Зоран Р. Томић: Разлози за разрешење актуелног председника Србије

Упорно заговарајући „разграничење Србије и Косова” Александар Вучић флагрантно и вишекратно гази дату председничку уставну заклетву

Александар Вучић (Фото: Танјуг/Димитрије Гол)

Александар Вучић у вишеструком оштром сукобу са Уставом

Pour être plus difficile, la tâche n’en est que plus glorieuse / Уколико бива тежи, задатак је само славнији (Оскар Вајлд цитира Бодлера, Пропаст лагања)

Александар Вучић је у вршењу функције председника Републике, злоупотребивши свој уставни положај, укинуо врховно уставно гесло владавине права (члан 3. Устава Србије) и парламентарну грађанску демократију у Србији (члан 1. Устава). Заменио их је својим личним режимом – аутократске, ауторитарне власти (супротно ставу 2. члана 2. Устава), уз помоћ њему слепо потчињене партијске камариле.

Тако, поред осталог, он:

1. Речју и делом подстиче оштро цепање Србије на поклонике и противнике, генерише дубоке унутрашње поделе и масовне уличне турбуленције, посебно у улози челника владајуће политичке партије – уместо да отелотворује, као председник свих грађана Србије, уставно прописано државно јединство (члан 111) – при томе избегавајући јавни, отворени и аргументовани друштвени дијалог.

2. Александар Вучић, као шеф државе, грубо нарушава начело поделе власти (члан 4), и то: обављајући, односно координирајући послове уставно искључиво припадајуће Влади – вођење унутрашње и спољне политике нарочито – али и узурпирајући поједине надлежности јавног тужилаштва (члан 56) и органа јавне управе (чл. 136-137), уз јасан и континуиран политички притисак на њих (типичан је случај Савамала).

3. Сопственим коментарима на судски рад, критикама и сугестијама он директно негира принцип независност судства и судија (члан 142), разарајући тиме и право на правично суђење (став 1. члана 32).

4. Он целокупним држањем и ставовима подстрекава или/и непосредно ограничава и гуши медијске слободе (члан 50) – различитим видовима цензурисања непокорних гласила, емитера и појединаца, као и слободу изражавања грађана (члан 46), уједно ширећи атмосферу несигурности, страха и свеколиког насиља (што је антипод права на слободу и безбедност, члан 27).

5. Обилато доприноси и повлађује – по командном ланцу – систематском багателисању и других права грађана од стране владајуће политичке гарнитуре. Примерице:

– права на слободне изборе (члан 52) – марифетлуци са изборним списковима, недопуштен утицај на вољу бирача, очигледне процесне изборне неправилности, битно дефектни, ометајући надзор и верификација изборних резултата и сл;

– права на имовину (члан 58) – примера ради, нерегуларно ускраћивање дела пензија, разбојништво у Савамали;

Зоран Р. Томић (Извор: Новости)

– права на обавештеност (члан 51) – тако, неоправдано одбијање остваривања права на увид у информације од јавног значаја (необелодањивање кључних клаузула капиталних државних привредних уговора, прихваћених услова у вези са инвестицијама од стратешког значаја, као и неоткривање садржине појединих других докумената шкакљивих за владајућу касту);

– права на заштиту података о личности (члан 42) – слање неукусних писама пензионерима на кућне адресе, достављање поверљивих података својим апаратчицима и таблоидним режимским медијима о опозиционим лидерима и другим лицима која дижу глас против његове диктатуре;

– права на рад (члан 60) – таласи тзв. партијског запошљавања, непотизам и корупција, буразерске и остале личне везе као критеријум, уместо и стручности и способности, затим понижавања радника у пеленама, гафови с платама и доприносима…;

– права на једнако учествовање у јавним пословима (члан 53) – наставак бројног запошљавања одабраних у јавном сектору по наређењу „одозго”, упркос изричитој законској забрани;

– права на заштиту животне средине (члан 74) – у погледу изградње мини хидроелектрана на рекама…;

– право на „развијање…” претворило се у разбијање духа толеранције у области образовања, културе и информисања (члан 81), праћено неконтролисаним пропагирањем крајњег примитивизма, вулгарности (reality програми Задруга, Парови) и говора мржње, дискриминацијом и дисквалификацијом нежељених – и друга јуристичка и етичка непочинства.

6. Без знања и дозволе, односно одобрења врховника тешко да је могло проћи и знатно отуђивање јавних ресурса, противно Уставу и закону (члан 86. став 3): исконструисане јавне набавке (новогодишња расвета, пластична џиновска јелка…), намештени јавни конкурси за расподелу јавних средстава (рецимо, пољопривредног земљишта, подобних медија), преливање новца из јавних предузећа и установа у страначке фондове (уплате странкама током изборне кампање, тобоже новцем (40.000 динара – сиц!) прималаца социјалне помоћи – и томе слично.

7. Вучић је – истовремено и један од партијских вођа у вишестраначју и државни поглавар – лично одговоран и за свакодневно пренебрегавање уставне одредбе по којој „политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи” (став 4. члана 5). Јер, кључне политичке одлуке у Србији припремају или доносе партијски форуми, а не меродавне државне структуре – у ствари он сâм, у партијском окружењу.

8. Упорно заговарајући „разграничење Србије и Косова”, односно неовлашћено потписујући и операционализујући друге противуставне, тј. правно непостојеће политичке аранжмане чији је предмет јужна српска покрајина – Александар Вучић флагрантно и вишекратно гази дату председничку уставну заклетву о „очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део” (члан 114).

Све у свему, Вучић се побројаним (и другим) својим понашањем неодговорно и бахато претворио у сурогат свих јавних институција у Србији, супстанцијално их маргинализујући. Речју, ставио се изнад највишег и темељног правног акта Србије – не поштујући тако начело уставности и законитости (члан 194). У настојању да фараонски задобије и задржи некажњено примат над државом и свим њеним грађанима.

Укратко: због причињених крупних, бројних и дуготрајућих уставних повреда, он – по Уставу, по правди/правичности, по моралу, по разумном разуђивању, па и по мерилу политичке целисходности – мора што хитније да буде разрешен државне функције коју сада обавља. На потезу је Парламент, затим Уставни суд и, на концу – опет Парламент (члан 118. Устава). (У садашњим друштвеним околностима, потписник је свестан гротескности последње реченице овога текста.)

П.С. Као последње средство спасавања народа и Државе од потпуног пропадања, преостаје одлучни широки покрет освешћеног грађанског непристајања и отпора према правном насиљу и насиљу над правом у данашњој Србији. То је, у доктрини и пракси иначе позната и опробана, изнуђена „политика чистих рукава”, повезана са сентенцом по којој онај ко основне правне норме драстично крши и игнорише, губи овлашћење – бива лишен и легалитета и легитимитета – да се на њих убудуће уопште позива! Уосталом, сувереност, ex constitutione, изворно и природно и припада грађанима (члан 2. Устава) – па из тога следује колективно право оних апсолутно нерегуларно обесправљених да се, привремено отета, та и таква сувереност, и врати у њихове руке!

Др Зоран Р. Томић, ред. проф. Управног права на Правном факултету Универзитета у Београду, шеф Катедре за јавно право

Опрема: Стање ствари

(Пешчаник, 6. 5. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

6 replies

  1. Леп и садржајан чланак поткрепљен богатом правном теоријом. Поставља се само питање, да ли сви студенти, будући правници, у Србији уче по истим уџбеницима? И да ли је могуће да у пракси потискују или заборављају стечена теоријска знања? То се односи на, кажу, одличног студента права, а сада председника Србије и на све друге правнике по институцијама у Србији, почев од Генералног секретара председништва, преко судија Уставног и Врховног суда и Тужилаштва до Министра правде и осталих судских установа. Зар сви они не полажу заклетве да ће поштовати Устав Србије, Законе и Статуте? Зар им статуа цара Душана испред Палате правде не говори да су Устав и Закони изнад свих њих, па и изнад владара? И најзад, на кога мисли професор Томић да ће моћи и смети да стане пред правником – председником Србије и пренесе му све ово, лепо наведено, у чланку?

    Свиђа ми се

  2. И у Црној Гори исто. Само замијените Ђукановић умјесто Вучић, и Црна Гора умјесто Србија.

    Свиђа ми се

  3. Поздрав и хвала аутору !
    Јасан, тачан, убитачан чланак

    Свиђа ми се

  4. Bravo, clanak je fenomenalan. Treba ga sto vise siriti i objavljivati.

    Свиђа ми се

  5. Инжењери осећају стид кад се сруши неко здање, пилотима није пријатно кад падне авион, спотристима тешко пада кад им медаља измакне за мало… Али зато већина правника у Србији руши Србију и не стиди се уопште. Испадоше највећи хероји међу њима они који пред пензију отворено проговоре. Све што је уважени професор је тачно, али је то било очигледно одавно. Професор је барем проговорио и то је за поштовање. Најбољи студент права и министарка правде су ипак права слика и прилика правничке елите Србије.

    Свиђа ми се

  6. ТАКО ЈЕ!!!!! Свака част аутору.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s