Црна Гора је током последњих тринаест година свакакве чуда и срамоте видела, али пресуда у вези са наводним планирањем државног удара би ствари одвела на егзистенцијални ниво
Миша Ђурковић (Извор: ИН4С)
Фарса која траје ево већ три године приближава се својој кулминацији. Ускоро би наиме требало да се објаве пресуде тројици људи међу којима су двојица политичких лидера и опозиционих посланика. Напоменимо узгред да ће се и у оваквој разваљеној Европи тешко наћи држава у којој се водећи опозициони прваци прогоне судским путем.
Каква је данашња Црна гора?
Држава у којој пред очима читаве јавности Душко Кнежевић даје конкретан доказни материјал и сам се кандидује за улогу сведока сарадника у једино логичним процесима за корупцију унутар власти, а тужилаштво се прави блесаво и попут оног швалера ухваћеног на делу упозорава жену да верује њему а не својим очима.
Исто то тужилаштво међутим врло ревносно измишља и фабрикује доказе тамо где они не постоје. Читав процес који је Катнић покренуо у вези са наводним планирањем државног удара, показао се гротеском. Кључни доказ у целој овој намештеној афери био је легендарни Синђа који је након повратка у Србију лепо објаснио да је све измислио и да никаквог планирања било чега није било.
Подсетимо се наиме коме је читава та фарса одговарала и на сам изборни дан. Очигледно је било да опозиција има већину на парламентарним изборима и да после окончања изборног дана, Ђукановићев ДПС неће моћи да формира владу. Требало је само сачекати да се биралишта, затворе и Ђукановић би био готов. Међутим, по Бебиној идеји кад се видело да кола иду низбрдо, активиран је резервни план.
Похапшена је једна група људи из Србије и драстичним кршењем изборне тишине лансирана је измишљотина о државном удару нарученом из Србије и Русије. Резултат је био подизање партијице Ивана Брајовића преко цензуса и њено увођење у парламент и обарање дотада чисте већине коју би опозиција имала.
Такозвана међународна заједница још једном се као и током референдумског процеса направила блесава јер њих је само занимало да се ово парче Европе поред мора утера у НАТО. Док год слушаш, кради, отимај, лажи ради шта год хоћеш.
Но једно је красти и спиновати кроз медије, а нешто сасвим друго је терати невине људе у затвор.
Дакле пред лицем читав јавности јасно је цео процес раскринкан као фарса. Једина логична пресуда је побијање Катнићевих пропалих конструкција и проглашење ових људи за невине. У противном случају тешко је и замислити куда би ово све могло да одведе. Лидери опозиције су већ најавили да неће прихватити било какву осуду и да немају намере на правди Бога да иду у затвор.
Црна Гора је током последњих тринаест година свакакве чуда и срамоте видела, од крађе на референдуму, преко признавања Косова до насилног фарсичног увођња земље у НАТО без питања народа шта о томе мисли. Ово би међутим одвело ствари на егзистенцијални ниво, вратило би овај простор у Хобсово природно стање кад свака институција губи легитимитет а људима остаје једино да сами бране своје главе и своје породице.
Сат убрзано откуцава…
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар