Александар Дугин: Запад као идеологија и наш руски одговор

Ми смо раскинули са Западом и либерализмом озбиљно и на дуге стазе. Сада је то неповратно. И, или ћемо изградити другачији свет и нови светски поредак унутар и изван наших граница, или… – погодите сами!

Александар Дугин (Извор: Печат)

(Геополитика.ру, 12. 3. 2022)

Запад је идеологија. У пуном смислу те речи. Идеологија је слика реалности која се на све начине и помоћу свих техничких и психолошких средстава тоталитарно намеће маси. Либерализам је данас само и искључиво идеологија Запада. Глобализација јесте глобално ширење либерализма по целом човечанству, а онај ко се с тим не слаже, тај бива уништен. Пре или касније, на овај или онај начин, али буквално – бива уништен. Такви су закони идеологије. Свеједно које. Идеологија нужно функционише у оквиру тандема пријатељ–непријатељ. За либерале либерали и присталице либералног Запада су своји, тј. пријатељи. Противници либерализма су туђинци, тј. непријатељи. Туђинце треба или преваспитати (преобразити у своје) или уништити. Бжежински ми је 2005. године поклонио своју књигу «The Choice: Global Domination or Global Leadership. New York: Basic Books, 2004» са посветом: „Дугину са жељом да промени своје ставове у потпуно супротне”. Ево најсветлијег примера идеолошког мишљења. Ако мислиш другачије од нас, или мењај начин размишљања (живота, понашање, вредности) или нестани.

Русија се заклела Западу као идеологији деведесетих година и до самог краја у неком смислу је била верна тој заклетви. Али, већ крајем деведесетих, постало је јасно да тај пут води Русију у пропаст. Запад је захтевао све веће и веће уступке. Не само даљу либерализацију, него и рушење саме Руске Федерације, са паралелним преношењем зона, које су се ослободиле руског утицаја, под директну контролу НАТО-а и Запада. Када је Путин постао председник, некако се супротставио том војно-стратешком делу заклетве коју су реформатори дали Западу деведесетих. Испрва прилично бојажљиво: прихватамо либерализам, али да сачувамо контролу над својим територијама. Тај компромис је био актуелан неко време. Али, Запад је почео са притисцима, а Путин је све више и више остао тврд у својој посвећености суверенитету. Ситуација се загревала. Као део Запада, Русија је делила са њим либералну идеологију, али је очајнички покушавала да га комбинује са суверенитетом. Отуда суверена демократија, противречан и не превише заснован, али тачан термин. Управо то је хтела Русија – да буде део глобалног Запада, али његов суверени део. То је био компромис који се полако као магла разилазио током последње 22 године. Идеологија Запада је остала бескомпромисна: онај ко прихвати либерализам, мора да се потчињава Западу. У свему. „Суверени” и „демократски” су они које Запад сматра таквим. А, значи, они већ нису суверени јер зависе од спољњег признања и не могу бити независни, нити да слободно управљају својом судбином и својом политиком. Са демократијом је још компликованије, јер сам Запад постаје све више и више тоталитаран и недемократски, остајући притом либералан (у суштини, реч је о светској капиталистичкој олигархији која влада на тржишту којим све више управљају монополисти). Русија се тек сада коначно отцепила од Запада и његове идеологије. До последњег тренутка Путин се трудио да сачува везу са глобалним (либералним) светом, његовом идеологијом, његовим технологијама, његовим протоколима и алгоритмима, његовим правилима и принципима. Струна се све више затезала, али сада се откинула.

Владимир Путин (Фото: Спутњик/Алексей Никольский)

Русија је одбила Запад као Идеју. Може се рећи и на другачији начин: Запад је искључио Русију из својих глобалних мрежа. Ово је потпуно нова ситуација, и за Русију и за Запад. Штавише, и под Царством и под комунистима нешто нас је повезивало са Западом: у првом случају евроцентрична елита, а у другом – марксистичка (западна) идеологија и заједнички корени са европским Просветитељством. Данас Русија суштински раскида са Западом. Одбацујући га као идеологију, налазимо се у потпуно новим условима. То је без преседана. Овде можемо скицирати две фазе наше идеолошке самосвести и формирања наше цивилизацијски позиције:

  1. Прво, Русија ће покушати да гурне логику сувереног либерализма до крајњих граница. Дакле, ми чувамо све атрибуте западне идеологије, али ће њихово тумачење бити специфично – руско и суверено. Стога у војној операцији у Украјини делимично понављамо сценарио самог Запада: превентивна офанзива, откривање забрањеног оружја, подмукли планови непријатеља да организује инвазију, чињенице геноцида и злонамерног насиља над цивилним становништвом, хуманитарна катастрофа итд. За све смо чули у Ираку, Авганистану, Сирији итд. од самих Американаца. Данас у случају Украјине Запад о томе има потпуно супротан став, који покушавамо да игноришемо и да инсистирамо на своме. Како сам Запад каже: ми смо коначна истина, ко је против тај је „терориста” и ми ћемо га избрисати (cancel) и искључити (disconnect), ми сада исто то проглашавамо као одговор: ми смо коначна истина, ко је против, тај је „терориста”, а ми ћемо га „демилитаризовати” и „денацификовати”. Ово је одраз у огледалу самог Запада и његовог начина понашања као јединог сувереног пола. А ми кажемо да постоји још један пол, који себи може да приушти исту линију понашања. Ви можете, и ми можемо. Ако у томе можемо да истрајемо (а верујем да можемо), онда ћемо потпуно повратити мултиполарни светски поредак и свој статус сувереног независног пола у њему. Али, већ у току ове, далеко од завршене борбе, постаће јасно да се на дуги, па чак и средњорочни рок нећемо моћи одупрети Западу и његовој идеологији на основу сопствених принципа, правила и вредности, само са другим центром. Ту се завршава прва фаза.
  2. Друга фаза ће се састојати у томе да ћемо, ушавши у директан и тежак сукоб са Западом, једноставно морати да изнесемо алтернативну идеологију. Своју Идеју. Јасно је шта ми одбијамо, али шта тврдимо – уопште није јасно. А свет сада очекује од нас тај позитивни програм. Притом довољно разумљив. Против кога ми заправо водимо војну операцију? Кажемо „против нацизма”. Неубедљиво, недовољно, нејасно. Запад вришти много гласније и упорније. Они кажу Руси су напали Украјинце и Руси су агресори, а Украјинци жртве. Споља то изгледа управо овако, јер западна пропаганда није приметила и не примећује (и најважније: неће приметити!) украјински нацизам. На све наше аргументе одговараће океаном лажирања и дезинформација. Наравно, победницима се не суди, а после победе пружаћемо доказе дуго и мукотрпно. Али све то неће бити моћно, ако отворено не одговоримо на главно питање: зарад чега, у глобалној перспективи, заправо радимо то што радимо? И овде морамо формулисати Идеју. Она једноставно не може више бити либерална, у њој не може да се понавља одраз Запада, сада само у име Русије. Не можемо рећи: ми смо „прави Запад” и „прави либерализам”, а Запад није Запад, а његов „либерализам” је заправо „фашизам”. Видите и сами колико ово звучи неуверљиво. У ово нико неће поверовати чак у Русији, а камоли ван ње. Овде морамо рећи нешто ново. Потпуно ново и разумљиво како нама самима – Русима, Украјинцима, Белорусима и нашој браћи у Евроазији, тако и свима осталима. Од нас се очекују Речи. Можда ће друга фаза нашег идеолошког самоопредељења, која је замишљена да оконча наш раскид са Западом и његовом идеологијом, наступити брже него што се чини. Искрено говорећи, ово је потребно данас, сада. Од тога зависи да ли ће нас разумети и подржати они који су у принципу спремни на то.

Сергеј Шојгу и Сергеј Лавров (Извор: Геополитика.ру)

Треба схватити фундаменталну чињеницу: ми смо раскинули са Западом и либерализмом озбиљно и на дуге стазе. Сада је то неповратно. И, или ћемо изградити другачији свет и нови светски поредак унутар и изван наших граница, или… – погодите сами. Овде не желим да погоршавам ситуацију која већ објективно отворено носи апокалиптичка обележја.

Са руског посрбила: Мила Матић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

4 replies

  1. Изванредна анализа, дубоке пророчанске мисли… руске! Благодарујем за интелектуелни слаткиш.

    18
    7
  2. Imamo u istom trenutku tri dobra teksta – o Duginu, Krejg Robertsu I Antonicev tekst. Sta im je zajednicko? Svi analiziraju sadasnji trenutak, globalno ili lokalno. Iz tekstova mozemo videti mnogo pitanja koja se postavljaju a neki analiziraju ponasanje Rusa nalazeci da su I oni malo iznenadjeni reakcijim Zapada koji pokusava da ih totalno ‘anihiliše’ kao narod I ‘kenseluje’ njihovu ekonomiju, kulturu, nauku I umetnost. Mozemo se sloziti da je u pocetku bila doza iznenadjenja ali su Rusi brzo uvideli u cemu je stvar. Tako smo se I mi cudili zasto se bazi izmisljenih dogadjanja pokrece cela Nato masinerija da nas unisti kao narod. U osnovi svega je I nase I rusko nedovoljno poznavanje sopstvene istorije od najstarijih vremena. Cak ni Rusi nisu dovoljno poznavali pravu prirodu Zapada. Ljudi koji su otvoreno na ruskoj strani kao sto je Krejg Roberts I Jakov Kedmi, Izraelac koji je bio na celu njihove obavestajne sluzbe, to vide I uporno upozoravaju Ruse da se ne zavaravaju I ne ocekuju da ce Zapad nakako progledati I osvestiti se. Roberts upozorava da se sporim resavanjem situacije u Ukrajini ostavlja prostor Zapadu da razvija svoj narativ baziran na falsifikatima cime se svi priblizavamo nuklearnom ratu. On takodje ukazuje u svojim tekstovima na nelogicnost ruske ekonomske reakcije na sankcije Zapada I cak pomalo frustrirano pokusava da ih upozori da je ovo totalni rat sa Zapadom. Kedmi je rekao Rusima da oni moraju pobediti jer ce inace biti totalno unisteni I niko nece sa njima pregovarati. Uprkos nevidjene medijske satanizacije, na Zapadu ima dosta onih koji ocekuju da ce ruska pobeda omoguciti stvaranje novog poretka koji ce zaustaviti globalno ropstvo koje se zeli nametnuti celom svetu a cemu je posluzilo I nedavno pandemijsko zakljucanje. Da li ce sve ovo biti dovoljno da konacno I mi I Rusi pocnemo da ucimo od sopstvene istorije?

    30
    4
  3. дисање на трску, баш дишеш на трску…
    Кедми никад није био ни близу шефа изр.обавештајне службе.
    Чему латиница и критика запада? то је нека српска памет?
    Русију није могуће уништити. Аман кад ћете више схватити то?
    Опустите се. И пустите терен стварно обавештенима.

    4
    10
  4. „Француски председник Еммануел Мацрон поновио је своје обећање да ће породицама у потреби издати маркице за храну усред наглог пораста цена горива и сировина, подстакнутог, како је тврдио, сталном руском војном офанзивом у Украјини.“

    „Једна од највећих фабрика аутомобила у Европи, Волксваген у Братислави, обуставила је производњу због прекида снабдевања деловима из Украјине и других проблема, саопштили су у уторак Словачки медији.“

    Срећно су прошли, само 12,000 радника је остало брез посла, за сада.
    Процес и операције денацификације и демилитиразације је мање од месец дана стар.
    Проклињаће дане кад су примили „новоЕуроПајаце“, којих се Света Мајка Русија отарасила 1991.

    9
    1

Оставите коментар