Пошто је ситуација у земљи све тежа, притисци из Немачке и Европе све већи, народ све незадовољнији, неопходно је затворити канале за националну причу. Отуд је ово са „Стањем ствари“ образац за све што нас очекује

Миша Ђурковић (Фото: Соња Ракочевић)

Ако неко мисли да је Лазић узалудан човек, да је кукавица, рекеташ или преварант те да због тога сада преко ноћи драми и решава да укине портал – који је у међувремену са пријатељима подигао и изградио – вара се. Као што сам и ја ономад указао да више не могу да радим свој посао – јер ми стално над главом стоји могућност да ме пријаве, дрндају по судовима и драконски новчано кажњавају, тако је и он дошао до краја и био принуђен да стави кључ у браву. Током претходних година претили су му разни, од адвоката окупаторске издавачке куће која има монопол на тржиште уџбеника у Србији, преко незадовољних делова режима итд, али је упркос свему опстајао. Очигледно је да ова држава улази у наредну, врло контроверзну и тешку фазу, када ће притисци, претње и разни други облици репресије постати све израженији и присутнији.

Миша Ђурковић: Јавно извињење или Срећна Нова 1948!

Наиме, током недавно завршених избора видели само као увод две важне ствари. АВ је потпуно отео и преузео дискурс националне опозиције и то је искористио као пропагандни основ на маестралан начин. Док су ови мученици из СПН пред изборе самоубилачки свој посланички клуб назвали Правац Европа, овај човек није европске интеграције поменуо ниједном током предизборне кампање. Кога више за то брига… Уместо тога видели сте човека за кога је националноокупљени Бошко чист либерал, европејац. Он је заиста у потпуности вратио Слобин систем из деведесетих, у смислу да је кључ свог опстанка на власти заснован на доказивању да је опозиција гора од њега. Дакле основа његовог опстанка надаље јесу Нова, Н1 и прозападна опозиција као једина релевантна опозиција. Читај: кључ је доказати бирачима да су они издајници, без обзира на то шта он сам ради.

Још важнији део слагалице јесте да мора да се уништи аутентична национална опозиција, како би сам овладао тим простором и спречио да се покаже колико је његова власт заправо идеолошки много ближа идеологији зелено-левог фронта него националним опцијама. И као што смо видели, то је маестрално урадио, спречавајући да се формира национални блок, затим шаљући ДСС ка Ђиласу и кампањом у којој је циљ био да Двери, Заветници и Јеремић остану испод цензуса. Подизање нове екипе било је неопходно да би се ови стари уништили и тек остаје да се види како ће се они сада снаћи и да ли могу да преживе у парламенту. Он ће свакако покушати да их заустави и сведе на прихватљиву меру безначајности.

Миша Ђурковић: Избори и шта после

Но, пошто је ситуација у земљи реално све тежа, притисци су посебно из Немачке и Европе све већи, а народ је све незадовољнији, неопходно је затворити и друге канале за националну причу, а не само политичке партије. Предаја Косова и помоћ да се оно заокружи као држава напредују убрзано. Ова трагедија са забраном употребе динара, и суспендовањем нормалног платног промета је очигледно унапред договорена и само нам је треба продати под фирмом неиздржљивих притисака. Но, у самој земљи влада тотално расуло. Неспособни кадрови су свуда, на свим позицијама, па се тако на РТС уместо покојног Дејана Милојевића појави слика тренера Звезде Владана. Шта рећи за хакерски напад на ЕПС где је неко покупио милионе наших података, може да ради са њима шта хоће и коначно их је јавно објавио. Ради се ако се добро сећамо о фирми коју воде „способни“ Норвежани након што нас је председник научио да смо ми сами неспособни јер смо Ми по његовом виђењу Његов Мића Грчић. Дакле, поставите идиота који упропасти фирму, а онда кажете народу: „Народе ово си ти, неспособан да ишта урадиш и морамо да ти доведемо стране господаре.“ Тако ће исто ускоро да буде и за презадужени Телеком, који су они опељешили и већ почели да предају Енглезима итд. Па шта рећи за ово што се десило у Алексинцу, у канадској фирми где се потровало једно седамдесет људи, да би наредног дана инспекција рада, тужилаштво и слични органи без проблема пустили да дође следећа тура у којој се опет педесетак људи потровало. За то би у земљи која није колонија одмах морало да се иде у затвор. Овакве вести стижу свакодневно као на траци, а нигде нико не одговара. За то су људи гласали, кажу они.

Извор: НСПМ

Коначно најтрагичније је све што стиже у вези са третманом трагедија из маја прошле године. То је испод сваког нивоа елементарне људскости, а уз то сведочи да као друштво из тога ништа нисмо научили и да је – Боже ме прости – могуће да се то деси поново било где. За почетак, буквално свакодневно можете да чујете да је неког ударио аутомобил на пешачком прелазу. Наравно, кад људи из режима и њихове дворске луде попут Аце Лукаса, Дарка Лазића и сличних живе и возе на кокаину.

У таквој ситуацији, режим ће морати да пређе и на фазу репресије према свему што није Нова и Н1, дакле пре свега према националним гласилима, порталима, и свима који могу да покажу колико је царево ново одело лажно. Отуд је ово са „Стањем ствари“ образац за све што нас очекује. Национално оријентисани људи ће имати све мање простора било где, како би се вештачки одржавала слика о њему као борцу за националне ствари и злом Ђиласу који је у тој подели нека врста Соње Бисерко, само доста богатија. За разлику од Мила који је био озбиљан техничар власти старог кова, и који је капирао да мора да остави неки простор за опозицију, овај мисли да је угуши потпуно и да ће онда необавештен народ да ћути и трпи. Зато народу треба одузети све могуће изворе узнемиравања. Са ситуацијом у Љигу смо видели да – и кад изгубе изборе – њему не пада на памет да преда власт. Пошто га све мање брига шта Немци и Брисел мисле, он ће вероватно све више користити репресију у унутрашњем политичком и медијском животу, што значи потпуно игнорисање и саме идеје владавине права. Остаје чист волунтаризам и његове личне одлуке.

Хвала Аци Лазићу и пријатељима што је и оволико издржао.

Александар Лазић: Надање се наше закопало у једну гробницу

Тиме се наравно и моје колумне овде завршавају. Хвала и српској Фондацији Светих Архангела која је подржавала овај подухват. Појма немам у овом тренутку где бих могао да наставим да пишем нешто овако.

У сваком случају дубоко сам убеђен да ће Србија преживети и новог Тита, а генерацијама неких бољих Срба од нас остаје завет да демонтирају ону срамоту на Дедињу. Кућу цвећа морамо срушити или Domus florum delenda est.

Categories: Шта после Тита?

Tags: Александар Лазић, Миша Ђурковић, Србија, Стање ствари