Извор свих наших невоља на Косову и Метохији су НАТО, САД, ЕУ и албански шовинисти. Али очајно стање у коме се сада налазимо последица је политике наших власти
Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)
Они који су мислили да ће издајом Крајине Република Српска и Србија бити сачуване, брзо су схватили своје заблуде. Непријатељ је из Книна стигао у Приштину
Терор који сада трпи српски народ на северу Косова директна је последица распуштања тамошњих органа наше власти. Пре 2012, како то рече Митра Рељић, само птице су могле да прелете мост на Ибру у Косовској Митровици – каже у разговору за „Печат“ историчар Милош Ковић.
Очување територијалног интегритета одавно је у јавном дискурсу уступило место политички коректној „бризи за Србе на Косову и Метохији“. Где се у овом тренутку, услед свеопштег терора који се спроводи над Србима, огледа та брига?
Одбрана Косова и Метохије значи одбрану Србије, њених државних граница, њене територије, становника и, што је суштински најважније, светиња. Када је о томе реч, свако попуштање значи стављање на коцку опстанка наше земље. О одбрани светиња, становништва, граница и територија се просто, у уређеним земљама, не расправља. Званични Београд је прво Бриселским споразумом распустио судство, полицију и Цивилну заштиту на северу Косова, потом је ушао у преговоре о „разграничењу“ Србије с „Великом Албанијом“ на Косову и Метохији, у ствари о „корекцији граница“ Србије и „Косова“ како нам је то објаснио Хашим Тачи, да би се данас, пошто није добио чак ни то, његова косовска политика нашла у расулу, са свим последицама које то доноси за наш народ на Косову и Метохији. Поруке о спремности на цењкање сопственим територијама, НАТО и њихови албански штићеници схватили су као знак потпуног аматеризма наших власти и као сигнал слабости. Поруке о „бризи за Србе на КиМ“, уместо о територијалном интегритету наше земље, само су додатна потврда недржавничког става Београда. Хтео бих да будем сасвим јасан – извор свих наших невоља на Косову и Метохији су НАТО, САД, ЕУ и албански шовинисти. Али очајно стање у коме се сада налазимо последица је политике наших власти.
Милош Ковић: Због политичке дезоријентисаности Вучић више не може да се бави решавањем питања КиМ
О Косову и Метохији врло жучно се дебатује у Скупштини, али на великим протестима „Србија против насиља“ нема речи о очувању наше јужне покрајине. Какав се закључак намеће?
Имам пуно разумевање за очај и огорчење својих суграђана. Не можемо да наставимо као да се ништа није догодило. Подржавам захтеве да агресија у нашем јавном животу коначно престане. Медијско линчовање политичких противника потпуно је неприхватљиво. За стварање такве атмосфере најодговорније су наше садашње власти. Али примитивизам и агресија владају и у тзв. опозиционим медијима. Њихов однос према кључним питањима, а Косово и Метохија су само једно од њих, не разликује се од онога што видимо у медијима под контролом власти. И у власти и у опозицији срећемо исту, привилеговану, американизовану класу. Погледајте њихове објаве на твитеру – то је царство агресије. Београдски дечак-убица, по томе шта је гледао и са чим се идентификовао, био је американизован и није био гледалац Пинка и Хепија. За убиства у околини Младеновца одговорни су органи власти, јер убица је на време могао да буде препознат и заустављен, али ова врста злочина стигла је до нас из САД. Захтевима протеста то се прикрива. Ми смо у стању дубоке моралне болести, сви то осећамо, али лекови који нам се нуде неће нас излечити. Прећуткивање злочина на Косову и Метохији буди, заиста, сумњу. У дану када је преко педесет Срба у Звечану рањено, Београд се ни померио није. Када су Српска омладина за Космет и Покрет за одбрану Косова и Метохије блокирали ауто-пут код Аутокоманде, захтевајући престанак насиља над Србима на Косову и Метохији, медији под контролом власти су нас прећутали, док су медији који подржавају протесте „Србија против насиља“, неки тамошњи говорници, као и неки „патриоти“ који у тим протестима учествују, осули паљбу по нама. Када смо протестовали пред немачком амбасадом, то се додатно појачало (наравно, одатле смо отишли пред Председништво). Порука је јасна – они који у овом тренутку воде протесте „Србија против насиља“ не желе било какво помињање КиМ на нашим улицама. Је ли ћутање знак одобравања? Значи ли то да они подржавају злочине над Србима на КиМ и политику НАТО-а према нашој земљи? Понављам, не говорим о десетинама хиљада својих огорчених суграђана него о онима који би да их искористе за своје циљеве.
Која је цена немачко-француског предлога?
Ова власт одавно се одрекла Косова и Метохије. То је било најављено Бриселским споразумом 2013. Они који су можда и мислили да је чак и то био покушај да се добије у времену, изгубили су свако право на илузије после јавних, дефетистичких порука, почевши од 2017, о томе како на Косову и Метохији „немамо ништа“ и како се треба „разграничавати“. Немачко-француски ултиматум је само огољен доказ потпуне капитулације. Он је усмено прихваћен и то је, како тврде у САД и ЕУ, али и наши водећи правници, довољно да се сматра усвојеним. Све што наше власти од тада предузимају на његовој примени то додатно потврђује.
Александар Вучић: Фактичку власт на Косову немамо од 1999, а од 2008. немамо ништа
Упозоравали сте на сценарије које сада пратимо на КиМ. Да ли се повлачење потписа са свих претходно потписаних споразума намеће као једино решење за излазак из ове ситуације?
То што моји пријатељи и ја из Покрета за одбрану Косова и Метохије одавно говоримо о томе да ће се ово догодити за нас није никаква утеха. Више бих волео да нисмо били у праву. Бриселски споразум је, због неспровођења од стране Приштине, одавно мртав, али одавде се још инсистира на ЗСО, која је, сама по себи, најјаснији знак капитулације Београда. Цео низ споразума мора бити преиспитан и свуда где је то правно или на терену могуће – поништен.
Какву поруку Београд шаље доношењем одлуке о учешћу Србије у заједничким војним маневрима с НАТО трупама, а какву САД избором Видовдана за дан одржавања војних вежби?
Све су то јасни знаци о томе ко управља Србијом. Кристоферу Хилу и његовим претпостављенима потребно је да нас чак и на овако симболичан начин понизе. Такву поруку је, војним маневрима и посетом Франца Фердинанда Сарајеву на Видовдан, Србима 1914. послала и Аустроугарска. Сви знамо како се то по њу завршило. Цела историја је, у ствари, прича о таквим преокретима и изненађењима. О томе ћемо слободно и без икаквих зазора говорити на протесту који Покрет за одбрану Косова и Метохије организује на Видовдан у Београду. Ми нећемо ћутати и учинићемо све што је у оквиру закона и наших моћи да спречимо најгоре.
Извор: Покрет за одбрану КиМ
Какво је расположење међу Србима на Косову и Метохији?
Влада опште огорчење због осећања напуштености од стране званичног Београда и неверица због тога што десетине хиљада Београђана протестују без помињања насиља над својим суграђанима на Косову и Метохији. Зато је важно да им упућујемо сталне и јасне поруке о томе да смо један народ исте судбине, као и да смо овде, у Београду, потпуно свесни своје дужности да их заштитимо и да бранимо отаџбину. Ова земља је наша, градили су је и за њу гинули наши чукундедови, прадедови, дедови и очеви и она је старија од било ког тренутног српског властодршца, америчког, британског или евроунијског амбасадора, па и од САД, ЕУ и сличних силника ороченог трајања. Ми јесмо народ који је рушио царства. То је историјска чињеница.
Наташа Јовановић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
И Бог плаче, како се понашамо
Протестима “ Србија против насиља“ се види колико смо постали саможиви, са кукавичким и ропским менталитетом, гледајући само личне интересе ( који су оправдано угрожени деловањем власти).На протестима није у први, да не кажем једини план, постављено актуелно насиље над српским народом на Косову и Метохији.
Briga svakog za Kosovo, šetnje protiv nasilja gde ima ljudi svih profila a gde Kosovo nije ni na usnama ni u mislima to najbolje svedoče.
Ali oni svakako ne čuvaju Kosovo, nego Kosovo i oni bedni paćenici koje love kao zveri njih čuvaju, jer dok god tamo mečka igra ovde je kulijana.
Ali ta brana na Kosovu puca, i bujica samo što se nije prenela u ovaj ostatak Srbije ako se Srbijom uopšte može nazvati jer po svojoj prilici Srbija se završava na Jarinju.
”Они који су мислили да ће издајом Крајине Република Српска и
Србија бити сачуване, брзо су схватили своје заблуде. Непријатељ
је из Книна стигао у Приштину”
Где су били крајишници 1941-1944. – 6. личка, 7. банијска, 8. кордунашка,
12. славонска … бригада – када су Срби убијани у Јасеновцу?
Нису се одазвали на самртне вапаје и крике жртава Јасеновца.
Окренули су леђа браћи и Богу, следујући Титу и комунизму, и зато
су уследили ”Бљесак” и ”Олуја”.
”Историја је учитељица живота” која исправно и праведно оцењује
своје ученике.
Дрниш је брана Ниша.
Задар је брана Зајечара.
Карловац је брана Карловаца.
Книн је брана Кнића.
Новиград је брана Новог Београда.
Нови Град је брана Новог Сада.
Осек је брана Осечине.
Пакрац је брана Пожаревца.
Петриња је брана Приштине.
Сплет је брана Суботице.
Још пре 33 година 1990. сваки србски чобанин је јасно знао ову истину, шта неки чиновници Брозовије откривају тек данас 2023.
У сваком случају, историја је наука која почива на историјским чињеницама, писаним и материјалним доказима. Што се тиче „српских“ комуниста-интернационалиста, западно-европских и америчких буржоаско-банкарских најамника, бечко-берлинских марксиста баљезгара, који и данас пишу и говоре, како су они били истински поборници Југославије, заборављајући да су 1. децембра 1929. године, на дан проглашења Краљевине Југославије свим силама радили на њеном уништењу и стварању „независних радничко-сељачких република на Балкану “ на штету нашег обсправљеног, пониженог, окупираног и несрећног српског народа.
У „Пролетеру“, органу Централног комитета Комунистичке партије Југославије, објављен је програмски чланак који гласи…
ПРОКЛАМОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Прокламовање „Југославије“ на место досадашње „Краљевине С.Х.С“, и истовремено административна подела земље на девет бановина, представља круну хегемонистичко-империјалистичке политике крваве владавине велико-српског фашизма. Прокламовавши војно-фашистичку диктатуру државни удар од 6. јануара поставио је између осталога себи као циљ и: остварење народног „јединства“ помоћу стапања свију народа Југославије у јединствену нацију. То што није био у стању да спроведе балкански „парламент“ велико-српска буржоазија, опирући се на буржоазије угњетених народа, намерава да спроведе грубом отвореном силом војно-фашистичке диктатуре.
Десетомесечни биланс крваве владавине београдских џелата јасно је показао и доказао, што он подразумева под народним јединством и како он остварује то „јединство“. Нова подјела земље у суштини означава распарчавање угњетених народа, њихово још веће и безочније национално тлачење и експлоатацију.
У току десет мјесеци своје насилничке владавине београдски тирани на челу са Александром Последњим наставили су у свим правцима државног живота-безобзирну, бруталну, варварску политику велико-српске буржоазије; они су несрпске народе и у привредном и у културном погледу неограничено угњетавали, лишавајући их свих политичких права. Они су револуционарни кадар национално-ослободилачких покрета терорисали, прогањали, хапсили, а у затворима грозно мучили и убијали.
По налогу владе крвавог псета-генерала Живковића већина је средњих школа у Хрватској затворена. Националним мањинама – Немцима и Мађарима не дозвољава се да на свом језику обављају наставу у народним школама. Према угњетеним народима води се отворено непријатељска, управо окупаторска политика. Њима се не само не додељује земља на основу Аграрне Реформе, већ их се третира као „туђи“ елеменат, истовремено када белоградистичким врангеловским бандама додељују најбољу земљу. Разумљиво, то је услуга за услугу. Богато искуство у зверским расправама против совјетских радника и сељака са особитом халапљивошћу усваја србијанска монархија, примењујући исто средство против радника и сељака угњетених народа Југославије.
Кредитна политика – Народне Банке, Хипотекарне Банке итд. најјасније говоре како србијанска буржоазија и монархија разумеју народно „Јединство“ и „равноправност“. Ове су банке највише позајмица дале српским филијалама. Иѕ извештаја Хипотекарне Банке види се да су 1928. г. Српске филијале у Нишу и Београду добиле 1,608,038,088 Дин., док су све остале филијале у земљи примиле 704,560,806 Динара. У Македонији и Косову спроводи се безобзирна колонизарторска политика. Феудални поседи у Македонији нису уопште раздељени месном становништву. Највећи део тих поседа добили су краљ и остали велико-српски агенти и политичари. Диктатура је одредила кредит од 30 милиона Динара у циљу колонизације Македоније и Косова.
Али најбруталнија колонизација спроводи се на Косову. Помоћу велико-издајничких процеса отима се имовина читавим селима. Албанци се протерују, а на њихово се место насељавају за режим поуздани Срби. У сврху што бржег србизирања ових крајева, према новој подели Косовски је крај подељен у три бановине: Моравску, Зетску и Вардарску. Војно-фашистичка диктатура поделила је Косово међу Зетском и Моравском Бановином и ако овај крај нема никаквих заједничких економских веза и интереса. Диктатура овде је поставила исти циљ што и у парцелацији Хрватске, Босне и Далмације – стварање велико-српског и националног угњетавања. Подјела земље на девет бановина – пашалука у којима ће бан бити у ствари паша у свом пашалуку и који ће бити слепо оруђе у рукама београдских тирана спроводећи крваву политику велико-српске војно-фашистичке диктатуре националног угњетавања и експлоатације радног народа. Успркос томе да владајућа велико-српска нација има само 39 од сто целокупног становништва њој се вештачким путем осигурава већина у шест бановина.
Широке радне масе и угњетени народи треба да су свесни тога, да је злогласни акт од 9. октобра њихово окивање у гвоздене ланце и зверско национално и економско угњетавање од стране велико-српске хегемоније. Са називом „бановине“ велико-српски фашизам у савезу с крупном буржоазијом угњетених народа покушава да поново обмане пре свега широке хрватске сељачке масе, које се боре ко – бајаги за форму – „бан“, а не за садржину-ослобођење испод јарма велико-српске монархије. Комунистичка Партија Југославије је једини борац против невиђене реакције и белог терора београдских угњетача. Угњетени народи треба да знаду да је њихов једини вођа у национално-ослободилачкој борби Комунистичка Партија. Само у савезу са радницима и сељацима они могу остварити своје национално ослобођење. Само јединственим револуционарним фронтом радника, сељака и угњетених народа може се срушити војно-фашистичка диктатура и остварити самоопредељење народа до оцепљења.
Доле са војно-фашистичком диктатуром! Доле са крвавом србијанском монархијом! Доле велико-српска политика националног угњетавања! Живео савез радника, сељака и угњетених народа! Живела самостална Хрватска, Македонија, Црна Гора, Словенија, Босна, Војводина и Србија. Живела радничко-сељачка влада! Живела федерација радничко-сељачких република на Балкану!
(Види: Прокламовање Југославије, „Пролетер“, Орган Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије (Секција Интернационале), број 6, година 1, Београд, 1. децембра 1929, стр. 1).
Више је него очигледно да су реакционарни „српски“ комунисти-интернационалисти, бечко-берлински марксисти баљезгари остварили мрачне циљеве извесних западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста. Трајно су обесправили, разбили и осакатили наш несрећни и понижени србски народ (Види: Борисав Јовић, Како су Срби изгубили век – Трагична судбина Срба у заједничкој држави, Београд, 2016; Борисав Јовић, Велика превара – Како су Срби изгубили век, Београд, 2020; Борисав Јовић, На ивици провалије. Београд, 2021).
@Дана Тан
„Још пре 33 година 1990. сваки србски чобанин је јасно знао ову
истину, шта неки чиновници Брозовије откривају тек данас 2023.“
Има чобана још пре 107 година (1915. – Ниш и 1916. – Крф),
све кршетени Православн Срби, ниједан комунизиран или
ТИТОизиран, којима је било јсано, да се Дрниш ослобађа/брани
у Нишу, Задар у Зајечару, Книн у Книћу, Нови Сад у Београду,
Ос(ј)ек у Осечини, Пакрац у Пожаревцу, Петриња у Приштини,
Сплит, Суботица у Сурдулици…
Ти чобани су били ратници у Првом светском рату,
по приложеном редоследу/попису Србске Војске,
“1. армија (Тимочка I, Моравска, Дунавска и Тимочка дивизија
II позива и Коњичка дивизија) под командом генерала Петра
Бојовића распоређена је на простору Смедеревска Паланка,
Топола, Рача, са Браничевским одредом (ојачана Дунавска
дивизија II позива) на десној обали Дунава од Голупца до
ушћа Мораве
2. армија (Шумадијска, Моравска, Дунавска и Комбинована
дивизија I позива) под командом генерала Степе Степановића
на линији Аранђеловац-Лазаревац са ојачаном Дунавском
дивизијом I позива код Београда
3. армија (Дринска I и Дринска дивизија II позива, Шабачки,
Лознички, Обреновачки и Љубовијски одред) којом је
командовао генерал Павле Јуришић Штурм концентрисана
је на северозападној граници од ушћа реке Колубаре до
Љубовије са Дринском дивизијом I позива у рејону Ваљева.
Ужичка војска (Шумадијска дивизија II позива, Ужичка бригада
и Лимски одред) под командом генерала Милоша Божановића
на простору Ужице, Рогатица, Бајина Башта, Прибој“
@ Драган Славнић
Да, 1918. Приштина је ослободила Петрињу.
Да, 1991. Петриња је одбранила Приштину.
Да, 1995. Петриња је пала Великој Ендехазији.
Да, 1999. Приштина је пала Великој Шиптарији.
Да, 2024. Пожаревац ће да падне Великој Румунији пошто 1995. Пакрац је пао Великој Ендехазији.
Србија је територија србског народа.
Србија се брани на свакој својој стопи од реке Купе до реке Драгор.
Постаје дегутантно!
Јако је чудан и крајње опасан овај наратив, а који Ковић стално користи при чему константно и упорно изговара:’Издаја деведесетих. Издајници деведесетих. Па издаја деведесетих и издајници Крајине. Издаја деведесетих и издајници Срба из БиХ.’ Волио бих чути како и на који начин би то мистер Ковић или било који други критичар боље бранио Крајину и РС од Србије деведестих. Уосталом, где је овај херој филозофије и мудролије био тих година пошто је био довољно стар да узме пушку и својим примером спречи ‘издају’. Још је све чудније, да не кажем шизофреније кад се исти, при својој одбрани србских интереса, позива управо на достигнућа ‘издајника’ из деведесетих, између осталог на Дејтонски споразум из кога је произашла РС од које мистер Ковић прима и плату, као и на резолуцију УН 1244 где је КиМ међународно потврђено као део Србије.
Иначе, јако занимљиво да мистер Ковић никад не помиње издају двехиљадитих у којој пуним плућима у америчком ДОС-у учествује његов ДСС. О коалицијама и справљању Владе Србије, а које су ДСС и Коштуница правили са Динкићем, Драшковићем, Батићем, жутима и иним ни речи од мистер Ковића. Ево иде Видовдан, па би се мистер Ковић могао подсетити испоручивања председника Србије Хагу на овај свети дан, учињен управо од стране ДСС и његових коалиционих ДОС партнера.
И тако, мистер Ковићу, шта кажеш на Шормаза, Бакареца, Јанковића, Младеновића, Париводића и кредите у швајцарцима, потписивање ССП са ЕУ у време Коштуничине владе или СОФА споразума , самопроглашење независности тзв Косова, итд. и тако шире.
Уосталом, како ви неиздајници мислите да одбраните КиМ!? Ааа, саопштењима. Ипак, за разлику од вас пискарала салонских, ‘издајници’ деведестих су то чинили оружјем. Одбранили смо колко смо могли. Да ли је могло више!? Могло је. Али је могло да буде и много, многи горе по србски народ, а о чему ви досовци наравно појма немате.