Светозар Поштић: Калифорнијски отшелник Серафим Роуз

Конвертити, како називају америчке православце, никада нису доживели Голготу као православни Словени у 20. веку, и отац Серафим је нашао најделотворнији начин да им приближи истинску веру

Серафим Роуз (Фото: Pravmir.com)

Када сам у октобру 2005. године са породицом стигао у манастир Св. Германа Аљаског у Северној Калифорнији након четири сата вожње из Сан Франциска, нисам уопште знао да он припада Српској Православној Цркви. Током претходне две године, прочитао сам две књиге јеромонаха Серафима Роуза, једног од оснивача манастира, као и књигу о његовом животу и раду на више од 1000 страница, па сам пожелео да видим место о коме сам већ толико знао, и да посетим његов гроб.

Након што су нас љубазни домаћини, све сами амерички монаси и искушеници, послужили у трпезарији, приметио сам на зидовима иконе и слике Светог Саве и Светог Цара Лазара, па сам питао искушеника Никодима зашто су те иконе српских светаца на тако истакнутом месту. Он нам је одговорио да се манастир већ скоро пет година налази под јурисдикцијом Српске Православне Цркве. Иако отац Серафим никада није планирао да пређе из Руске Заграничне Цркве у СПЦ, признајем да сам се тада, као Србин, осетио мало важнијим од обичног ходочасника.

Тек сам по повратку у Јужну Каролину, где сам тада живео и одлазио у Руску Заграничну Цркву, дознао за сва непријатна дешавања у манастиру након упокојења оца Серафима 1982. године. Суоснивач обитељи, игуман Герман Подмошенски, оптужен је од више лица током 80-их година да је пао у неприродну блудну саблазан, и забрањено му је чинодејство, али он је и поред тога наставио да служи. Убрзо је иступио из Руске Заграничне Цркве и приступио једној грчкој архиепископији коју ниједна друга православна помесна црква не признаје.

Манастир Светог Хермана Аљаског (Фото: Викимедија)

Пошто их је услед немилих догађаја велики број братије напустио, отац Герман је препустио управљање манастиром јеромонаху Герасиму Елиелу. Обитељ је крајем 2000. године под свој омофор примио Јован Младеновић, садашњи епископ шумадијски и тадашњи западноамерички. Од тада манастир, познат још под називом Платина по оближњем насељу, припада Епархији западноамеричкој.

У биографији Серафима Роуза, која се појавила 2003. године, и код нас је преведена и издата у два тома, о томе ништа не пише. Аутор књиге, јеромонах Дамаскин Христенсен, постао је игуман манастира након одласка оца Герасима на студије теологије 2009. године у богословију Св. Владимира у Њујорку. Бивши настојатељ је касније прешао у Православну Цркву у Америци (OCA) и сада служи у Даласу.

Супруга и ја смо се код оца Дамаскина тада и исповедили. Током боравка од неколико часова у Платини упознали смо и јеросхимонаха Амвросија Јанга, блиског сарадника и духовно чедо оца Серафима, који се тог дана такође налазио у посети манастиру и који се у биографији често помиње под именом Алексеј Јанг. Већ дуго болестан и онемоћао, он сада живи са својом децом у Денверу. Отац Герман се упокојио 2014, у 81-ој години живота.

Калифорнијски отшелник

Истинско је чудо да је један Американац из Калифорније, познате по зачетку скоро свих „напредних“ трендова у свету, не само пришао Православној Цркви када је она на америчком континенту још увек припадала готово искључиво имигрантима из Источне Европе, него и постао монах и отшелник у шумовитим брдима Дивљег Запада. Још је веће чудо да је најзападнија америчка држава, средиште Златне грознице, агресивног филмског неукуса, и колевка хипи покрета, њу ејџа, силиконских чипова и силиконске естетике изнедрила једног од највећих православних мислилаца 20. века.

Због присуства великог броја разних секта, самозваних „гуруа“ и свакојаких чудака у то доба на том месту, човека у црној мантији са дугачком брадом можда и нису сви посматрали као да је пао с неба, али чињеница је да је Серафим Роуз успео да надахне стотине, а можда и хиљаде људи, и то не само у Америци, да свој живот посвете Христу и ближњем. Од четрдесетак присутних студената на његовом предавању „Божије откривење човековом срцу“ на универзитету у Санта Крузу у мају 1981. године, рецимо, чак шесторица су касније постали православни монаси или свештеници. Двојица од њих, јеромонаси Герасим и Дамаскин, већ су у овом тексту поменути.

Пут до Цркве за Јуџина Роуза, рођеног 1934. године у Сан Дијегу, није био нимало лак ни једносмеран. Натприродно обдарен аналитичким умом, он је након завршетка студија на Помона колеџу отишао да проучава источњачке студије код познатог енглеског шарлатана Алена Вотса, али је убрзо схватио да није на правом путу. Затим је уписао постдипломске студије из Оријенталистике на Универзитету Калифорније у Берклију, али је скоро одмах прозрео лицемерје академског окружења и његову узалудност за једног боготражитеља.

Келија Серафима Роуза (Фото: Викимедија)

Очајничка потрага за Богом младог Јуџина Роуза коначно се завршила у руској православној цркви у Сан Франциску, где се „наново родио“ у Духу у 29. години живота. Са вршњаком истомишљеником, по темпераменту и карактеру потпуно различитим младим богословом Глебом Подмошенским, основао је братство Св. Германа Аљаског, првог руског просветитеља америчког континента. Свети Јован Шангајски, који је у то време, средином 60-их година прошлог века, ту служио као епископ, одмах је у младом Американцу препознао свог духовног наследника, и благословио је да братство отвори православну књижару недалеко од нове Саборне цркве и мисионарски часопис на енглеском језику, „Православни пут“, кога је сам тако назвао.

Владика Јован, јуродиви чудотворац, који је у Београду завршио Богословски факултет и ту се замонашио, и кога је наш Владика Николај назвао „анђелом Божјим у људском обличју“, упокојио се већ 1966. године. Међутим, руководство и надахнуће које је пружио младим подвижницима показало се довољним да их доведе у „пустињу“ у потрази за спасењем. Тако је Јуџин Роуз 1970. године постао отац Серафим, и перспективну каријеру професора, филозофа и писца, одличног познаваоца пет или шест страних језика, заменио монашким сузама и знојем у шумовитој дивљини.

Платина

Главни циљ нашег пута у Сан Франциско те већ доста давне јесени 2005. године била је посета руској цркви „Свих жалосних радост“ и нетленим моштима Светог Јована Шангајског које се у њој налазе. Сасвим спонтано смо после једног или два дана боравка у граду одлучили да у изнајмљеном ауту посетимо и Платину. Нисмо ни слутили да ћемо тог дана у колима провести чак осам сати.

Од Сан Франциска до манастира Светог Германа Аљаског прво се око три сата иде аутопутем према северу и држави Орегон, све до градића Рединг, где се скреће на мањи пут према западу и обали Тихог океана кроз живописна брда са четинарима и осушеном, жутом травом. После отприлике једног сата вожње и уласка у насеобину од неколико десетина кућа која је назив добила по руднику платине који се ту налазио за време златне грознице, знак упућује на прилично стрми земљани пут који води у брдо. Последња деоница од неколико стотина метара прелази се пешке.

Гробница Серафима Роуза (Фото: Викимедија)

Неколико скромних дрвених манастирских здања налази се на не баш благој падини са прилично густим, високим боровима. Ваздух је чист и много хладнији него у подножју планине. Кад су се будући монаси Серафим и Герман први пут ту нашли 1968. године у потрази за парцелом погодном за оснивање скита, одмах су се заљубили у нетакнуту природу. Одговарало им је то што у близини нема ни воде ни телефонске линије. Јелени и срне се ту не плаше људи и већ су првих дана њиховог боравка око њих пасли, а оба монаха имала су убрзо и блиске сусрете са пумама, и оне можда још опасније са звечаркама.

Дрвени гроб оца Серафима налази се нешто изнад цркве, на ограђеној платформи од дасака. Он је већ скоро три деценије средиште ходочашћа свих оних којима је његова усмена и писана реч дотакла срце и проговорила са њиховим најдубљим бићем. У једној од дрвених кућица близу трпезарије налазила се и штампарија где су сва издања братства ручно увезивана и ношена на пошту у Платину, где су се разашиљала по целом континенту, а и шире. Манастирско издаваштво публиковало је до данас око сто наслова, укључујући и књиге о Цару Лазару и Тадеју Витовничком.

Мало више на брду, у шуми, још увек стоји келија оца Серафима, дрвена кућица без икакве изолације коју је он назвао „Оптинa“ по познатом расаднику духовности у Русији. У тој брвнари коју је својим рукама направио, отац Серафим је спавао на обичним даскама, а грејао се ложећи малу пећ поред радног стола са писаћом машином. На зидовима висе иконе Св. Серафима Саровског, по коме је добио име, Исуса Христа и Богородице, као и портрети многих оптинских стараца.

Дело

Серафим Роуз је током живота издао две књиге, „Православље и религија будућности“ и „Душа после смрти“. Обе су преведене и на српски. Док га прва књига сврстава у мали број богослова који су се бавили савременим темама објашњавајући их у светлу светоотачког тумачења, друга, о митарствима, издата пре тачно 40 година, често наилази на противречне реакције. Након његове смрти издато је још неколико књига на основу незавршених рукописа, јавних беседа и сабраних проповеди, дужих и краћих текстова.

Пошто је живео на самом изворишту Њу Ејџ покрета, који је у другим деловима света постао популаран тек током последње деценије прошлог века, отац Серафим је у њему још 70-их година препознао будућу религију антихриста. Он је Уједињене нације означио као институцију која ће пропагирати еклектичну, екуменистичку духовност, а папу римског као архијеретика који ће стати на чело последње, највеће саблазни у свету. И свим људима фасцинираним НЛО-има и ванземаљцима у истој књизи је убедљиво објаснио да те појаве представљају само пакосне обмане злих духова.

Православље и религија будућности (Фото: Амазон)

С обзиром да учење о митарствима кроз које душа пролази после смрти није део православне догматике, оно је било доста оспоравано. Међутим, многи оци Цркве, укључујући ту и Јована Златоустог, Симеона Новог Богослова и Игнатија Брјанчанинова, о пролажењу кроз митарства после смрти говоре као о познатом Божијем откривењу које нас приморава на покајање и сталну будност. Уосталом, митарства се на посредан и непосредан начин помињу и у многим црквеним службама.

Неки православни духовници сматрају да је приступ оца Серафима богословљу сувише рационално-филозофски, али као такав он је био плодоносан на Западу где је свака мисао, па и богословска, заснована на разуму и логици. Конвертити, како називају америчке православце, никада нису доживели Голготу као православни Словени у 20. веку, и отац Серафим је нашао најделотворнији начин да им приближи истинску веру, нарочито образованим људима склоним скептицизму али жељним истине. Он је тачно знао које су најчешће и најопасније препреке на путу у саборну, апостолску Цркву, пошто их је и сам прошао.

По избору тема и начину на који је о њима писао, Серафим Роуз себе је сврстао у ред најконзервативнијих православних есхатолога, али, имајући у виду разврат и себичност које све више влада светом и степен апостасије у самој цркви, мора се закључити да је његов став и опис савременог човечанства сурово реалан. „Касније је него што мислиш. Пожури да чиниш дело Господње.“ Ове речи уписане су на свитку који отац Серафим држи на својој икони, која се слика већ од половине 80-их година прошлог столећа. Ако је он своје време, када су још увек постојала четири годишња доба и када архијереји нису отворено пропагирали безбожје, сматрао последњим, чему онда можемо ми да се надамо у 21. веку?

Не треба бити пророк ни мудри тумач апокалипсе да би се схватило да се налазимо на самом њеном прагу.



Категорије:Стражњи дућан С. Поштића

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Oво је трећи текст гдина Поштића који у једном даху читам на Стању ствари и не зна се који је бољи. Овакви аутори су прави бисери.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s