Хрватска је сматрала да Срби раде на уништавању њене индивидуалности, а текст Рудолфа Бићанића додатно је утицао на глорификацију таквог гледишта
Фото: ИЕС
У просторијама Института за европске студије у Београду 16. јануара 2023. године одржан је округли сто поводом књиге „Истина о Економској подлози хрватског питања Рудолфа Бићанића.
На самом почетку присутне је поздравио директор Института за европске студије, др Миша Ђурковић, који је представио панелисте и указао на важност питања које се покреће, уз напомену да наведена тема има значајне импликације и на савремене српско-хрватске односе.
Округли сто је започет излагањем Боре Бабић, уважене директорке „Академске књиге“, издавачке куће која је заслужна за објављивање књиге „Истина о Економској подлози хрватског питања Рудолфа Бићанића“. Бора Бабић је направила адекватан увод указавши на најзначајније појединости из живота и рада Рудолфа Бићанића. Почетним приказивањем биографије стиче се утисак о контексту у коме настају идеје Рудолфа Бићанића, што је важно за касније продубљивање саме теме.
Фото: ИЕС
Наредни излагач, уједно и приређивач књиге, Бошко Мијатовић је селективно указао на структуру књиге, ауторе и њено настајање. Вишепутно је констатовао постојање манипулативног поступања уз давање јасних противаргумената који демистификују чињенично стање. Приређивач је указао на језик и тон који Рудолф Бићанић користи и закључио да је такав приступ недопустив у научној јавности. Наведено је поткрепио недостатком извора који на многим местима недостају као потпора наведеним подацима. Такође, излагач указује и на непримерену терминологију попут многобројних случајева где се уместо краља говори о властодршцу, владајућој олигархији и сличном.
Проф. др Слободан Самарџић, као наредни панелиста, у свом излагању апострофирао је значај књиге за разумевање међуратне Југославије и политичког стања тог периода. Исто тако указао је да економска разматрања која нуди Бићанић немају за циљ реално представљање економских чињеница и показатеља већ да је књига писана у друге сврхе. Политичке, пре свега. Проф. др Самарџић је у наставку указао на појединости српско-хрватских односа који су у континуитету пуни неповерења. Наиме, Хрватска је сматрала да Срби раде на уништавању њене индивидуалности, а текст Рудолфа Бићанића додатно је утицао на глорификацију таквог гледишта.
Фото: ИЕС
Проф. др Борис Беговић је указао да и поред научних оповргавања књига Рудолфа Бићанића бележи велики број штампања и издања као и многобројних приказа. Из наведеног имплицира јасно питање како је могуће да књига има толики утицај иако су београдски аутори показали колика је њена стварна, али и научна, вредност. Професор Беговић, цитирајући део из књиге, истиче да је Бићанић окарактерисао као најзначајније дело хрватске економске баштине што представља својеврстан парадокс. Но, поред свега наведеног, постоје српски историчари који прихватају ове налазе, што излагач сматра нарочито опасним и крајње недопустивим.
Наредни панелиста, Душан Илић, докторанд Правног факултета и сарадник Института за европске студије, питању је приступио из угла парламентарног права и указао на велики број пропуста који настају и у овој области. Илић се усагласио са аргументом претходних говорника да је реч о пропагандном памфлету који је повезан са изборним процесом који је уследио као и са формирањем Бановине Хрватске неуставном уредбом.
Финално излагање на округлом столу имао је Петар Ћурчић, докторанд Филозофског факултета и сарадник Института за европске студије. Петар је истакао одсуство оптимизма по питању српско-хрватских односа, као и тезу да се многи стереотипи понављају. Поред речи усмерених на књигу која представља централну тему, излагач је истакао да не треба запоставити и друге књиге које имају сличну тематику. У првом реду истакао је књигу Димитрија Руварца „Ево шта сте нам криви“.
Лазар Стојановић,
стипендиста Института за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар