Руски рат у Украјини подстиче једног од најближих савезника Москве да „диверзификује“ куповину оружја, пише енглески лист
Авион Dassault Rafale M (Извор)
Београд планира набавку француских борбених авиона „рафал“ вредну три милијарде евра, показујући дугорочну посвећеност Западу након деценија ослањања на руске авионе, преноси Фајненшел тајмс (ФТ).
Очекује се да ће Србија потписати највећи уговор о оружју у својој модерној историји са Француском, што је знак како руски рат у Украјини подстиче једног од најближих савезника Москве да „диверзификује“ куповину оружја.
Од руске инвазије на Украјину у пуном обиму 2022. године, председник Србије Александар Вучић је „фрустрирао“ европске званичнике одбијањем да се придружи западним санкцијама против режима Владимира Путина, држећи Србију отвореном за руске послове – истовремено задржавајући своју кандидатуру за придруживање ЕУ, пише ФТ.
Али, како се притисак из Европе и САД повећавао, пише ФТ, Вучић је почео да дозвољава испоруке муниције српске производње у Украјину и да купује западно оружје, поред кинеских и руских система које тренутно користе српске оружане снаге.
Извор: ФТ
Очекује се да ће Србија потписати највећи уговор о оружју у својој модерној историји са Француском, што је знак како руски рат у Украјини подстиче једног од најближих савезника Москве да „диверзификује“ куповину оружја.
Од руске инвазије на Украјину у пуном обиму 2022. године, председник Србије Александар Вучић је „фрустрирао“ европске званичнике одбијањем да се придружи западним санкцијама против режима Владимира Путина, држећи Србију отвореном за руске послове – истовремено задржавајући своју кандидатуру за придруживање ЕУ, пише ФТ.
Али, како се притисак из Европе и САД повећавао, пише ФТ, Вучић је почео да дозвољава испоруке муниције српске производње у Украјину и да купује западно оружје, поред кинеских и руских система које тренутно користе српске оружане снаге.
Александар Вучић: Ако до 2035. направимо нуклеарни реактор – спасли бисмо земљу по питању струје
Лист подсећа да је Макрон последњих месеци користио све оштрију реторику о ризику за европску безбедност ако Русија не буде поражена у Украјини. Такође се све више фокусирао на земље које су некада биле у сфери утицаја Русије, као што је Молдавија.
Његово обраћање Вучићу и подршка уласку Србије у ЕУ део су те стратегије, а двојица лидера су разговарала и о улози Србије у европској производњи муниције, наводи Фајненшел тајмс.
Како је казао Макрон, разговори о одбрамбеним уговорима и енергетским пројектима „знак су политичког поверења и жеље за проширењем наших односа“.
Међутим, како преноси Фајненшел тајмс, чак и док је хвалио Вучића, Макрон је такође сигнализирао да жели да Србија предузме даље кораке ка западу, укључујући и признавање државности Косова.
Александар Вучић и Емануел Макрон (Фото: ФоНет/АП)
„За Србију је важно да настави да конкретизује своје европске изборе, као што је усклађивање наших одлука о спољној политици“, рекао је Макрон.
„Париз раније није био посебно заинтересован за овај део Европе. Али то се променило“, рекао је српски званичник за ФТ.
„Рафал је“, како каже, „важна прекретница, али не и цела прича“, додајући да је Србија такође купила француске радарске и ракетне системе и наручила Ербас транспортне авионе.
Србија, чији се совјетски МиГ-ови 29 приближавају крају свог животног века у наредној деценији, жели да обезбеди непрекидну снагу ваздухопловства, пише Фајненшел тајмс.
Извор: Лента.ру
„Веома је важно да у комплету са авионима иду и ракете ваздух-ваздух, које ће обезбедити контролу ваздушног простора“, рекао је пензионисани генерал ваздухопловства Срето Малиновић. Србији су такође били потребни авионски радари и пратећа опрема за нападно-навигацију да би били део договора, навео је он.
Руска инвазија на Украјину довела је до тога да европске земље повећају трошкове одбране и помогла је Француској да постане други највећи извозник оружја после Сједињених Држава прошле године.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
„od koga ti je avion, taj ti je saveznik“! I, tako, „Jusupersonik“ stize posle par decenija! „Jusupersonik“ je bio jednmotorna verzija „Rafala“. SFRJ bi ga prakticno sastavljala, jer bi sve kljucne komponente – motor, radar, rakete, uvozila, kao i delove zmaja aviona od kompozita. Pored toga, SFRJ je nameravala da zameni i transportne helikoptere MI-8 (borbeni helikopteri su vec bili francuske „Gazele“, koje smo proizvodili po licencu u Mostaru) domacim VNH-90 koji je zapravo bio francuska „Puma“ (koja je takodje trebalo da bude kupljena). Ovo pokazuje jedno, da je SFRJ u slucaju rata trebalo da dobija delove i oruzje od Zapada, sto znaci da je kao neprijatelj vidjen SSSR i VU, pa je tu negde i odgovor zasto Rusija nije podrzavala nesto sto se zvalo Jugoslavija.
Oruzje se kupuje tako sto se formira strategija drzave za ubuduce, pa se u okviru nje formira strategija razvoja oruzanih snaga. Razvoj JNA je jasno pokazivao da se neprijatelj vidi na istoku. To nije bilo nelogicno, jer NATO nije imao odakle da nas napadne, osim iznutra :)))). Danas je drzavna strategija ulazak u EU, ono pitanje koje treba ostaviti po strani zajedno sa „programskim razlikama“ stranaka, tako da se program prozapadne vlasti i opozicije nastavlja, a „patriotski“ je sa strane, tako da ce i vojska prelaziti na zapadno oruzje. Srbija je od jugoslovenstva i kopitarovske reforme u zapadnim integracijama. Ako smo za Zapa mali Rusi, za Ruse, mi smo mali Ukrajinci!
Inace, danima krecem da nakucam komentar glede teksta Pavla Botica: „Humanizam mrznje“, ali se desava nesto cudno, valda od ovog lepog vremena i samozadovoljstva kako igram basket, ne mogu da se setim Hajdegerovog teksta „Pismo o humanizmu“ (ima pdf, pa ko zeli), a mrzi me da ga ponovo listam. On je isto kriticar humanizma i antropocentrizma. Hteo sam da skupim sve te anti-humaniste, da pokazem kako se lako iz tih poziciji moze otici u ekstremizam (Hajdeger je ziv primer), ali mi se ne da! Mozete pogledati i pojam „antropocen“, ja ga volim jer je savrseno ulegao u moju teoriju o vezi subjektivizma i geologije :))))
„Ako smo za Zapad mali Rusi, za Ruse, mi smo mali Ukrajinci!“
Аух! Ово звучи непријатно зло(ко)бно, а како неке ствари иду, није немогућ сценарио.
Дабогда се никада ни приближио остварењу!
@Daleko bilo
To se vec desilo. Rusija nije branila nijednu jugoslaviju, ukljucujuci i zajednicu Srbije i CG. Za njih smo mali narod, prevelikih ambicija koji zato upada u unijatske procese sa Zapadom, od jugoslovenstva do EU, uprkos svemu sto nam Zapad cini (posle svih zlocina, nasi gradjani su isli u Nemacku da rade, Nemacka je postala simbol svega pozitivnog za nas, da bi posle novih zlocina, poceli i da joj prepustamo privredu, prihvatamo njenu politiku, a sve zbog EU)! Zapravo je sokantno koliko i koliko dugo Rusija ne igra nikakvu ulogu u Srbiji!
Srbija se krece u pogresnom smeru – od mora. Strategija drzave mora biti usmerena ka Bugarskoj (cak i uz zrtvovanje delova Makedonije), jer nas ona deli od Rusije, preko Crnog mora, a morski saobracaj je najveci po tonazi. Zatim CG i konacno, vracanje KiM nije dovoljno, nama treba nase more, treba nam deo Albanije! Buduci da i Madjarskoj treba isto, a pored nje i Italija pretenduje na hrvatsko primorje, u pogodnom trenutku…Ovo nisu fantazije, vec jedini nacin da obezbedimo vezu sa Rusijom i da ne budemo vise u okruzenju. I u 2. sv ratu i 1999, su nas napali sa svih strana i danas smo okruzeni NATO. Moramo da razbijemo to okruzenje! Medjutim, pitanje je da li mi za to imamo, pre svega, populacionu snagu, a zatim vojnu i drzavnu i hocemo li se pre toga jos vise izgubiti u zapadnim integracijama!
Posto smo vec kod oruzja, poznato je da bez mora ne mozete da testirate artiljerski, raketne sisteme, a posebno vecih dometa. Zato mi nase visecevne bacace testiramo po Kini i Kazahstanu, a PVO vezba po Bugarskoj! Mi smo i geografski spreceni da razvijamo vojsku i oruzje!
Тако ми трешњевог топа! Оруж@ри се разуму у оружје а ја се разумевам само у пуцање па дедер да приупитам: у којем су раздобљу Русија и Југославија коегзистирале е да би једна другу могле (мирољубиво) бранити или напасти (припуцати)?
Осим тога и (тачно један) пар филоѕофско-геостратешких питања, компаративне природе: шта би био „народ“ спрам „малог народа“ и шта би му/им била „амбиција потаман“ (прихватљива? дозвољена? по мери?) а шта „превелика амбиција“?
Питам због великомораваца и нпр. Егејског слива (Струма, Вардар): колика би отприлике била таква амбиција? (Тако близу а тако недалеко, Д@леко била, и кад је била и кад није била, амбиција. Уф, нека се и ово уброји у филоѕофска питања!)
Даље, да приметим што се мора тиче: није све у смеру (као нпр. ка Бугарској), нешто је и у нагибу тј. упадном углу евроатланцке интеграције у масовну хипнозу звану „промена свести“, уско везану са пошастима званим „џендер“ и „ковид“ идеологија. To se, заиста, vec desilo као нпр. у уџбеницима за основну школу, и шире, можда и у овом случају овде. Мислим на конкретну набавку летелица, и дубље.
РЅ/најава – у следећем броју следи (реторско) питање:
Може ли (у смислу истребљења) мали народ бити геноцидан и у којој мери?
@Malosrb
U vreme SCG! To je kraci odgovor. To sto mi moramo da prekopavamo istoriju, ne znaci da Rusija SSSR ne vide kao kontinuirani deo svoje istorije, ta hegelovska moc prevazilazenja i istovremenog zadrzavanja i jeste smisao imperije. Prekopavanja i zatrpavanja su samo pokazatelji nemogucnosti prevazilazenja i vecitog vracanja zavrsenih borbi, a time i proslosti Malo narodi su oni cija drzavnost zavisi od drugih!
A,sada, nesto sasvim isto:
Kada su Srbi preuzimali zapadne modele, npr. zakone, to je radjeno da bi drzava bila efikasna kao zapadne. Tu se nije uzimala u obzir promena sveste, identiteta, jer se drustvo i drzava nisu posmatrali odvojeno. Ovo je specijalitet liberalizma i komunizma (socijalizam ostaje problematican, ali ovde to nije odlucujuce). Odjednom se javljaju „parizlije“ i „bezclije“ i shvatanje da preuzimanje zapadnih modela nije dovoljno, vec je neophodna prethodeca promena kulture, danas se to zove promena svesti. I, tu postoji razlika, kultura smera na odnos sa prosloscu, njeno preoblikovanja, promena svesti podrazumeva razumevanje identiteta kao „svakodnevnog izjasnjavanja“ i cilja na buducnost, dok je proslost vec-u-napred zastarelost. Obe pocivaju na vladavini nad sadasnjoscu, dok se kultura i identitet pokazuju kao nesto sto je uslov ovoga, a zapravo su posledica vladavine nad sadasnjoscu, dakle politike i prava.Ovo je stratetegija kapitalizma. Zastiti kapitaliste „kulturom“, „identitetom“, „svescu“, „vrednostima“ i kontrolisati sferu politike i prava, dok ekonomija ostaje netaknuta. Dakle, ta ideja da preuzimanje nije dovoljno, vec da je potrebna prethodeca promena kulture ili svesti, marksizam razotkriva kao ideolosku manipulaciju gde se negacija prava i slobode, koja proizilazi iz vlasnicke nejednakosti, prikriva nekim dodatnim vrednostima, kulturom, „svescu“. Kod nas se, naravno, odmah naselo, pa se pricom o identitetu, kulturi, svesti, otvorio prostor da drzavu preuzmu pokreti bez programa politickih i ekonomskih.
U tome je svoj udeo imao i titoizam usled sukoba izmedju titoistickog socijalizma i sovjetskog. Ovde se pojavila „nasost“ puta u socijalizam koja ce pervertirati u druge nasosti – identitetske, autohtonisticke i dr, koje imaju zajednicko sa „nasim putem u socijalizam“ dve stvari, „nasost“ i od nje neodvojivu svetsku politiku. Titoizam je prvi uveo bistrenje svetske politike, kao unutrasnje politike drugih drzava, pre svega socijalisticke alternative spram „naseg“ puta, kao zamenu za odsustvo unutrasnje kritike. Danas je to ospoljenje potpuno, ospoljenje na eunijate i srpske ujedinitelje i unutrasnje stanje se razmatra iskljucivo iz tih euobjeniteljskih okvira, gde se tvrdi da ispunjavanje uslova za ulazak u EU dovodi do promene svesti, kulture, a sam ulazak donosi „bolji zivot“, dok objedinjitelji srpstva smatraju da ce promena svetskih okolnosti, dakle opet sopljasnji horizont, dovesti do objedinjenja srpstva, a onda ce se naknadno izmeniti unutrasnje stanje. Neki smatraju da, po uzoru na EUobjedinjavanje, treba najpre dobiti identitetsko-kulturno borbu, sto je netacno, jer je nephodno najpre osvojiti institucije, a ova borba je sredstvo depolitizacije i laznog uverenja da se u nekoj kulturi moze pobediti politicki, dok se do kritike ekonomskog poretka ni ne dolazi!
Значи Русија и Југославија су сарађивале у ери ЗНД и СЦГ? Па добро, то се уклапа у општи ниво теоретских претпоставки које на даље разрађујете док у супервелеслалому пролећете поред осталих постављених питања као поред заставица које сами себи побадате на стрмини.
Теоретски дакле, тај би период заправо могао бити 1992-2003. када је постојала и тзв. СРЈ а Русија перспективно из СССР ускочила 1991. у ЗНД. ТитоиѕмUѕом добрано обогаљена Југославија престала је међутим де јуре да постоји још 70-тих када је обзнањена политичка позадина будућег (само)убиства државе а у војним камповима наших партњора почела интензивнија обука паравојног командно-пешадијског кадра. Сећате се и сами шта се у то доба почело дешавати на „културном плану“ па се, преко „Лепше је с културом“, протегло и у данашњи недоглед. Тада се кренуло и са реорганизацијом ЈНА, што је тек својеврсна парадоксална револуција која и даље тече а о којој сведочи слика врховног команданта која је и даље у команди. (Шта се тада још почело дешавати помиње се и у РЅ.)
Не прекопавамо овде дакле историју већ, кроз конкретна питања и примере, основе појединих квалификација које изнесте и остадосте непрокоментарисани. То прекопавање није само себи циљ, циљ је да не останемо затрпани тим квалификацијама, да их не поунутрашњимо. Наметнути мисаони оквир убојитије је средство поробљавања од букагија и ланаца. Да не останемо дакле затворени у мисаони гето у којем оне, те квалификације, царују као што смо нпр. затворени у неколико квазидржавних гетоа у којима џелат народа царује али обавезно о народном трошку (Јован Б. Душанић: Одолети притисцима „колективног запада“ и остати веран своме културном обрасцу, https://stanjestvari.com/2022/09/14/dusanic-odoleti-pritiscima/ ).
Дотакосмо се ето и „економије“ па још коју о томе да прозборим: сигурно се сећате продаје цигле? Било ли је тога у новобеоградским гетоима у којима је некада царевао баскет (уместо да је царевао хокеј 😉 ) док се нису зацарили свеколики опијати и пешадијска им подршка из ваздуха, воде, земље и подземља?
Ако ову квазидржавну циглу морамо да купимо, да би нам Ђура оптостио што нас је бомбардовао, мисаону ваљда не морамо? Или морамо и то?
РЅ/најава – у следећем броју следи (реторско) питање:
Како на величину једног народа/његову државност утиче ниво умешаности друге државе у производњу и стављање у промет опојних дрога како на територији те (друге) државе – за унутрашњу, тако и на територијама трећих држава – за спољашњу употребу? Како та операција утиче на време полураспада трећих држава тј. полусмањења величине народа? Како се са онда гледа на потпуно протеривање оружаних снага друге државе са своје територије и моментално укидање индустрије опијата на економску и борбену готовост те (друге) државе? Има ли то везе са куповином франсцуских „рафала“?
@Malosrb
Pitali ste za KOEGZISTENCIJU – ISTOVREMENO POSTOJANJE, a NE SARADNJU i to JUGOSLAVIJE I RUSIJE, ne SRBIJE I RUSIJE. Ja sam pogresio navodeci vreme SCG, umesto SRJ i Rusije, ali ostaje da Rusija nije podrzavala Jugoslaviju ni preimenovanu u savez dve Rusiji bliske drzave Srbije i CG! Skrenuo bih samo paznju da su Sovjete svi na svetu, pa i mi, zvali „Rusi“, dok Jugoslovene niko nije zvao „Srbi“.
O prekopavanju i zakopavanju sam govorio kao o nasem nacinu odnosa prema proslosti, nasuprot ruskom-imperijalnom koji i cuva i prevazilazi.
Na stranu sto mi se niste ni obratili, vec sam ja procitao Vas tekst i sam osetio potrebu da nesto odgovorim1
@Оружари, пријем.
Извињавам се на пропусту да Вам се обратим, добро сте приметили да је упућено Вама, и захваљујем на исправци: не знам откуд ми „сарадња“ излете уместо „коегзистенције“. Упркос томе Ви сте схватили шта сам хтео рећи.
За остало речено немам шта да додам ни да одузмем осим можда жала што су питања остала без одговора. Не мислим на реторска него на сва остала али верујте ни једно неће остати без одговора: на шта благовремено не одговоримо – кашће нам се само. И већ се казује.
Ако којим случајем будете ово читали желим да знате да сам алергичан на синтагме и флоскуле о „малом народу“ и, да иза тога нису стајале „превелике амбиције“, не бих се ни укључивао у коментарисање. Већ сам одвише оГуглао и на реторику непријатеља и на реторику партњора али и даље имам алергијску реакцију када приметим да, хотећи да кажемо чак и нешто добро и конструктивно, заглибимо у туђу реторику па било у непријатељску било у партњорску. Неки би уместо „реторика“ рекли „наратив“, свеједно: „нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке.“
Здраво да сте!
Одјава.
@Malosrb
„Malorusija“ nije nista uvredljivo, pa ne znam zasto se potresate. Pri tome, sami ste zrtva tog zaglibljivanja o kojem govorite. U jednom od ovih komentara sam pisao o fenomenu „kulturne podobnosti“, gde ili kultura toboze nije podobna za neki politicko-ekonomski sistem, pa je neophodna promena „svesti“, „identiteta“… ili je potrebno prilagodjavanje politicko-ekonomskog sistema „nasoj“ kulturi, pa problem postaje „nasost“. Dve strane istog novcica koji je vazda u tudjem dzepu. To je glavni ideoloski smisao Veberove „Protestantske etike i duha kapitalizma“. Odatle slede pomenuti problemi, a izvedeno i problem „malih“ i „velikih“ naroda! Zapravo, sve su to samo ideoloska sredstva samoprikrivanja kapitalizma! Ja sam samo spekulisao kako nas Rusi vide zbog stalnih pro-zapadnih integracija kulturnih, politickih… a sam nemam nikakakv odnos prema, s oprostenjem, „velicinama“ naroda!
https://topwar.ru/240433-rafal-dlja-serbii-predatelstvo-ili-vynuzhdennaja-mera.html