Нама Србима у Црној Гори отпор нашим непријатељима, у које су се сврстали и они који су истих генетских коријена као и ми али од нас су духовно, културолошки и национално отпали, питање је опстанка

Протојереј Јован Пламенац (Фото: ИН4С)

Ми Срби бивствујемо на простору гдје се већ много вјекова трву тектонске плоче источне и западне цивилизације. У новој ери, оставши у изворном, источном хришћанству, нашли смо се на удару бруталног прозелитизма Римске цркве. Доласком Турака на Балкан, наметнут нам је ислам. Касније нам је наметнут комунизам, а у ово вријеме новопагански либерализам. У сваком од ових процеса од стабла српског народа отпадале су слабашне и натруле гране, „плахи и лакоми“, како то каже Његош.

Тако је временом велики дио српског народа превјерио, што примајући римокатолицизам или ислам, што усвајајући антихришћанске материјалистичке идеологије. У наставку тог процеса, у огромном проценту, ови људи, или њихово потомци, су отпали од српског националног бића, постајући Хрватима, Албанцима, Румунима, Грцима, Македонцима, Муслиманима а потом и Бошњацима, националним Црногорцима… Дио српских потомака данас су Американци, Њемци, итд. Добар дио оних који су духовно, културолошки и национално отпали од српског народа данас су љути непријатељи Срба. Непријатељи својим прецима, са којима су у крвној вези, али не и духовној, културолошкој и националној.

У Пљевљима основан Одбор за одбрану права српског народа

Посљедица тог малигног процеса, малигног јер је надојен мржњом, јесте формирање црногорске Владе на начин који управо гледамо. Бошњаци, Хрвати, Албанци и национални Црногорци не допуштају да у црногорској извршној власти буде Срба. У тој злоупотреби демократије, којој у једра снажно дувају западњачки носиоци новог паганства, чак трећини становника државе Црне Горе, која обитава не само у крвној него и духовној, културолошкој и националној свези са својим прецима, постизборним шпекулацијама, бива ускраћено право на учешће у извршној власти. (Можда ту и буде неки Србин, ради имиџа демократије, неки Србин који је то по форми изјашњавања на попису, али не и по суштини свога бића.)

Видимо и друге посљедице тог антисрпског процеса у Црној Гори: Бјесомучни напад на портал ИН4С и његовог уредника Гојка Раичевића, јер медијски заступа интересе српског народа у Црној Гори, односно – није антисрпски. Судија за прекршаје у Колашину имена Алија Бегановић казнио је Милицу Живковић јер се одбранила од насилника Турчина. Недавно националистичко дивљање Албанаца у Улцињу, праћено псовањем мајки Србима, као и многе пријетње протјеривањем Срба из Црне Горе попут оног у Хрватској, из Крајине, не заврјеђују адекватну пажњу црногорског Тужилаштва… Итд, итд…

Нама Србима у Црној Гори отпор нашим непријатељима, у које су се сврстали и они који су истих генетских коријена као и ми али од нас су духовно, културолошки и национално отпали, питање је опстанка. Да би дала плода, да не би била заведена за Голеш планину узвикивањем парола и исписивањем графита, те србовањем на друштвеним мрежама и по кафанама, наша борба за опстанак мора бити дјелатна. И жртвена.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница прот. Јована Пламенца)

Categories: Преносимо

Tags: Протојереј Јован Пламенац, Срби, Срби у Црној Гори, Црна Гора