Не могу они никог уплашити, већ ће нас све заједно само више мотивисати и ујединити. Зло никада неће победити и то је моја порука, рекао представник Социјалдемократске партије Србије
Ђорђо Жујовић (Фото: Антонио Ахел/Ата)
Након што је група младића очистила мурал Ратку Младићу, представник Социјалдемократске партије Србије Ђорђо Жујовић који га је јутрос „залио“ кофом креча каже да ће то поново урадити.
Иницијатива младих за људска права у Србији требало је јуче да уклони мурал осуђеном хашком затворенику Ратку Младићу, међутим, то је отказано након што је Министарство унутрашњих послова забранило скуп. У једном тренутку, муралу су пришле активисткиње Аида Ћоровић и Јелена Јаћимовић и гађале га јајима. Након тога их је полиција у цивилу привела, али су убрзо пуштене. Јутрос је мурал „окречен“ белом бојом, а кофу креча на њега је просуо представник Социјалдемократске партије Србије Ђорђо Жујовић.
Неколико сати касније у Немањиној се појавила група од десетак младића у црном, који су почели да чисте мурал. Како је јавио наш репортер с лица места – у томе су и успели! Они након три сата рибања посао приводе крају, а испод беле фарбе се поново назире лик осуђеног Ратка Младића.
Аида Ћоровић приликом покушаја уклањања мурала
Жујовић, иначе члан странке бившег министра Расима Љајића, овим поводом је рекао да ће опет уништити Младићев мурал.
„То што су људи са црним капуљачама брзо кренули да доводе мурал у првобитно стање мене не изненађује. То што им се данас десило у њиховом свету представља пораз, а у мом свету чување части и образа ове земље. Нека свако ради свој посао, нормални људи знају шта им је чинити сваког дана. Не могу они никог уплашити, већ ће нас све заједно само више мотивисати и ујединити. Зло никада неће победити и то је моја порука”, рекао је Жујовић за медије.
Мурал са ликом бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, осуђеног у Хагу на доживотни затвор, осликан је летос на углу Његошеве и Улице Алексе Ненадовића.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Браво ”србине” Жујовићу!
Испунио си своју граЏанску дужност и квалификовао си се да из блатњавих гумених опанака ускочих право у лакиране, пластичне ципеле ”круга Двојке”.
Е, а сад, буди фрајер па проспи исту такву канту креча на мурал Готовини у Загребу…
Kakav nesoj I likom I delom.
Куд ће веће зло за српски народ од таквих као што си ти?
Видимо се на изборима!
Да би се уништио морални кредибилитет и лик Срба постарали су се не само наши непријатељи него и они који су се борили у име Срба.
Било да су били манипулисани, инструирани од стране неумрле УДБ-е (која је чувала и чува систем а за Србе је брига као за лањски снег), страних служби, своје моралне и психолошке недораслости и наказности, мање је сада важно..
Моје питање је: Да ли би Срби требало да обнављају, пред самим собом и другима, стрпљиво и пажљиво, свој морални лик и да га, када се ради о репрезентима борбе са непријатељима у рату, заснивају на неспорним ликовима бораца и старешина?
Или би требало да упорно играју „на страном терену“ и са унапред познатим пристрасним „судијама“ у јавном мњењу?
То не значи да сматрам да је јавно мњење нешто више од тога – мњења, „doxa“-е..
Истина, било судска, фактичка, историјска, „истина срца“, то је нешто друго и о њој се увек може и мора расправљати, али „sine ira et studio“…
Postoje ljudi koji stvaraju i oni koji unistavaju….sami biramo i odgovaramo za svoj izbor. Zato Srbin i jedino Srbin moze da kaze: Samo ti radi svoj posao.
Да будем сасвим искрен, ни мени се не допада мурал Ратку Младићу; уметник га није баш „погодио“ и разумем бес Ђорђоа и Аиде. Тог уметника бих ја за казну натерао да ослика још 10 (десет) мурала генералу у кругу од 200 метара од постојећег. Верујем да би Ђорђо и Аида у том случају пукли од „среће“, а ја бих био задовољан.
Занимљиво је да је мурал никао баш у Његошевој. Улице код или око Крунског венца по мени су епицентар граџанеризма у Србији, а лик генерала Младића је прст у око наказама заљубљеним у Ђинђића и Тадића.
Ипак, и настанак мурала и бацање фарбе на њега могу да буду и УДБА играрија. Прилика је била да се Вучић прикаже као патриота јер полиција приводи Аиду, а не и момке који чисте мурал, итд. итд. Вероватно сам наиван, али и ако је у питању такав игроказ, за време жутих наказа, био би приведен „извођач уметничких радова“. Стога ово ваљда јесте некакав напредак.
А чињеница да нам попују којекакви Ђорђои и Балше показује да је Београд и даље главни град Југославије, последњи оток где је могућ терор интернационалних бригада, црвених брозоидних наплавина и њихове чељади.
Let’s go Brandon!
Коалициони парнер Српске Напредне Странке, шта додати….
Да насликају мурал Расима Љајића па да овај смири живце и да се мало опусти?
Жујо!
Да имало има у њему чојства, стао би мирно и отпоздравио ђенералу, а и ја да је и у мени остала мрва оне храбрости из 90 – тих, кад бијах војник овог часног ђенерала, стајао бих на стражи и поред мурала и у хагу(намјерно мало слово) и на било којем другом мјесту, гдје се понижава србски ратник. А данас таквих мјеста има много, а храбрости мало…
Ма смешно. Он је члан партијашије Расима Љајића, а Расим је финансијер храбре јајарошкиње кека Аиде. Пошто се Расим нешто сакрио у запећак, изгледа да су се отањиле финансије па нема више : Расиме, спаси ме, него јуриш, бабо, у кампању .Ти гађај Раткову слику јајима , да те цео свет снима како се шулапиш , млатиш и крештиш , а Робин Худ или луд ( намучи ме тај енглески) ће да скупља нове присталице. Богами се не зна ко је од вас троје луђи .
Аида је показала да Антисрбија има јаја.
Aли када су је питали зашто јајима није гађала и плочу Аћифа Ефендије, правоснажно осуђеног ратног злочинца окривљеног за смрт седам хиљада Срба, чија плоча свечано виси, ево већ осма година, у њеном родном Новом Пазару, рекла је да за то већ нема јаја и да јој није толико стало и до Аћифа. Потрошила их је, уосталом, на српског генерала.
Кад би се бар Насер Орић смиловао да јој позајми мало беле (може и зелена) фарбе, ако и њему није до јаја. Бар док се сасвим не острви ђетић Брковић, нашљедник славног деде Јеврема.
Па кад заврше са Младићем остаје им Стефан Немања, Његош….
А и Храм Светог Саве не би био лоша мета. Било би тешко промашити га поготову за стрелкињу и јајопобацачицу Аиду, што би рек’о Ђузепе Верди или Ђорђо Жујовић, ако је лакше.
Аида, Аида, ми тебе хлебом, а ти нас јајима. Па коме досади.
Када су је привели да, као реметилац јавног реда и мира, што је доказ да је Српкиња, да изјаву, рекла је покајнички да она не зна да снесе јаје, али да врло добро зна које је мућак са којим се српски генерал да најлакше погодити у срце и душу.
У кокошке већ није хтела да се меша. За ту грану је задужена једна друга активисткиња.