez spoljasnjog pritiska ili nametnutih okolnosti da prihvati dobrovoljnu skromnost I licno siromastvo pobeda mu ne gine u svakom pogledu.