Политика: Све више радника има несигуран посао

Послодавци морају да се прилагоде новим условима пословања због технолошког напретка и дигитализације, а цех највише плаћају запослени

Фото: А. Васиљевић/Политика

Мало више од петине радника Србије има уговор о раду на одређено време или је ангажовано по уговору о обављању привремено-повремених послова, а у последњих неколико година проценат таквих грађана порастао је са 18 на 22,7, док се половина свих ангажованих у нашој земљи и даље не може похвалити да има сигурно запослење у којем остварује радна права која су им уговором загарантована. Да се удео радника на одређено све више повећава, посебно оних који имају уговоре са ограниченим трајањем или су самозапослени, указује Марио Рељановић, истраживач у Институту за упоредно право, у студијској анализи „Индикатори достојанственог рада у Србији”.

„И поред тога што се држава хвали повећањем броја запослених и смањењем стопе незапослености, у Србији се и убудуће може очекивати тренд раста несигурних облика послова, који су најчешће са ограниченим трајањем. Не тако давно, јавности је чак предочена и чињеница да су око 80 одсто новозапослених у ствари запослени у несигурним облицима рада. У томе и јесте суштина проблема, пошто то повлачи за собом и друге проблеме. Јер, управо тих 80 одсто људи или има ограничена права или нема читав низ права, у зависности од типа уговора“, уверен је Рељановић.

Тренд раста несигурних послова у земљама ЕУ је минималан, јер анализа показује да годинама уназад у том сегменту нема већих одступања, док се код нас тај тренд знатно повећава, иако држава најављује законске измене које ће се више бавити статусом запослених.

„Управо због недостатка законских решења, радници који нису запослени на неодређено у Србији данас немају најосновнија права, а намећу им се обавезе као да су у радном односу. Онај ко је ангажован на привремено-повременим пословима тако, рецимо, има право на безбедност на раду, заштиту достојанства, али по Закону о раду нема баш ниједно право: ни право на ограничено радно време, ни на минималну зараду, плаћен прековремени рад, одмор… Иако су најаве министарства за рад позитивне, а коначно се очекује и усвајање акционог плана за поглавље 19, које покрива област запошљавања и социјалне политике, мораћемо ипак да се усагласимо са неколико директива ЕУ у којима пише да сви радници морају да имају права. То изискује нову дефиницију радног односа и појма запослених. Дакле, запослени грађани Србије више неће бити само они који су у радном односу, већ и они који су ангажовани на привремено-повременим пословима, а како ће то министарство на крају извести, техничко је, али и политичко питање“, каже Рељановић.

Марио Рељановић (Фото: Медија центар Београд)

Студијском анализом о индикаторима достојанственог рада у Србији потврђено је да је положај радника у Србији оцењен просечном оценом 1,85, на скали од један до пет. Да би се та оцена попела до броја три, што би било прихватљиво по мишљењу овог истраживача, потребне су минималне измене законодавства.

„То може да се досегне ако се најпре промени обухватање појма „запослен”, а то значи да тај појам убудуће обухвата и рад ван радног односа, тако да људи буду заштићени. Друго, да би положај радника у Србији био бољи, потребно је и да постојеће законодавство почне да се примењује, такво какво јесте. Јер, на тај начин бисмо изашли из приче да око 350.000 људи прима минималну зараду, да 60.000 људи месечно не прими никакву плату иако ради, да имамо између 300.000 и 600.000 људи који раде на црно. Када би се поштовали закони, за све те људе који раде илегално плаћао би се порез, а допринос за државу би био немерљив“, истиче Рељановић.

Да се у Србији све више мењају облици пословања и да расте несигурни рад примећује и Светлана Будимчевић, директорка Сектора за социјални дијалог Уније послодаваца Србије.

„Послодавци морају да се прилагоде новим условима пословања због технолошког напретка и дигитализације, а цех, нажалост, највише плаћају запослени. Ипак, како се послодавци прилагођавају променама, тако морају и радници, а неки најважнији проблеми свакако могу да се превазиђу уз социјални дијалог“, истиче Будимчевићева и додаје да је „Србија у некој врсти вакуума, где се јављају нови облици рада који нису до краја или уопште нису законски регулисани, због чега је потребно успоставити баланс између права и обавеза обе стране“, и радника и послодаваца.

Марија Бракочевић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 11. 2019)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Политика: Све више радника има несигуран посао
    ++++
    Да, несигуран.
    Ускоро, неће имати ни њега.

    https://srbin.info/ekonomija/ministar-uvozicemo-albance-preko-interneta-radice-svuda-po-srbiji-video/

    Захваљујући најгорем антрополошком шљаму који се окотио и запатио у нашој јадној, опљачканој и окупираној отаџбини.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s