Мафија не прашта, а да ли ће актуелна власт опростити мафији остаје да се види, рекао помоћник главног и одговорног уредника листа Дан Митар Ракчевић
Грађани полажу цвеће на месту убиства Душка Јовановића (Фото: Борис Пејовић/Вијести)
Уредник листа Дан убијен је 27. маја 2004. у Подгорици, након што је изашао из редакције Тужилаштво и полиција нису утврдили ко је и због чега пуцао у Јовановића
Док се не открију сви који су наложили и на било који начин учествовали у убиству Душка Јовановића прије 17 година, на лицу црногорског друштва и државе стајаће мрља незадовољене правде, а над свим новинарима пријетња да се и њима тако нешто може некажњено догодити.
То је Вијестима саопштио предсједник Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама напада на новинаре Михаило Јововић, на годишњицу убиства главног и одговорног уредника листа Дан.
Јовановић је убијен хицима из аутоматског оружја 27. маја 2004. у Подгорици, након што је изашао из редакције.
Тужилаштво и полиција нису утврдили ко је и због чега пуцао у њега.
За учешће у убиству за сада је осуђен једино Подгоричанин Дамир Мандић, коме је Апелациони суд у априлу 2017. потврдио пресуду за саучесништво и осудио га на 19 година затвора.
Ометање истраге
Јововић је констатовао да постоје сумње да је бивша власт у најмању руку ометала истрагу и показала неспремност или неспособност да тај монструозни случај у потпуности разријеши и због тога је, тврди, на новим структурама у полицији и тужилаштву да се озбиљно и без одлагања позабаве овом истрагом: “Као и утврђивањем одговорности свих који су допринијели да досадашња истрага буде недјелотворна”.
„Када је Комисија прије неколико година предложила Влади ангажовање страног експерта за помоћ у њеном раду и раду државних органа, имала је у виду међу приоритетним случајевима и убиство Јовановића. Међутим од тога није било ништа. Чланови Комисије су у неколико наврата указивали на могуће правце у истрази, разговарали са потенцијалним свједоком, указивали на фамозну службену полицијску забиљешку о признању јединог осуђеног, али ни то није довело до помака у истрази нити је утврђена било чија одговорност за незнање или корупцију“, рекао је он.
Михаило Јововић (Фото: Борис Пејовић/Вијести)
Шеф комисије је оцијенио да би било добро и да Европска унија рјешавање тог убиства, као и других случајева тешког насиља над новинарима, и формално постави као услов приступања Црне Горе.
„Можда ће то допринијети да ова или свака будућа власт уради све што је могуће и коначно саопшти породици Душка Јовановића, новинарској заједници и цијелом друштву ко је и зашто наложио а ко убио власника и главног уредника Дана“, казао је Јововић.
Умор тужиоца
Посланици претходног скупштинског сазива у више наврата тражили су контролно саслушање бившег директора полиције Веселина Вељовића, који је на затвореној сједници Одбора за безбједност, како су тврдили, саопштио да је убиство Јовановића оперативно ријешено, односно да полиција зна ко је то урадио, али да нема материјалне доказе.
Вељовић је, такође, средином септембра 2019. године рекао да је умор надлежног тужиоца у ноћи ликвидације – разлог што до данас до краја није расвијетљен случај убиства власника “Дана” и што је тај предмет неповратно изгубљен.
Из Акције за људска права (ХРА) саопштили су да са жаљењем констатују да се и седамнаеста годишњица убиства Јовановића, дочекује без одговора на питања ко је све учествовао у том убиству, ко га је и зашто наручио, али и ко је одговоран што истрага није довела до озбиљнијих резултата.
И они су рекли да очекују да Влада хитно обезбиједи ангажовање страног експерта који би Комисији за надзор над истрагама напада на новинаре помогао да сагледа досадашње вођење истраге: “Подсјећамо да је одлуку о ангажовању страног експерта претходна Комисија донијела још у октобру 2018. године, али да у претходне двије и по године он из непознатих разлога није ангажован”.
Из ХРА су објаснили да надлежни још нису одговорили на питања која су им поставили још 2016. године – да ли је адекватно истражено ко је све пријетио Јовановићу, шта је урађено да би се Јовановић заштитио, да ли је Служба државне безбједности водила Јовановићев досије, да ли га је пратила, да ли су испитани сви свједоци који се појављују у том случају, да ли су испитане све примједбе правних заступника породице Јовановић на ток вођења истраге…
Убијена јавна ријеч
И из Центра за грађанско образовање (ЦГО) констатовали су да убиство Јовановића остаје отворена рана домаће медијске сцене, али и упозорење институцијама да са ријечи пређу на дјела и омогуће професионалне истражне радње које ће утврдити све починиоце и налогодавце.
„Ни данас новинари не могу безбједно и без посљедица да раде свој посао. И у 2021. години, новинари/ке су мете језивих напада, а надлежни органи и даље не показују заинтересованост да осигурају пуну заштиту медијских посленика и обезбиједе услове за развој слободе медија и медијског плурализма“, наводи се у саопштењу које потписује координатор за развој Дамир Никочевић.
Он је саопштио да је понижавајуће за државу која стреми чланству у Европској унији, чињеница да ће истрага о убиству сљедеће године „доживјети пунољетство”, а да се и даље не зна ко је наредио, организовао и спровео тај злочин.
Преко тридесет осам одсто грађана сматра да су новинари и имовина медија у Црној Гори угрожени. То је резултат из истраживања које је спровео ЦГО, а на тему – Како грађани и грађанке виде медије у Црној Гори
И он је апострофирао то што одговорност за недјелотворно спровођење истраге никада није утврђена.
„Нерасвјетљавање овог екстремног случаја, као и других напада на медија, ствара подстицајну климу за друге облике угрожавања слободе медија. Од 2010. године у Црној Гори биљежи се 55 напада на новинаре и њихову имовину, што Црну Гору чини земљом у којој се новинари не могу без страха и посљедица бавити истраживачким новинарством“, написао је Никочевић.
Из ЦГО-а тврде и да су напади на новинаре резултирали и растом аутоцензуре, односно падом броја новинара који су спремни да се посвете професионалном и истраживачком новинарству: “А што утиче и на укупни пад квалитета извјештавања и не може бити од користи за објективно информисање”.
„Позивамо власти да са реторичке посвећености пређу на активно дјеловање, јер док год случајеви попут убиства Душка Јовановића остану неријешени, Црна Гора не може напредовати ни у демократским реформама, ни на путу ка ЕУ“, саопштио је Никочевић.
И у Влади знали ко је направио пропусте?
И бивши потпредсједник Владе Зоран Пажин, средином прошле године казао је да зна ко је направио пропусте у истрази убиства главног уредника Дана, али имена није желио да саопшти.
„Нијесу сви били на висини истог задатка приликом истраге“, казао је тада у државном парламенту.
Он је пред посланицима истакао да има своје мишљење о томе ко је учинио пропусте, али да то неће изговорити на сједници парламента.
„Разумјећете да нећу то овако да изговорим на сједници парламента. На питање правно шта је могуће предузети ради утврђивања те одговорности, одговор је сложенији“, рекао је тада Пажин.
Мандић хтио на слободу
Подгорички Виши суд прошле је године одбио захтјев за условни отпуст Дамира Мандића, осуђеног за саучесништво у убиству Душка Јовановића.
Према непотврђеним информацијама, његова молба одбијена је због негативне оцјене о његовој безбједносној ситуацији.
Дамир Мандић, једини за сада осуђени у случају убиства Душка Јовановића (Фото: Саво Прелевић/Вијести)
У октобру 2015. године кривично вијеће Вишег суда у Подгорици осудило је Дамира Мандића на јединствену казну од 19 година затвора због саизвршилаштва у убиству уредника “Дана”, покушаја убиства његовог тјелохранитеља Милорада Мировића и отмице Миодрага Николића, која је правоснажна пресуда од 27. децембра 2006. године.
Суд је Мандића осудио на 18 година због учешћа у убиству и двије године за отмицу, након чега му је изречена јединствена казна од 19 година.
Хитно ангажовати иностраног експерта
Из ХРА су подсјетили да је главна препорука њиховог извјештаја из 2016. године била да се ангажује инострани стручњак за кривичне истраге атентата који би непристрасно сагледао што је све предузето у истрази убиства Јовановића и дао препоруке за њено даље вођење.
„Комисија за праћење истрага напада на новинаре је на сједници одржаној 11. 10. 2018. године донијела одлуку да се ангажује инострани стручњак за истрагу атентата. Комисија је 19. октобра 2018. године упутила допис Влади, у којем је наведено да ће, у циљу откривања починилаца и налогодаваца убиства у случају Душка Јовановића, али и другим случајевима гдје је потребно унаприједити дјелотворност истраге, предложити ангажовање страног експерта из Европе или Америке – ФБИ агента из разних области (балистике, форензике, судске медицине), као што је то урадила и Управа полиције у случају рањавања новинарке Оливере Лакић“, објашњено је из те невладине организације.
Рекли су да је након разговора са тадашњим премијером Душком Марковићем – 4. марта 2020. године, бивши предсједник Комисије за праћење истрага напада на новинаре Никола Марковић објавио је да је Влада донијела одлуку да ангажује иностраног експерта, али нажалост то ни послије тога није урађено.
„Имајући у виду значај расвјетљавања овог случаја за црногорско друштво и обавезу коју је држава имала да убиство посљедњих 17 година истражује по европским стандардима дјелотворности, апелујемо на Владу да хитно ангажује експерта у циљу објективног и посебно стручног сагледавања тока и резултата досадашње истраге убиства Душка Јовановића. Таква анализа би помогла и рад нове Комисије за праћење истрага напада на новинаре и била у општем интересу спровођења правде и обезбјеђења слободе изражавања и владавине права у Црној Гори“, саопштили су.
Ко је спавао, а ко био будан…
О ноћи убиства Јовановића, недавно је причала и тужитељка Љиљана Кликовац, одговарајући на питања чланова Тужилачког савјета након кандидатуре за прелазак у Врховно тужилаштво.
Она се тада осврнула на Вељовићеву изјаву да је случај истраге убиства Јовановића између осталог неповратно изгубљен и због умора дежурног тужиоца…
Кликовац је рекла да је 27. маја 2004. године била дежурни тужилац и да су са њом све вријеме у тиму били тада тужиоци Новак Ражнатовић и Весна Меденица.
„Прије пар година се појавила изјава тадашњег директора полиције, који је хтио да укаже да је у том предмету постојала грешка тужиоца. Зашто је након толико година директор полиције Вељовић рекао на скупштинском одбору да је те ноћи тужилац спавао, вјерујте да је за мене то било шокантно. Ја сам више пута питала је ли могуће да ако један тужилац спава, а из полиције не зову друго двоје, већ сами ради те ноћи, је ли могуће да се то догодило. Тек касније Вељовић је казао да не мисли на мене. Ту причу не прихватам и не знам који је мотив, али мислим да је требало да се испита у тужилаштву. Мени је остала ружна слика, није битно је ли Љиљана, Новак или Весна, остало је да смо ми направили пропуст“, одговорила је Кликовац.
Вељовић је својевремено у Скупштини Црне Горе казао да је у истрази убиства Јовановића било пропуста, али је и рекао да је сигуран да није у питању опструкција и свјесна намјера.
„Радило се о професионалном несналажењу, недостатку одговорности у том тренутку, јер се радња дешава у касним вечерњим сатима, када послије свега надлежни тужилац прави процјену да оставимо то за сјутра. То ‘сјутра’ у том тренутку је хипотека свих ових година. И то ‘сјутра’ и та једна ријеч коју смо тада, да ли због умора, да ли због исцрпљености и оптерећења професионалног притиска и одговорности коју смо имали да завршимо ту обавезу коју је требало урадити ту ноћ, то сјутра је данас свих ових година“, рекао је Вељовић, додајући да је тај случај „хипотека над Црном Гором“.
Здравко Кривокапић: Обновили смо истрагу да сазнамо ко је наложио убиство Душка Јовановића
Влада се данас са болом сјећа једног дивног човјека, изузетног новинара, храброг и достојанственог, а ја га памтим и из неког времена, када је снага његове ријечи, снажно срце и дивни осмјех, био симбол сусрета са било киме. И убити тог човјека због исказане ријечи је непримјерно било када и у било ком времену и било којој држави. То нам даје за обавезу да и после 17 година кренемо у истрагу, која се већ дијелом ради, како би дошли до сазнања, не ко је починио, него ко је налогодавац. Јер све дотле док не будемо дошли до оних, који нешто наложе да се уради нечасно, поготово, да узму живот новинару то мора кад – тад да дође на оно што је најважније – у судски процес и епилог, који ће доказати ко је и због чега и зашто то урадио, казао је премијер Здравко Кривокапић, након што је око 10 часова са потпредсједником Владе Дританом Абазовићем положио вијенац на мјесту гдје је прије 17 година убијен уредник Дана Душко Јовановић.
Полагање венаца на месту убиства Душка Јовановића (Фото: Саво Прелевић/Вијести)
Премијер је навео да су многа питања око тог злочина до данас била неотворена, али да ова Влада жели да свако “питање отвори, те ако је то могуће и затвори”.
„Није ово вријеме када Црна Гора треба да искаже ишта друго сем што је била – да цијени честитост и племенитост, штити новинаре на сваком кораку и ако заборавимо ово што се десило или не доведемо до кончине правде, онда не треба ни да се састајемо на овом мјесту“, поручио је Кривокапић.
„Црна Гора мора да крене другим путем – путем гдје треба свако да одговара. Нема разлике у правди и она треба да буде досљедна, без селективности, а ми смо се опредијелили да слобода медија буде кључ нашег дјеловања и трудићемо се колико можемо да то доведемо на мјеру, која је то прихватљива за запад али и због нас самих. Душко ништа друго није желио, већ да будемо бољи и квалитетнији“, казао је премијер.
Дритан Абазовић: Имамо обавезу да истину изнесемо на видјело
Координатор служби безбједности Дритан Абазовић саопштио је да је амбиција ове Владе да се питање убиства Душка Јовановића ријеши, да је оптимиста, те да ако буду тај злочин ријешили да би лично био задовољан „па да се и ништа друго не уради у овом мандату Владе”.
„Имамо амбицију, почели смо одређене активности, ја не желим да откривам детаље, али мислим да и ова прича може коначно добити епилог. То заслужује Душкова породица, пријатељи и сви борци за часну Црну Гору. Наша је обавеза да ту истину коначно изнесемо на видјело. Позивам државно тужилаштво и судове али и све надлежне агенције да помогну да овај процес заокружимо и да тужна мрља, која је остала у историји Црне Горе, трајно буде отворена и буде наук како не треба поступити према људима, који се боре за истину и правду“, казао је Абазовић.
Он није желио да открије детаље из обновљене истраге, али ни да ли је Влада ангажовала помоћ иностраних експерата како би се након 17 година дознало ко је мучки усмртио уредника Дана.
„Не могу откривати детаље, али ова Влада жели да врати овај случај на дневни ред. Знам, да претходне гарнитуре, и то сте могли да чујете од лица, који су обављали значајне државне функције, да они мисле да је овај случај завршен на начин што је истрага рађена на погрешан начин и да више нема доказа и да ће да изумре све – јер године пролазе. Морамо да ствари окренемо у другом току да кажемо да и даље има људи, који су можда спремни да свједоче, да и даље има људи који су спремни да улажу и неке друге чињенице, те да нијесу све ствари посложене онако како је то жељело да се прикаже. То је мукотрпан посао, прошло је доста времена и због тога треба већа и снажнија координација. Будите сигурни будемо ли дошли до неких сазнања да ћемо их изнијети у јавност колико год то буде болно за одређене структуре, људе или за одређене политичаре“, нагласио је потпредсједник Владе.
Митар Ракчевић: Ако има политичке воље, све се може ријешити за дан
Након 17 година од убиства главног и одговорног уредника Дана Душка Јовановића, ништа се није промијенило у односу на ону ноћ када је убијен, казао је в.д. помоћника главног и одговорног уредника Митар Ракчевић.
Митар Ракчевић са Здравком Кривокапићем (Фото: Саво Прелевић/Вијести)
„У ‘Дан’ се и даље пуца из мрака. Сви они који су одговорни за бројне пропусте у истрази, разне опструкције па чак и омогућавање бољих услова једином осуђеном за саизвршилаштво у убиству Јовановића, годинама су обављали најзначајније функције. Неки од њих и данас сједе у згради тужилаштва, предсједништва и Управе полиције. Да ли је то била награда због прикривања убица и налогодаваца, питање је које би актуелна власт требала да постави њима и то кроз кривичне поступке. То им је између осталог обавеза, то су обећали. А људи се држе за ријеч. Свима је јасно да ако постоји политичка воља, након пада ДПС-а и дјелимичне демонтаже криминогених структура блиских бившем режиму, да нова власт за 24 сата може ријешити убиство Душка Јовановића“, рекао је Ракчевић.
Казао је да је правни тим редакције Дана тужилаштву и полицији поднио више кривичних пријава међу којима и против полицијских функционера.
„Да би открили истину, не треба им пуно времена. У тим пријавама је све нацртано. Мафија не прашта, а да ли ће актуелна власт опростити мафији остаје да се види“, поручио је он.
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар