Док су Закон о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности на снази, моје колеге и ја више немамо услове да се бавимо овим темама. Моја држава је то забранила, а мој народ је гласањем то изабрао
Извор: ФБ „Да се зна“
Пре који дан пријатељи су ми послали линк ка Фејсбук профилу организације „Да се зна“, на основу чије пријаве сам 2017. јавно проглашен ЛГБТ дискриминатором. Ово је уследило након што сам координисао јавну кампању којом је заустављено увођење тзв. Образовних пакета што је у свом образложењу одлуке Повереник (ца) (Обратите пажњу, овако мора убудуће да се пише све па и новински текстови, научни радови итд!) и написао/ла. У међувремену је иста организација покренула координисано поступке и против др Бранислава Ристивојевића (Врховни касациони суд после три године завршио процес ослобађањем Банета који је првостепено био осуђен) и против Владе Димитријевића (процес улази у пету годину и човек мора стално да долази из Чачка), Југослава Кипријановића итд. Дакле врло циљано се таргетирају људи који су носили јавну борбу за одбрану породичних вредности у складу са чланом 16 Универзалне декларације о људским правима и спречавање нових закона које су нам доносили.
У међувремену је 2021. донет нови рестриктивнији Закон о забрани дискриминације у чијем образложењу је дословно писало да пошто до сада нико није осуђен, треба донети рестриктивнији закон а онда наћи неког да се осудом постави преседан и да онда то почну да примењују остали судови. То су такозване стратешке парнице за које постоје посебни пројекти и неко озбиљно финансира цео процес. Овај закон је донет у скупштини, на предлог Владе Србије и око тога су се сви, укључујући и цркве и верске организације направили блесави. Једини отпор пружила је наша Коалиција за одбрану породице, али је под окриљем короне овај Закон прошао као и Закон о родној равноправности.
Када сам прошле године учествовао у радној групи која је радила на измени уџбеника из Биологије за осми разред и након што је против нас вођена бесомучна кампања без права да било где одговоримо, јасно ми је било да ће поново уследити нешто слично. И ево „Да се зна“ је узела мој текст из Политике у коме сам писао о штетности Истанбулске конвенције из које је Турска изашла, а низ земаља источне Европе је није ратификовало, и поднели су притужбу Поверенику за равноправност у којој се жале да сам „трансфоб“, дакле да сам текстом у најстаријем дневном листу у коме сам колумниста већ 22 године дискриминисао трансродне особе. Кажу и да сам теоретичар завере, и вређају ме на најразличитије начине. Но, они у овој држави имају сва права која ја немам и може им се.
Док очекујем да ми стигне или позив на изјашњење од канцеларије Повереника или судска тужба, распитао сам се шта могу да радим. Прва идеја ми је била да прихватим да ме осуде и да у складу са одредбом о претварању новчане казне у затворску одем на неко време у затвор. Но, Бане ми је као искусан објаснио да ми то неће дозволити него да је циљ да ме после осуде натерају да се извиним тако што ће ми ставити административну забрану на плату и скидати ми одређене своте све док се не извиним. То ће се десити након вишегодишњег процеса у коме морам да плаћам адвоката, касније вероватно и судске трошкове и да изгубим силно време и енергију вукући се по судовима.
Све ово је дошло у време када већ осећам да је мој рад на овом пољу постао сувишан и узалудан, као и рад десетак људи који су се са мном борили. Након свега што смо урадили, борећи се против организација које имају милионске буџете, у ситуацији смо да нико не сме ни динар да нам дâ као помоћ за борбу за породичне вредности, да сви имамо све више проблема због тога, да су нам медији потпуно затворени, да више немамо ниједну политичку партију у Скупштини која макар помиње значај породичних вредности итд. Закључио сам да смо уз то ми служили као нека врста илузије људима да се у Србији неко успешно бори против свега тога и да они не морају ништа сами да ураде. Предложио сам стога да се потпуно повучемо и да људима укинемо ту илузију, како би се коначно директно сусрели са последицама закона које уводе странке за које гласају. Наиме, од априла ступа на снагу Закон о родној равноправности са свим својим казненим одредбама па ће се цео тај систем имплементирати у школство, у јавни сектор, професори универзитета ће морати да пишу нове уџбенике у складу са родно сензитивним језиком итд. А родитељи ће онда морати да се суоче са тим да им се деца из школе враћају са „новим погледима на свет“, да ће нпр. своју ћерку морати да ословљавају са „они“, и да ће уколико то одбију и ако се побуне што ћерка од 14 година почиње да узима хормоне за родну транзицију, морати да плаћају казне, иду у затвор или да им то дете одузму и предају у хранитељску породицу.
Канада: Отац у затвору јер је 14-годишње биолошки женско дијете звао ћерком
Закон о дискриминацији иначе има ту чувену одредбу о томе да је терет доказивања на оптуженом, а не на тужиоцу, што је супротно основама либерално демократског конституционализма у коме имате пресумпцију невиности као основно људско право и постајете криви тек кад вам се судски утврди кривица. И та одредба очигледно не смета никоме…
Дакле, ово ме је потпуно учврстило у уверењу да сам дошао до краја и да је мој рад на овом пољу постао немогућ и непотребан овој држави и мом народу. Захваљујући овом закону свако може да вас пријави и развлачи годинама по судовима, те да вам узима новца колико год је потребно наносећи штету вама и вашој породици. Дакле, док су на снази Закон о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности, које су легални представници мог народа изгласали у Скупштини, моје колеге и ја више немамо услове да се бавимо овим темама.
Стога најпре изјављујем да се више апсолутно нећу бавити овим питањима због којих ме туже, на целом простору Србије, пошто ми је то очигледно забрањено. Дакле, тиме не могу више да се бавим ни као научник, ни као јавни публициста или делатник, нити да о томе говорим на медијима и јавним скуповима. Моја држава ми је то забранила, а мој народ је гласањем за такве партије изабрао да ја тај посао више не могу да радим.
И, такође, унапред се извињавам коме год треба да се извиним и коме год буде требало да се извиним због свог досадашњег научног и јавног рада на пољу породичног и грађанског законодавства.
Но, као Хришћанин и по природи грешан човек, осећам потребу да се извиним свом народу и држави и за многе друге ствари. Извињавам се што сам током последњих десетак година спречио да у ову земљу уђу сурогација и еутаназија, извињавам се што сам спречио доношење Грађанског законика, извињавам се што сам спречио усвајање Образовних пакета. Извињавам се такође што сам патриота и што сам тако радио и наступао у јавном простору. Извињавам се што су ме родитељи васпитали да будем поштен, частан, вредан и да се у свему трудим да будем најбољи. Извињавам се и што сам своје двоје деце исто тако васпитао и што се трудим да остану у својој земљи. Извињавам се што сам цео живот провео као моралан и поштен човек, што нисам крао, и што сам се увек трудио да помогнем другима колико год могу. Такође се извињавам што сам научио шест страних језика, и што сам на сваком од њих предавао у различитим земљама, трудећи се да подигнем углед свог народа, земље и наше науке. Извињавам се што сам створио веома озбиљан научни опус, што сам преводио неке важне књиге итд.
Исто тако се извињавам што сам се трудио да живим као Хришћанин, Светосавац, што идем у цркву и што се држим старих ретроградних српских традиција одговорних за ослобођење и успон ове државе у деветнаестом веку. Извињавам се што сам водио успешну јавну кампању за увођење двојног држављанства у Србији на основу чега је више стотина хиљада Срба из региона и дијаспоре добило наше држављанство. Извињавам се што сам помагао Србима у Црној Гори, Српској и у Македонији. Извињавам се такође што сам у заблуди мислио да живим у држави у којој постоји слобода говора, мишљења и научног истраживања и што сам се отворено и јавно борио за вредности и идеје у које верујем, укључујући и поштовање Устава и закона.
Имао бих, нажалост, на набројим још доста таквих ствари због којих треба да се извиним, али и ово је довољно. Због свега тога се извињавам свом народу и својој држави и свима које је тај мој грешан и штетан рад погодио и унесрећио.
Миша Ђурковић (Извор: Лична архива)
У будућности намеравам да се бавим међународним односима, политичком теоријом, популарном културом и разним другим стварима које за сада нису забрањене. Ако нешто од тога у међувремену постане предмет забране, молим вас да ме неко на време обавести да случајно опет неког не повредим – па да треба поново да се извињавам.
Јингер је својевремено објаснио да човек може у оваквим временима да оде или у стварну имиграцију или у унутрашњу емиграцију. Покушаћу за почетак са овом другом.
И драга браћо и сестре и припадници свих осталих 75 родова, желим вам срећну нову – 1948. годину.
Календар „Јежа“ за (срећну нову) 1948. годину
П.С. Такође се извињавам што су ме погрешно убедили да је измештање аустроугарског фелдвебела, агресора на нашу земљу, Јосипа Броза из Куће цвећа услов за морално оздрављење Србије и што тражим да Domus florum delenda est.
Categories: Шта после Тита?
Читајући ово писаније, које је легитиман крик из приче ,,У цара Трајана козје уши“ радо бих ******* Ђурковића и саопштио му следеће:
,,Аман, човече, потребан си нам (српском народу) . Нико други осим Тебе и твојих колега се не бави темом еугенике, нисам ни код једног професора него Тебе прочитао да се прича о сурогат материнству олако претвори у бизнис док се покрива мантром о томе ,,да рода донесе бебе онима који баш не могу да роде или добију стрије током трудноће“. Ти си са колегама водио битку (за сада без оечкиватних резултата, али само за сада) против орвеловског ,,Закона о родној равноправности“ и измена ,,Закона о забрани дискриминације“, од Тебе очекујем да одговориш на пласиране приче да је Марија Шерифовић ,,добила“ бебу тако што јој је родила нека сурогат мајка у САД и на то да Марија Шерифовић (тј. онај ко јој је то писао) изјави да је ,,она 100% мајка јер је 100% њен генетски материјал“. Ти си тај који ће са колегама први писати хипотетички када би сутра неки болесници почену да абортитрају јер им плод нема зелене очи које очекују.
Развлаче те или ће те развлачити кроз сулуде парнице, као што су и Ковића и Димитријевића, то донекле ствара немир и вуче неке трошкове адвоката, али шта с тиме? Је л’ то баш разлог да се одустане?
Укратко, ако мораш због себе или породице, а Ти се Ђурковић скрајни, немој да ,,лајеш“ много по Председнику, мање иступај, али БУДИ ТУ макар у позадини ровова. Насушно си потребан!“
У име Рода,
Комитет за ПС једногласно доноси следећу одлуку:
Не прихвата се ни једно извињење, прво и последње нарочито.
Da se zna.
Daje se na znanje.
Da zna onaj i ona koji su UVEK znali.
Daje se na znanje i onome i onoj koji još UVEK ne znaju.
Draga Srpska braćo i drage Srpske sestre kako u Majci Srbiji tako i u Majci Republici srpskoj i u Majci Republici Crnoj Gori i u vascelom Srpskom rasejanju želim vam srećnu novu Srpsku 7532 godinu.
Da se zna.
Takođe da se prvo otvori poklopac od Venčačkog mermera na kome nema ni KRSTA ni PETOKRAKE u Kući Korova i utvrdi da li je Kostur Katoličkog Krvatskog Vampira Osipa Groznog bez
NOGE do KOLENA na mestu.
Ako je mermerni kovčeg PRAZAN
Srbija je ZDRAVA.
Ako mermerni kovčeg sadrži kosti bez NOGE do KOLENA odmah VAMPIRA zapakovati HERMETIČKI i poslati SUSJEDIMA i odmah pristupiti VAKCINACIJI vakcinom protiv CRVENE KORONE VAMPIRA.
Da se zna.
Da se KONAČNO sazna.
Bez izvinjavanja bilo KOME i bilo KAD.
DA SE ZNA.
Ne dolazi u obzir Mišo Ðurkoviću, ti si general ove bitke, bez tebe ne umemo i ne možemo ovo da dobijemo. Daće Bog uslišiće se i tvoje molitve i rad. Mnogo ljudi ovo sluša i gleda. Ali i dalje nedostaje pravi način da se ljudi okupe da bi tvoj rad izneo pobedu. Motivisani jesmo, organizovani nismo. Artikulacija ideja je sjajna, to je tvoja zasluga.
Ех да је тако, („Моја држава ми је то забранила, а мој народ је гласањем за такве партије изабрао да ја тај посао више не могу да радим.“), било би лакше и лако… Али није тако, и неће бити ни лакше ни лако.
Држава је окупирана, власт је узурпирана а народ, последично, поробљен.
Зато „нека буде борба непрестана“, до златне СвоБоде.
У ствари, на префињен начин је најавио да одустаје од борбе. Миша ме је други пут разочарао.
За М.Ђ. (ако случајно залази у „коментаторску секцију“): Ово звучи као баш тврдо укишељено самосажаљевање. Као што написасте, В.Д. је годинама на судско/финансијском удару разноразних Европејаца, и не чух га никада да кука, (превише), а он исто има икс деце на плату професора српског језика, (и књижевности).
Што би мој некадашњи „пројект менаџер“ рекао: „У реду, овако не ваља, ал’хоће ли неко да ми предложи како можда може да ваља“.
П.С. Овај коментар узима у обзир и текст о пропалом (не)организовању деснице, као и текст о резултатима избора, као и најважнији, о Тимочкој буни, (кад мало боље размислим, вероватно о свим текстовима под „Шта после Тита?“).
Саосећам се са господином Ђурковићем, истина је да бити патриота и залагати се за православне вредности у овој земљи доноси само проблеме али је и истина да се стиче непропадљиво благо на небесима!
Надам се да ће храбри Миша и даље чврсто стајати на положају и бити пример истинског интелектуалца како је то описао Калајић.
Срећна нова година и не клоните духом!
На хамлетовски дуализам “бити ил’ не бити“ његошевски одговор гласи “нека буде што бити не може“. Сад, лако је нама и да навијамо и да критикујемо јер би, о чуда ли, и једни и други били у праву (из сопствене перспективе, али и из перспективе “трећег лица“). Али, искрено речено, мислим да је право питање: има ли у народу довољно словесја да препозна вредности за које се овај горостас од човека залаже и бори? И поново ће неки дати позитиван а неки негативан одговор. Миша би требало да одлучи хоће ли остати Сизиф, занесењак који ће гурати причу чији би епилог био што бити не може, или ће енергију преусмерити на другу страну. У пустињи се, додуше, може сејати пшеница, али, неће нићи. У овом народу могу се сејати зрна словесја али на пустињско тло клица неће кренути. Уместо клијања, навалиће птичурине и позобати сетву. И на крају, порука Миши од светог Силуана Атонског: “Пребивавај умом у аду и не очајавај“.
Ако се неко сећа, после оне „мегапараде“ за коју је тренутни гувернер србије рекао да ће се одржати и поред забране муп-а, црква је увела молитву за очување породице на самом крају сваке литургије. Трајало је пар месеци. Када сам касније једног познатог свештеника питао зашто је укинута, добио сам одговор: наредба са врха. Бесмислено је дакле очекивати да се групица посвећених верника бори, док они најпознатији ћуте а они изабрани чак и подржавају. Допустили смо, сада ћемо да гледамо.
Није то решење. Не смете одустати, али морате променити стратегију. Не можете Ви, Мишо, сам самцит, или са шачицом својих сабораца, у рат против ветрењача и ала, а они су се и са црним ђаволом удружили. Макар Ви, појединац, били учени, паметни и храбри колико хоћете! Никада се правни систем неће променити у судницама, на судским парницама. Морате се удружити. Морате се политички ангажовати, колико год били гадљиви на ту фелу удруживања. Другачије се систем не може променити. И Ви сами то веома добро знате.
Не видим да други начин постоји.
Алтернатива, хајдучка времена и време Воје Танкосића, су давно прошли.
До свести обичног човека ће тешко допрети и најхуманије идеје ако не постоји неки вид присиле да о томе размишља. Кога је брига шта Ви пишете, шта радите, о чему размишљате, за шта се борите ако му то на неки начин не наметнете? А како то да учините ако се не дочепате власти? Један узак круг људи Ваших истомишљеника и присталица је кап у мору. Замислите колико би сада, данас, гласало за Вас, а колико – недајБоже – за Жекса Митровића, или за ону његову старлету Јовану, или за оног слепог миша из Вухана, Вучићевића…?
Наравно, неки ће увек бити и за такве вредности, али јасно је шта чини бесомучна пропаганда – коју ова власт бесомучно форсира, „28 сати“ дневно, да би држала народ у стању слуђеног блејећег стада.
Ако Ви и Вама слични, искрени, умни и учени родољуби, овако будете дизали руке у борби и предавали се, шта ми, мученици, гола раја, да радимо?
Овде нема места за извињавањем!
Мислим на извињавање родитеља овом човеку који се годинама борио за њих. Сада ће „морати да се суоче са тим да им се деца из школе враћају са „новим погледима на свет“, да ће нпр. своју ћерку морати да ословљавају са „они“, и да ће уколико то одбију и ако се побуне што ћерка од 14 година почиње да узима хормоне за родну транзицију, морати да плаћају казне, иду у затвор или да им то дете одузму и предају у хранитељску породицу.“
Мислим на извињавање „цркве и верске организације које су се направиле блесаве.“
Мислим на професоре универзитета и просветне раднике који „ће морати да пишу нове уџбенике у складу са родно сензитивним језиком“.
Мислим на правнике који су дозволили „одредбу о томе да је терет доказивања на оптуженом, а не на тужиоцу, што је супротно основама либерално демократског конституционализма у коме имате пресумпцију невиности као основно људско право и постајете криви тек кад вам се судски утврди кривица.“
Мислим на странке које су учествовале да „Закон о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности ступа на снагу са свим својим казненим одредбама“
Мислим на мене и све анестезиране појединце и народ који је дозволио да Миша каже: „Дакле, ово ме је потпуно учврстило у уверењу да сам дошао до краја и да је мој рад на овом пољу постао немогућ и непотребан овој држави и мом народу.“
Дакле, човек је јасно и са правом рекао да нема више за кога да се бори!
„Закључио сам да смо уз то ми служили као нека врста илузије људима да се у Србији неко успешно бори против свега тога и да они не морају ништа сами да ураде. Предложио сам стога да се потпуно повучемо и да људима укинемо ту илузију, како би се коначно директно сусрели са последицама закона које уводе странке за које гласају.“
Многи и даље не виде где је проблем, а осетиће га ускоро – касно!. Они који су видели проблем, пустили су да се други бори за њихово добро. „Илузија је укинута.“ Следи сусрет са последицама, ако.
@Жарко
М.Ђ. се истрошио, уморио. Нападнут је па скупља грађу за своју одбрану.
На његов вишегодишњи јавни рад, сада када му је најтеже, када осећа неразумевање заједнице, ви му из бусије поручујете: Твоје речи сада „звуче као баш тврдо укишељено самосажаљевање.“ То му значи отприлике анулирање минулог труда и позив да се за вас и нас бори и даље и да не досађује оплакивањем себе.
М.Ђ. је лепо објаснио, као да је у вас гледао : “Закључио сам да смо уз то ми служили као нека врста илузије људима да се у Србији неко успешно бори против свега тога и да они не морају ништа сами да ураде. Предложио сам стога да се потпуно повучемо и да људима укинемо ту илузију, како би се коначно директно сусрели са последицама закона“
Имам само једно питање за вас – ако сте поред себе имали умног „пројект менаџера“ који је рекао: „У реду, овако не ваља, ал’хоће ли неко да ми предложи како можда може да ваља“. – што нам ви, уместо пљувања по другим, макар из бусије и анонимно не кажете „како можда може да ваља?“
„Такође се извињавам што су ме погрешно убедили да је измештање аустроугарског фелдвебела, агресора на нашу земљу, Јосипа Броза из Куће цвећа услов за морално оздрављење Србије и што тражим да Domus florum delenda est“.
Kako si radio, tako ti je i Bog pomogao:
https://ibb.co/qC4GB0w
Sada znate koja je razlika izmedju sluzbenika (fakulteta, instituta…) i intelektualca. Sluzbenik radi po zakonima, intelektualac protiv (uvek u ime slobode koju ne doseze nijedan zakon)! Djurkovic je prestao da bude „intelektualac“, onda kada je trebalo da pocne to da bude, zato sto je uvek bio samo sluzbenik u sistemu! Secam se teksta Vladimira Dimitrijevica o tome da li intelektualci treba da jedu :)))) Dokle se doslo od spaljivanja, streljanja, tamnicenja… Djurkovic ocekuje da „masa“ bude intelektualac i ne glasa za zakone kojima on sada mora da se povinuje, ako hoce celu platu!
Систем треба променити, а то се најефикасније ради масовним
изласком на улице, мирно, достојанствено и истрајно, по
свим проблемима који загорчавају живот обичном човеку, а
систем га све више и више закопава, тог малог, обичног и
безпомоћног појединца.
Поједеинац не може ништа, али маса појединаца – може!
Вреди покушати, ништа не кошта а може бити корисно.
„Сиротињо моја,
вазда неком крива
због жуљавих образа
и сунчаних зеница
презрена си
и мртва и жива;
презрена си
због наготе лица.
Сиротињо србска,
обданиште моје!
Међо моје душе!
Браздо моје правде!
Заораше те белосветске кривде,
преораше домаће неправде.
Рођена жгадија
из твојих опанака
потекла и стекла,
сита и набрекла,
пљује те међ’ очи,
у колевку, у гроб, у сису;
с гађењем гађа
Крст у душопису.
Јел’ то ново доба?
Јел’ то нова земља?
Јесу л’ то нови барјаци за старе?
Јел’ то нова мера за дужину гроба
где би да нам душе
уруше и стровале?…
Препродавци зноја,
елита и крем багре
уписаше себе тачком историје;
буразерска браћа
из јевропског строја,
баштиници ћораве кутије.
Визионари
с приземним крајем
и педери с умишљајем.
Сиротињо србска,
лозо Немањића!
Ови – зар су пород славне епопеје?
Они – зар су збир хиљада година?
Зар се због њих данас убира летина?
Зар се због њих сузом квасила градина,
под међом слагале кости
и Крстом садила ледина?…
Сторуки гушавци
и стомачна беда!
Чију воду пију, ‘леба чијег једу?
Под чијим небом и на чију ливаду седају?
У чије Сунце гледају?
Чије им птице блаже олују?
У чијим гаћама снују?
У чије би име, роде,
да и претке и потомке
у ланце окују?
Сиротињо србска,
породи се роде!
Време је да крикнеш
и смела и дрска;
јер њиве су твоје,
ливада је твоја,
шума, камен, небо
и извор што прска;
истина је твоја,
језик, песма, слава,
слама испод стола
и Крст над асталом…
Све је твоје роде!
Свака суза србска!
Зато, скини капу,
умиј се, крени
и све дизгине бића
упрегни у своја три прста.
srb1389
21.10.2013,
Vidovdan.org“
За п.т.: Прво, од мојих лепих речи о његовом досадашњем раду он нема ништа. То је онда исто ово заваравање које он помиње, да неко нешто ради на националној страни Србије, а све се своди на речи које мало ко чује. Друго, ово јесте самосажаљевање, и из тога треба отргнути сваког; следећи корак је депресија. Треће, оно што бих њему или нама ја предложио, то се ни њему ни већини не би свидело. Али ја сам неважан, он није неважан и има неку видљивост и утицај. Не би га без разлога нападали ови еуро-бескичмењаци да није тако. Четврто, ни ја нисам сигуран да ли је моје мишљење довољно тачно.
Жарко))))) а шта бисте предложили што се не би свидело? )))
Ја рецимо мислим да његова реакција гора од самосажаљења.
Остало што бих рекао не би вам се свидело…))))
Добар изговор пара вреди. Дословно.
За никка: Био сам направио грешку у корацима; прво са написао одговор, а после прочитао коментар од „Samo sam postupao po zakonima“ и као што сам и мислио, тај одговор се не свиђа активним посетиоцима овог сајта, (сад је однос 8:12), а поготову се не би свидео М.Ђ. Дакле, могао сам да референцирам на тај коментар, да сам га. Дотичног „коментатора“ је очито мрзело да образлаже своје мишљење, али то је суштина: не подрива се систем изнутра. Пекић је то детаљно описао у „Како упокојити вампира“.
Да закључим а успут и први пут да напишем нешто похвално о овом сајту:
Више ценим рад овог портала, него било ког патриотски настројеног интелектуалца који зарађује паре на рачун нас пореских мученика. А уз то, колико сам приметио, само С. Антонић и овдашњи администратори поседују толику дозу мазохизма, да натерају себе да читају свакојаке будалаштине.
Жарко и ”само сам поступао”…то је то. Хвала на интелигентности. Свако вам добро.