Филмске новости: Дигитална реконструкција светиња на Косову и Метохији

Све локације су досад снимљене, а завршено је 19 од 90 предвиђених епизода, каже Владимир Томчић 

Локација на којој је био манастир Свети Архангели у Призрену (Фото: Филмске новости)

Како изгледају српске светиње на Космету данас, али и како су изгледале оне које су нажалост порушене, моћи ће ускоро да виде гледаоци широм Србије. Захваљујући документарном серијалу „Српске светиње на Косову и Метохији” у продукцији „Филмских новости”, чије је снимање после две године недавно завршено, јавности ће бити приказано читаво православно наслеђе у јужној покрајини. Први пут ће свеобухватно бити овековечено 189 локација – цркава и манастира, али и црквишта и манастиришта, то јест места на којима су некад биле светиње. Како за „Политику” каже Владимир Томчић, генерални директор „Филмских новости”, захваљујући графичкој анимацији на основу доступне архивске грађе, гледаоци ће моћи да виде и спољашњост и унутрашњост појединих храмова какви су били некада у пуном сјају.

„На основу сачуваних скица, нацрта, повеља и других докумената биће верно репродукован изглед тих здања. То се не односи само на цркве и манастире којих више нема већ и на оне који су обнављани, али не у целости, попут манастира Бањска у којем је од читавог некадашњег комплекса данас очувано свега десетак одсто”, објашњава Томчић.

Називајући овај серијал „рендгенским снимком присуства Срба на Космету кроз светиње”, он додаје да у овом подухвату учествује више од сто саговорника – историчара уметности, духовника, мештана, историчара и других – а да је укупно ангажовано око 130 особа.

„Све локације су досад снимљене, а завршено је 19 од 90 предвиђених епизода. Прва сезона серијала ће се од јесени емитовати на РТС-у. На овај начин нећемо приказати само лепоту и духовност светиња, већ и свакодневни живот Срба на Космету и нераскидиву везу српског живља са храмовима, уз обичаје и ритуале као што су крштења, венчања, монашења, Божић, Ускрс, славе и окупљања. За снимање је коришћена најсавременија опрема, дронови, камере и расвета, а ангажовани су различити редитељи и сценаристи”, објашњава Томчић.

За овај подухват, аутори су добили благослов патријарха Иринеја и владике Теодосија, а на различите начине идеју су подржали и Министарство културе и информисања, Министарство спољних послова, Републички завод за заштиту споменика културе, Канцеларија за КиМ… Од архивске грађе, осим импресивне документације „Филмских новости”, коришћени су снимци из документација РТС-а, ТВ Храм, српских телевизија на Космету, али и из шест приватних колекција, који ће први пут бити приказани.

Међу ексклузивитетима серијала, Томчић истиче то што је камером овековечен и ритуал монашења.

„Због интимности тог чина, то јест особе која тим ритуалом започиње нови живот, јавност нема прилику да види како изгледа монашење. Ми смо успели да то снимимо. Такође, снимили смо и хорове при црквама и културним центрима на Космету који певају мање познате народне песме, негујући музичку баштину”, наводи Томчић.

Тајна Богородице соколичке

Владимир Томчић, који је за потребе серијала 27 пута отишао на Космет, каже да је научио многе занимљивости о српским светињама.

„На пример, у манастир Соколица од давнина су долазиле и Албанке и Српкиње нероткиње како би се помолиле да остану у другом стању. Нису се при том молиле пред иконом већ пред скулптуром Богородице соколичке. Та скулптура је приказана пре четврт века на изложби византијске уметности у Метрополитен музеју у Њујорку и понела је епитет једног од три најзапаженија експоната. Разлог је то што је Богородица соколичка извајана као обична жена из народа а не као савршена жена, како се уобичајено представља на иконама и скулптурама. Иначе, после погрома на Космету, Албанци из околних села су чували Соколицу да је неко не нападне, објашњавајући српском живљу: ’Ми вас поштујемо и зато чувамо манастир, али и зато што, ако дођу неки други Албанци издалека и сруше га, ваши Срби ће доћи да се освете нама’”, прича Томчић.

Он издваја и причу о манастиру Зочиште, који је срушен у мартовском погрому 2004, а потом обновљен.

„Из тог манастира, дан уочи погрома, мошти светих исцелитеља Козме и Дамјана су пренете у Грачаницу и тако су сачуване. Зочиште је сутрадан минирано, а касније је реконструисано од истог камена од којег је саграђено, који је после експлозије остао расут унаоколо, и у тај манастир су, такође од давнина, долазили Срби и Албанци да траже исцељење пред моштима светих Козме и Дамјана, које су после обнове враћене у Зочиште. Тако и данас испод ћивота с моштима постоји душек на којем лежи онај који тражи исцељење. Албанци су после погрома наставили да долазе у овај манастир, у прво време кришом да их не спазе сународници”, објашњава Томчић.

Димитрије Буквић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар