Суд нашао да државна делегација која је основана оспореним законом није предвиђена Уставом тзв. Косова
Извор: КоССев
Косовски Уставни суд оценио је данас да су чланови Закона бр. 06/Л-145 о дужностима, одговорностима и надлежностима државне делегације Косова у процесу дијалога са Србијом који регулишу битна питања и уређују рад Преговарачког тима у дијалогу са Београдом, неуставни. Последично, оценили су да је и сам тај закон у целини неуставан.
Спорни закон усвојила је скупштина Косова у првом разматрању фебруара ове године, а коначно је закон усвојен у марту са 58 гласова за и 3 уздржана што је био и минимум за остваривање просте већине потребне за усвајање овог закона.
Међутим, и сам нацрт овог закона био је оштро критикован од стране дела косовске опозиције, у првом реду од стране ЛДК у Самоопредељења. Ове две партије нису ни део преговарачког тима чији рад уређује овај закон. ЛДК и Самоопредељење су касније чак и упутили писмо високој представници Европске уније за спољну политику и безбедност, Федерики Могерини, како би указали на нелегитимност тима у ком опозицију представљају две партије са незнатном подршком гласачког тела, а којима се, у исто време, противе две опозиционе партије које су на парламентарним изборима 2017. освојиле 50 одсто гласова изашлих бирача.
Уставни суд: Преговарачки тим неуставан
Иначе, посланици Самоопредељења и ЛДК, Аљбуљена Хаџиу и Дритон Сељманај су у име тридесет посланика Скупштине Косова 13. јуна поднели захтев Уставном суду Косова за оцену уставности чланова 1, 2, 4, 10. (став 4 подставови 1 и 2) и 11. (став 3) Закона бр. 06/Л-145 о дужностима, одговорностима и надлежностима државне делегације Косова у процесу дијалога са Србијом, преноси РТК2.
Уставни суд је оценио да је захтев прихватљив за разматрање и приликом разраде меритума захтева нашао да „државна делегација која је основана оспореним законом није предвиђена Уставом и није предвиђена унутар облика владања и поделе власти. Као таква, државна делегација се не може укључити у узајамно дејство поделе, контроле и балансирања власти, односно у структуру поделе власти, као што је утврђено чланом 4. Устава“, преноси РТК2.
„Суд је даље утврдио да пренос надлежности уставних институција на „посебан механизам” успостављен у оспореном закону представља мешање у вршење надлежности институција утврђених Уставом и није у складу са демократским вредностима и владавином права, утврђеним чланом 7. Устава јер државној делегацији додељује функције које нису у сагласности са уставним одредбама. Суд је такође утврдио да је уставним нормама изричито предвиђена обавеза у вези са вршењем уставних надлежности у сфери спољне политике за надлежне институције и да се надлежност за вођење дијалога са трећом државом не може нижим правним актом, као што је оспорени закон, преносити на државну делегацију као „посебан механизам“, наводи се у саопштењу и додаје се да је суд даље утврдио „да је скупштина Косова дужна да надгледа спољну политику у оквиру уставних надлежности предвиђених ставом 12 члана 65. Устава“.
Суд је такође нагласио да став 1 члана 93. Устава утврђује надлежности Владе у „предлагању и спровођењу унутрашње и спољне политике земље”, док ставови 1 и 92 члана 94. утврђују да премијер, као челник Владе „представља и води Владу” и „саветује се са председником о спровођењу спољне политике земље”.
„Сходно томе, Суд је закључио да је представљање у сфери спољне политике дужност уставних институција Републике Косово. Ова надлежност је утврђена Уставом и подразумева, пре свега, да сваки преговор или друга радња која се односи на закључивање међународних споразума у име Републике Косово мора бити у оквиру уставних дужности које имају институције Републике Косово. Суд је такође закључио да се надлежност за постизање међународних споразума не може преносити или трансферисати са уставних институција на „посебан механизам“, као што је предвиђено оспореним законом“, наводи се даље у саопштењу.
Суд је на крају једногласно одлучио да чланови 1. (став 1), 2, 4, 10. (став 4 подставови 1 и 2) и члан 11. (став 3) Закона бр. 06/Л-145 о дужностима, одговорностима и надлежностима државне делегације Косова у процесу дијалога са Србијом нису у сагласности са ставовима 1, 2, 3 и 4 члана 4. [Облик владања и подела власти], ставом 1 члана 7. [Вредности], ставом 12 члана 65. [Надлежности Скупштине], ставом 1 члана 93. [Надлежности Владе] и ставовима 1 и 9 члана 94. [Надлежности премијера] Устава и сходно томе, оспорени закон је, у целини, несагласан са Уставом.
Шта стоји у нацрту Закона о дијалогу
Закон о дијалогу намерава да дефинише институционалну хијерархију и процес доношења одлука у току трајања дијалога. Предвиђа му се и lex specialis статус, што значи да у случају неусаглашености са неким другим законом, одредбе овог закона имају предност.
Закон предвиђа формирање једанаесточланог тима који мандат добија од скупштине, и то простом већином, и који је „једини орган овлашћен за управљање Дијалогом“.
Предвиђа се и да део тима буде и особа из цивилног друштва, али ову особу предлажу и консензусом бирају два копредседавајућа тима, не и скупштина.
Тим има право на формирање радних комисија које би се бавиле специфичним темама, а чланови ових комисија могу бити и политички представници које делегирају парламентарне странке или стручњаци из релевантних области.
Законом је предвиђен и контролни механизам у виду једанаесточланог ad hoc скупштинског одбора који би надгледао процес дијалога и који би био састављен од представника свих парламентарних странака.
Позиције преговарачког тима дефинисане су „државном платформом“ и „преговарачком стратегијом државне делегације“. Ексклузивно је право преговарачког тима да „објављује и прослеђује“ постигнуте споразуме.
Неке од надлежности тима су да води процес дијалога, да представља Косово у дијалогу, координише агенду дијалога у складу са платформом заједно са „фасилитаторима дијалога“, координише састанке са представницима других институција (председник, премијер, председавајући скупштине, министри), извештава скупштини после сваког састанка, итд.
Такође се експлицитно забрањује учешће било које друге институције (председника, премијера, председавајућег скупштине) на састанцима које организује посредник у дијалогу, осим ако нису присутни и оба ко-председавајућа преговарачког тима.
Занимљиво је и да према тренутном нацрту, сваку одлуку косовских институција према Србији треба да усвоји и преговарачки тим.
Тим одлучује сам у присуству половине, плус једног члана тима, а одлуке се доносе или консензусом, или 2/3 већином уколико је немогуће остварити консензус. Састанци су по правилу затворени за јавност, осим уколико половина чланова не затражи да састанак буде јаван.
Наслов и опрема: Стање ствари
(РТК2/КоССев, 27. 6. 2019)
Categories: Вести над вестима
Лажна држава поштује свој устав!