Уместо именовања Синише Малог за доктора наука, Сенат Универзитета у Београду оставио времена за жалбу

Према Правилнику, Универзитет може да уложи жалбу на позитивно мишљење Наставно-научног већа ФОН-а из маја ове године, за шта је и остављен простор продужењем рока.

Синиша Мали (Фото: Министарство финансија)

Сенат је на данашњој седници донео одлуку да не додели звање доктора наука Синиши Малом. Ректорка Универзитета Иванка Поповић је најавила да ће сачекати евентуалне жалбе на извештај комисије Факултета организационих наука (ФОН), како би званично поднела жалбу. Жалбе могу да пошаљу запослени на Универзитету у Београду који су у наставном или научном звању, а ректорка ће се – као једина овлашћена – даље жалити Одбору за професионалну етику Универзитета.

Решењем декана ФОН-а у фебруару 2019. је формирана Стручна комисија коју су чинили Дејан Ерић, професор приватног факултета Београдска банкарска академија, професори факултета економије у Љубљани, Бања Луци и Свеучилишта у Ријеци – Томаж Чатер, Драган Микеревић и Винко Канџија.

Два месеца касније Комисија је урадила анализу доктората министра финансија Синише Малог и закључила да није плагиран у довољној мери да би био оспорен .

Комисија је пронашла да је у само два од 126 случајева Мали правилно употребио знаке навода, те да је у једном поглављу доктората без цитирања преузео око 4.500 речи.

Иако је закључак Комисије да се у докторату налази 6.97% плагираног текста других аутора, Наставно-научно веће ФОН-а је почетком маја усвојило стручну анализу која даје позитивно мишљење на докторат, због чега су тражили да се Малом одобри докторска титула. Према писању Данаса, за тај извештај је гласало 82 чланова већа, а 28 је било уздржано.

Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова Универзитета у Београду, на основу кога је ова процедура покренута, усвојен је 2016. године и предвиђа да коначну одлуку о томе да ли ће Синиша Мали ипак бити проглашен у доктора наука доноси Сенат Универзитета односно Одбор за професионалну етику Универзитета.

Седница Сената Универзитета у Београду (Фото: ЦИНС)

Према Правилнику, Универзитет може да уложи жалбу на позитивно мишљење Наставно-научног већа ФОН-а из маја ове године, за шта је и остављен простор продужењем рока.

Како се академска заједница понела према Малом

Синиша Мали је 2013. године на ФОН-у одбранио докторску тезу под насловом Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије. Преиспитивање доктората почело је јула наредне године текстом Раше Карапанџе, професора немачке Европске школе за бизнис, који је указао да је Мали користио делове текстова из туђих докторских дисертација и научних чланака, Википедије и са сајта Агенције за приватизацију.

У децембру 2016. је Етичка комисија ФОН-а одбила као неоснован захтев за утврђивање неакадемског понашања у случају пријаве плагијата докторске дисертације тадашњег градоначелника Београда. Између осталог, комисија је у образложењу навела да рад садржи тек „одређене пропусте” и да коришћење софтвера, по актима Београдског универзитета, није основ за његово оспоравање.

Универзитет није прихватио мишљење Етичке комисије, због чега је почетком 2017. године затражио од ФОН-а да формира стручну комисију која ће детаљно анализирати докторат, међутим Факултет је то учинио тек ове године.

Крајем фебруара 2018. група доктора наука предала је Ректорату Универзитета захтев да поништи докторат Синише Малог. Они су рад означили као плагијат и тражили да Мали не буде промовисан у звање доктора наука, а да чланови комисије пред којима је бранио докторску тезу буду процесирани пред Одбором за професионалну етику Универзитета у Београду. Група данас броји 365 професора и истраживача.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ЦИНС, 15. 5. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading