И српска Црква у Горњем Винарцу, надомак Косовске Митровице, отета је и проглашена римокатоличком. Која је следећа?
Црква у Горњем Винарцу почетком фебруара 2021. (Снимила Митра Рељић)
Боли ли помесну Цркву кад јој насилно и обноћ промене њен исконски и столећима крепљени идентитет? И те како, јер као што верни народ кроз литургијско сабрање постаје Црква Христова, тако и Црква упија верујуће биће баш оног народа који сабире, почиње на њега да личи. Потраје ли њено отуђење, она, присилно оденута у ново рухо, таман као и човек – конвертит, неће више моћи ни тамо ни овамо него ће, довека несрећна, остати на пола пута.
И српска Црква у Горњем Винарцу надомак Косовске Митровице, посвећена, како стоји у тексту Епархије рашко-призренске, „Животворном источнику“ отета је и проглашена католичком. Која је следећа? И треба ли се чудити, кад пристали смо на узмак, срамну завјетрину? Епархија рашко-призренска ће, као и досад, у вери и нади да ће правда остати на Давидовој страни, водити борбу с Голијатом. А држава? Непосредно након парламентарних избора председник нам саопшти да је спреман на даље уступке. Његов посилни јуче је један већ обелоданио. „За добро Срба“ – рече.
Црква у Горњем Винарцу почетком фебруара 2021. (Снимила Митра Рељић)
Мештани оближњег Сувог Дола приповедају да су у црквицу, по њиховом казивању посвећену Видовдану, на тај дан одлазили све до потоњег погрома 1999. године. Цркву су у међувремену многи заборавили, па су новији подаци који се могу наћи у литератури о њој сведени на једну једину реченицу у којој се помиње као рушевина, иако се издалека може видети да се и даље „бели“ на узвишици изнад села.
Срби у Горње Винарце више не навраћају, одвећ је ризично – кажу. После вишедневне потраге за возачем, појавио се храбри таксиста Јован који је пристао да ме повезе до Цркве Самотнице. Како смо стрмим путем стигли пред Цркву, из простране куће подигнуте уз саму светињу појавио се радознали домаћин којег ће Јован, добар познавалац албанског језика, настојати да „заговори“ док, макар на брзину, не утврдим у каквом је стању Црква. Мој страх да ћу је затећи опрљану или претворену у стају показао се, на срећу, неоснованим. Простор око лепе „Старице“ патинастих и прилично оронулих, али још увек држећих зидова био је чист, а њена унутрашњост је тог 4. фебруара 2021. такође била чиста и сува. Није била ни сасвим сама; походила ју је једна ласта која беше свила гнездо на унутрашњој страни олтарског зида. То што још увек није срушена, ретки који понешто знају о Цркви објашњавају страхом мештана, пошто је оне који су насртали на њу стизала Божја казна.
Унутрашњост цркве у Горњем Винарцу почетком фебруара 2021. (Снимила Митра Рељић)
А о насртању на њу сведоче извештаји тадашњег епископа и будућег патријарха Павла који описује грубо скрнављење Цркве 1972. године. У безуспешним вапајима упућеним наведене године Светом архијерејском синоду, епископ Павле, након што је примио извештај митровачког пароха Владимира Поповића, између осталог, пише: „Демолирана је сасвим стара црквица у селу Винарцу код Косовске Митровице. Најпре су непознати злочинци открили кров и унутра набацали којекакве отпатке – смеће. Верни цркву очисте, поправе кров и врата још боље учврсте. Но злочинци онда развале и однесу врата, и цркви поломе и униште све столове, чираке и кандила. Надлежни свештеник се жалио милицији, но безуспешно.“ Помињање црквеног инвентара, укључујући чираке и кандила, говори о томе да је Црква пре педесет година, и поред свих невоља, била колико-толико „активна“. Ако је вандали и поштеде, прибојавам се да ће време учинити своје. Крајње је време да јој стручњаци Завода за заштиту споменика припомогну како се не би сама урушила – помишљала сам кад год бих је се сетила током последње три године.
Ластино гнездо на олтарском зиду цркве у Горњем Винарцу почетком фебруара 2021. (Снимила Митра Рељић)
И нико јој није помогао. Да су стручњаци на њу обратили пажњу и да смо је организовано походили барем једном годишње, Црква не би доживела да јој варварин привија љуту траву на љуту рану, да чепа по њеном животворном олтару. Јер, сведоци смо да најпре отимају оне које ретко ко или нико не обилази.
Уништено српско гробље у подножју Горњег Винарца почетком фебруара 2021. (Снимила Митра Рељић)
Уз Цркву у Горњем Винарцу несумњиво је постојало и старо српско гробље. Да ли је ишта од њега остало тог фебруарског јутра 2021. не стигох да проверим. Новије, малено српско гробље при реци подно села потпуно је уништено. Све надгробне плоче су срушене и покрадене. Остао је само један „наглавачке“ срушени споменик.
Са српског гробља у Горњем Винарцу (Снимила Митра Рељић)
Опрема: Стање ствари
(Покрет за одбрану КиМ, 26. 12. 2023)
Categories: Преносимо
Hram j Prištini zaključan za Srbe, crkva u Podujevu oteta, eto i ova Crkva u Vinarcu. Eparhija raško-prizrenska se nešto naročito nije pretrgla u osudama. Uostalom oni kad su oterali Artemija krenuli su da omekšavaju odnose sa šiptarima tj. da sa vladom Kosove obnavljaju naše porušene Crkve. A sad ta ista vlada proglašava Crkve za albanske.
Ne znam šta će biti, ali većinu naroda realno briga za Kosovo, ma da i to je skrivalica jer oni kad kažu da ih briga za Kosovo u suštini kažu da ih briga za ukupnu Srbiju, zato uostalom iz ove zemlje ide po 50 000 ljudi godišnje od kojih jedan dobar deo čak i ne ide zbog ekonomskih razloga.
За помирењем вапи Косово и Метохија.
Не гледати у политичаре, јер лицемерје је њихово друго име.
Већ уздизати молитву ка Богу, а онда у Патријарха и Синод.
Вапи Косово и Метохија и сав Српски народ за покајањем, за уздизањем у части блаженопочившег владике Артемија и покајањем оних који му неправду учинише, а уз њега и свом верном народу Српском.
Верујем тај дан долази, јер један од кумова те срамоте и човек без части, који је данас председник УСА одлази у новембру на ђубриште историје… А чиме је он „обавезао“ наше владике само они знају.
Верујем у тај свети чин помирења, јер ће Косово и Метохија поново загрлити множину монаха који напустише КиМ заједно са Владиком Артемијем а Божија сила и милост ће нас овако нестабилне у вери учврстити и сведочити да спасења нема без покајања.
Како чинили, тако нам Бог помогао!
Пропали смо колико и црква у Винарцу
Лепо збори ПР, нарочито али зашто пише хрватском окупационом латиницом?
Неко је недавно добро писао на овом порталу како смо испљували све своје великане,али не и фелдбебела вољеног дуга Тита. Он више не влада Србима, него влада његова латиница. Кад је била сахрана његовој Јованки друг Ивица је сузе ронио, али не за њоме,него за њиме. Као министар УП био је припремио униформу за војвођанску полицију,наравно у латиници. А кад је примио у посету Лаврова поклонио му је дрес са бројем 9, на коме је латиницом писало Лавров.
Био сам на свим протестима у Београду у вези КиМ. Кад је било оно НИКАД ГРАНИЦА ,мислио сам да ће нас бити макар 100.000 , јер је толико Хрвата дочекало Готовину кад се вратио из Хага.А било нас је мање од 3000.
Увек сам мислио да је ћирилица лакмус тест српске националне самовети. Колико сам могао претраживати на интернету, ових дана је само портал БОРБА ЗА ИСТИНУ објавио допис удружења СРПСКА АЗБУКА руководтрву Републике Српске, којим се предлаже шта да оно уради после тамношњег државног опроштаја од ћирилице.
Стидим се због издаје ћирилице какве није било у целој српкој историји,као и издаје владике Артемија.
Неки од главних актера издаје владике Артемија, боље рећи издаје КиМ и њених Светиња, су дошли Богу на истину. Односно, изашли су пред Обилића и друге србске витезове да дадну одговор зашто су се поклонили Бајдену и испунили њихове жеље. Други издајници ће тек изаћи. Њихове муке могу да олакшају епископи СПЦ ако се сете да затраже опроштај за такво безакоње које вапи ка Небу, нешто што историја није запамтила од Јуде Искариотског. Али, како епископи који не верују у Бога и који служе сатанском интересима Запада, могу да се покају и затраже опроштај? То је просто немогуће, док се нешто не деси, да народ изабере достојне епископе, али и за то треба свемсродно покајање. Зато Бог и допушта невоље.
Лепо је драга Митра записала. Али половично. Епархија се није побунила против арнаутског присвајања цркава. Зашто? Јер је преко благослова свог епископа потписала да „косовска влада“ обнови цркве. Владика Артемије је рекао да не могу светиње обнављати они који су их рушили. И да му врате протерани народ а они ће поново подићи своје светиње. „косово“ је уложило огромна средства и сад то сматра својим. Нису криви арнаути већ они који су им то својим потписом дозволили. Теодосије пре свих.
У Подујеву су „подигли’ цркви. Кључ је био код њих. Никад свештеник није отишао да служи. И чуде се кад дође арнаутски Мираш. И жале се „међународној установи“ . Значи ником јер несмеју. Зашто не „косовском суду“ кад су „регистровани“ код њих. Не смеју. Јер су потписали и дозволили им.
У Бога наше вође не верују. Јер би знали да ће по делима својим добити.
Како радили тако нам Бог помогао.