Александар Раковић: Подржавам Ковићеву борбу против наметања хашке интерпретације историје

Подржавам Ковићеве наставне, научне и националне напоре. Његов врло важан допринос је и у томе што се супротставља „наметању хашке интерпретације историје“, казао је Раковић

Александар Раковић (Извор: ИН4С)

Виши научни сарадник Институт за новију историју Србије др Александар Раковић оцијенио је да су очите намјере да нам се наметне антисрпско тумачење српске историје.

– Мреже и тимови који то треба да учине, већ увелико су постављене и раде пуном паром на остваривању свог циља, казао је Раковић за портал ИН4С.

Историчар Милош Ковић мета је напада дијела колега са Филозофског факултета, због тога што се супротставља наметању хашке интерпретације историје за Србију? Колико форсирање једне такве интерпретације историје може бити погубно за српски народ?

– Подржавам Ковићеве наставне, научне и националне напоре. Његов врло важан допринос је и у томе што се супротставља „наметању хашке интерпретације историје“.

С обзиром да је Ковић тужен пред судом да ли се тиме шаље порука да слобода мисли и говора није дозвољена, односно да ли на дјелу имамо повампирење вербалног деликта и то од стране оних који се представљају као ватрени заговорници „европских вриједности“.

– На Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду учињено је протеклих година више тешких потеза и упућено пуно оштрих ријечи. То све нас, који смо завршили ту школу, чини веома забринутим. На „обе стране“ имамо и професоре и генерацијске другове. Сигуран сам да није било потребе да се против Ковића поднесу тужбе. Надам се да има простора да не дође до судског одмјеравања, макар у неким случајевима јер се црпи драгоцјена енергија. Посебно би ми било драго уколико би то било могуће у односу Владе Станковића и Милоша Ковића. Обојица су и научници и српски родољуби, што је за нас Србе веома драгоцјено. Боље би било да се, око неких тема о којима је Ковић говорио, покрене академска дебата.

Живимо у времену прогона свега српског. Није лако бити Србин у Подгорици и Приштини, а ево, по свему судећи, ни у Београду. Ваш коментар?

– Ипак је много теже бити Србин у Подгорици него у Београду. Срба у Приштини, нажалост више нема.

Колико је прогон неподобних српских интелектуалаца скопчан са системским радом на томе да се српској науци, школству али и у јавности наметне натовско, антисрпско тумачење српске историје?

– Очите су намјере да нам се наметне антисрпско тумачење српске историје. Мреже и тимови који то треба да учине, већ увелико су постављене и раде пуном паром на остваривању свог циља. С тим у вези сам сигуран да је боље да универзитетски професори и институтски сарадници, који српски мисле, нађу минимум заједничких интереса и превазилазе несугласице. То је, чини ми се, увијек могуће.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 22. 6. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

4 replies

  1. Вероватно има и личних мотива међу професорима који желе контролу над Одељењем за историју.

  2. Мада је суочавање са истином увек лековито, све државе гаје своју интерпретацију историје. Нарочито на Балкану данас, где школски уџбеници историје у БиХ, ХР и СРБ, дају потпуно различите верзије последњих ратова. Тога је увек било и биће ; погледајмо на пр како су реаговале СРБ, ЦГ, БУГ, ГР и ТУР на извештај Карнегијеве фондације о балканским злочинима :

    https://www.danas.rs/nedelja/nezgodno-svedocanstvo-o-balkanskim-zlocinima/

    ПС – После Првог Св рата, Карнегијева фондација је поклонила 100 000 долара за изградњу Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”.

  3. Занимљиво је да универзитетска библиотека носи назив човека који није завршио факултет,а ондашња мала .сиромашна .вазална Србија га послала у Русију ал њему било тешко да учи па се бавио политиком.Хтео да уређује Србију а школу није могао да заврши.Он је отац друге Србије а син наследник му је Димитрије Туцовић.

  4. @Горанко Илић

    Сукоб је идеолошке природе. Полуписмени титоистички, антисрпски и напредњачки кадар се бори против српских научника.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading