Млади људи у Србији не желе да буду наставници, да раде у школи, јер је професија деградирана и системски уништавана годинама. Мора се вратити достојанство учитељима и наставницима, изјавио проф. Белча
Професор Иван Белча, декан Физичког факултета Универзитета у Београду (Фото: НСПМ)
„Никада се до сада није десило да имамо само једног бруцоша на катедри. Јако ми је жао што ће нека предавања морати да слуша сам, али нема другог избора, не смемо да дозволимо да се угаси Општа физика, јер би у том случају будуће генерације остале без наставника, а говоримо о једној од базичних наука, која не сме да нестане из школа. То морамо да спречимо и да схватимо коначно да је ситуација са наставничким смеровима на факултетима алармантна“, у разговору за nova.rs наглашава професор Иван Белча, декан Физичког факултета Универзитета у Београду.
У овој високој школи, још 2015. почео је пад уписа на наставничке смерове, али ове године је ниско интересовање оборило све рекорде, пише nova.rs.
„Нисмо изненађени слабим одзивом, јер ово је већ осма година како траје тренд пада. Ипак, само један бруцош на смеру је туга. На наставничким смеровима на свим факултетима је лоше интересовање, али на физици је трауматично. Прошле године десило се да је на Универзитету у Новом Саду само један бруцош уписао одсек за физику, а то се, ево, сада догодило и нама. Овај студент имаће све предмете, ништа неће бити избачено, а слушаће заједничке предмете са колегама са других смерова. Ипак, поједине, оне који су само на Општој физици, нажалост, мораће да слуша сам. Ако се наредних година нико не буде пријављивао имаћемо озбиљан проблем, а сви знамо шта је разлог томе. Млади људи у Србији не желе да буду наставници, да раде у школи, јер је професија деградирана и системски уништавана годинама. Друштво према наставницима нема никаквог поштовања, а примања су им испод сваког људског достојанства“, објашњава проф. Белча.
Следећи, кључни потез је – на држави.
„Док власт и они чија је улога промена система не схвате да је образовање основа друштва, неће нам бити боље и немамо чему да се надамо. Здравље јесте најважније, али ко ће да образује и припрема будуће лекаре, ако немамо наставнике, ако деца у основној школи немају часове, а да не говорим о каснијем школовању. Наставничке смерове мора да подржи држава, тако што ће их подићи на виши ниво. Људима који желе да раде у школама у мањим местима у земљи, и у селима, држава мора да обезбеди стамбени простор, услове за рад и веће плате. Мора се вратити достојанство учитељима и наставницима. Некада су то биле професије за понос, људи су имали поштовања према онима који спремају будуће генерације, који им преносе базична знања, који формирају нове научнике, професоре, лекаре, судије… Држава се некада бринула о наставницима. Људе би слали да живе у одређене делове земље, да образују децу, али су добијали за то и добре плате и простор за живот, њихове породице биле су обезбеђене. Данас је, нажалост, у Србији, али и у већем делу света, рекао бих, наставник готово невидљив“, додао је професор.
Предлози наставника Радоја Ћеранића (Извор: Зелена учионица/bizlife.rs)
Физика је један од најдефицитарнијих предмета у Србији.
„Математика и информатика су у истом сосу с нама. На срећу, има још наставника у Србији који не одустају, боре се за своју професију, ученике, али и за науку и знање. Моја супруга је математичар и често ради и по 18 сати дневно. Учи ђаке, спрема их за такмичења, води на екскурзије, прима родитеље, разговара са њима, даје све од себе да та деца из школе изађу спремна за даље образовање, али да буду добри и едуковани људи на које ће друштво моћи да рачуна, али и они сами на себе. Физику, као основну науку не могу да замене компјутерске игрице или неки измишљени предмети који носе назив ‘наука’. Деца морају учити чисту физику, а часове треба да држе људи који су студирали и завршили физику, а не ‘нешто слично’. Србија је изнедрила научнике који могу да раде било где у свету и увек су међу најбољима, али немамо наставнике и то је страшан проблем“, наглашава професор Белча.
На Општу физику је у школској 2023./2024. години уписан један бруцош на отворених 25 места.
Опрема: Стање ствари
(Nova/НСПМ, 3. 7. 2023)
Categories: Вести над вестима
Nekad sam poštovao tu profesiju ali kad sam čuo i video da traže po 500 dinara po učeniku dnevnicu da mi dete povedu u Botaničku baštu u toku radnog vremena, ne vikendom ili pranikom, zgadili su mi se! Čujem od kolega da traže za ekskurzije po Srbiji po 30 evra po učeniku dnevnice a za inostranstvo i do 40 evra!? A primaju plate i dodatak za razredno starešinstvo. Gade mi se prosvetni radnici!
Довешћемо и њих из не-Пала и бан-Гладеша; благовремено, у оквиру припрема за смену покољења.
Недостатак наставника и незанимање младих за студије физике је последица: малих плата и терора коме су наставници изложени од стране ученика и родитеља (могу да их вређају, па и туку, колико хоће без икаквих последица).
Са друге стране, многи наставници су веома некоректни према ученицима и родитељима, уз пуни благослов министарства. То је пре свега у вези новчаних потраживања почевши од уџбеника, преко сталних извољевања за нова и нова наставна средства, до школског туризма, екскурзија и прослава матуре које су чисти снобизам, веома штетан за децу.
Веома лоши су и ставови да „свако дете мора да заврши школу“, самовредновање школа и наставника (тако је најлакше, изпоклањају оцене). Каква је то производња у којој нема шкарта?
Застрашујућа је и колегијална несолидарност наставника. На свако насиље према колеги, требали би да одговарају солидарним делењем јединица и обарањем на испитима малих силеџија. Изгубљена година у животу није мала казна ни за разуларене малолетника, ни за њихове (по правилу, још горе) родитеље.
За све набројано је најкривља држава/министарство, конкретно саветници у министарству (педагози, психолози и остали)!
Подржавам предлоге наставника Радоја Ђеранића, али ми се не свиђа што је он неписмен или не поштује грађане и устав земље у којој живи. Морао би да зна ћирилицу и користи је за овакве ствари (захтев државном органу).
Предлог решавања проблема, упућен декану и професорима факултета физике!
Ставите се у положај будућег студента који треба да уложи силни напор и време у студије и сасвим логично хоће да види корист од тога.
Ако му кажете:“То је наставнички смер.“, рећи ће :“Нећу!“.
Пробајте да им предочите шта могу све да ураде и направе са знањем стеченим код вас и колике паре да заради са тим.
Па онда нека ваши професори, асистенти и студенти праве уређаје који коштају …
Правите клипове попут „How stuff work“ … и затрпавајте мреже са тим.
Што је клип необичнији и откаченији, привући ћете већу пажњу!
Физика је дивна и неограничена, …
Поздрављам вас са вером у решавање проблема!
за старог милицајца ,да ли ви знате шта значи водити децу негде и бринути о њима да им се нешто не деси?Сумњам.Мени се гаде особе као ви.
Да ли је неко погледао списак предмета на општем смеру за физику? Од механике, преко електротехнике, електронике, физике флуида, нуклеарне физике… Да би децу у школи учили Омов и Њутнов закон. Некада си наставници предавали 2 предмета, физику и хемију, а имали су вишу школу. И било је довољно.
Горан1
У коментару се препознаје одсуство основних знања у вези са радом наставника у просвети. Па и у вези са радом школе и школског система, функцији и циљевима које имају. Потраживање уџбеника и наставних средстава је уобичајено требовање просвете у свим друштвима, па и код нас. Оно није сувишно као што сугеришете. При томе, од финансијских трансакција наставницима не иде у џеп ни један динар. Осим у случајевима када су аутори уџбеника. Таквих је незнатан број.
Одакле помисао да су ђачке екскурзије и прославе матуре снобизам и штетни за децу, ученике? Да би били убедљивији користите израз „школски туризам“. Ваљда да би звучало као нешто чему је искључиво циљ нечија новчана добит. Очигледно не разумете значај поменутих активности које постоје од како је школе и школског система. Активности које су значајна степеница едукације и социјализације младих. И не само то.
Какав је то израз „шкарт“ за слабе ученике? Да ли је то одраз гледања на младе људе као обичне индустријске производе? Да ли су слаби ученици искључиви кривци за свој лош школски успех? Требало би размислити о одговорности заједнице, поготово одраслих који још увек нису саградили свет правде и равноправности, свет једнаких услова за све. Ученик избачен из школе је напуштен човек. Он сутра постаје потпуно асоцијална особа која ни на који начин не може користити друштву. Заправо, постаје проблем. Себи и другима.
Предлог да би на „насиље према колеги“ наставници требало „да одговарају солидарним делењем јединица и обарањем на испитима малих силеџија“ има призвук гротеске. Да ли је могуће да заиста тако мислите? Ово не бих ни да коментаришем.
Иначе, пошто очекујете од других писменост, било би добро да и сами радите на томе. Не пише се „изпоклањају“. Правилно се пише „испоклањају“. Не „делењем“ (јединица), него „дељењем“.
Одговор на коментаре старог милицајца и Милана Филиповића!
Родио сам се и школовао у СФРЈ и 3 године радио у школама у СРЈ.
То су била времена сасвим другачијих моралних правила у односу на садашња.
Сумњам да у овом времену ђаци и родитељи вређају и туку наставнике који им траже паре за све и свашта из седмице у седмицу!
Моја деца су ишла у вртић и школовала се у постсоцијалистичкој Србији посвећеној постхришћанским вредностима. Били су изложени бруталном вршњачком насиљу, а имали су срећу, јер се крај њих дешавало и много страшније. Због сталних извољевања неких васпитачица, учитељица и наставника морали су школским торбама да носе блокове са признаницама, а ја сам водио право рачуноводство. И када смо већ код насиља и торби, уђите у било коју школу и измерите масу ђака првака и његових торби. Нормално људско биће може да подигне 1/3 и да неко време носи 1/10 сопствене масе. У нашим школама је тај однос веома нарушен. Па онда идите у било који дом здравља и питајте педијатре о процентима деце са деформитетима кичми и стопала. Згрозите ћете се и биће вам јасније школске и друштвене вредности у посткомунистичкој и постхришћанској Србији.
Сада су моја деца на факултетима. Њихови професори се понашају нормално, имају у виду имовинско стање студената.
Овај младић који је једини уписао имаће екстра услове за образовање. Ако не постане Нови Тесла није ништа урадио јер су такве услове имали само принчеви и принцезе….(црни хумор)
Одговор Зеки!
1) Хвала Вам на правописним исправкама. Ако је оправдање, пишем ово крај других послова, стижу ме и године и немам могућности да оставим да одлежи, па да прегледам.
2) У вези израза „шкарт“, много је деце која упишу школске године а да наставници не могу да их науче. Цитираћу бившег министра здравља ТМ:“16% петнаестогодишњака у Србији се лечи од болести зависности!“ (добро сте видели). Вероватно се још бар толико не лечи, па је онда то око 1/3 генерација. Најгоре је време у 3. и 4. разреду средње школе, када су прославе пунолетстава. На тим скуповима се деца углавном такмиче ко ће више да попије. То је 40 пијанки за годину дана, па им пређе у навику, па се напију свако вече када изађу у град, а неки крену да се јуначе па „ударе“ и по дрогама().
Много је и деце која се из безброј разлога лоше осећају на часовима и не могу и не желе то да уче.
Мислим да је веома лоше решење задржавати их по сваку цену 8, 11 или 12 година.
Они невољни боравак у школи доживљавају као насиље и празне се на недужнима.
Зар није боље организовати им вишемесечне курсеве и упућивати их на рад.
Зашто правити мале силеџије и вишеструке убице, када могу бити одлични кувари, молери, чобани, баштовани, …?!
2) () И ви би такве да водите на прославе матура и екскурзије у иностранство, у најскупље хотеле!? Туристичке агенције које организују путовања и вишедневне боравке деце користе израз „школски туризам“.
Прославе завршетака основне и средњих школа и путовања деце у СФРЈ су били много безбеднији и примеренији узрасту омладине.
3) Продавци уџбеника и наставних средстава јавно нуде провизије наставницима!
4) Ако сте толико колегијално несолидарни, онда и треба да вас вређају и туку разуларени и дрогирани малолетници и њихови, по правилу још гори, родитељи!
Htedoh da reagujem na opasku o profesorovoj pismenosti, ali me preduhitri Zeka. Ne lezi, vraže, Zeka napisa: ,,Da bi bili ubedljiviji koristiite…“. Umesto: ,,Da BISTE…“ (Nedostaje i zapetica.) Mnogo je gorčine u nama savršenima. Bilo bi dobro da izlučimo bazu (blagost) koja će neutralisati tu kiselinu – da nas ne pojede. Od sebe polazim. Praštajte, Gorane1 i Zeko.