Ко је успео да уђе имао је шта и видети. Шаргарепа, иако долази из Европе, нудила се без штапа и по пониженим ценама. То зову – акција. Као да опет граде пругу Шамац–Сарајево, само овог пута без омладинаца 

Отварање Лидла (Извор: Курир)

Таман кад је Народни музеј, после дужег зимског сна, почео да објављује охрабрујуће бројке о хиљадама посетилаца и дневној навали гладних културе и традиције, ови отворише Лидл који порази музејске посете до ногу. Или, како би рекли љубитељи пилетине, поразисмо музеј до батака.

Редови пред вратима Лидла почињали су да се формирају од четири сата ујутру. Долазило се појединачно, у организованим групним посетама, ђачким екскурзијама… Редове су стварали цели кућни савети на челу са новоизабраним управницима, студентске делегације са Факултета за маркетинг и ЕПП, студенти ДИФ-а на практичну обуку за увођење реда и поштовање права хендикепираних лица и самохраних мајки.

Да се у редовима време не би узалуд трошило, вешти и промућурни трговци унајмише вештаке да сниме понеки занимљив разговор међу ангажованим муштеријама, па да то за велике паре, као занимљив производ, понуде државним таблоидима за атрактивне насловнице.

Тако је забележен, скоро шапатом изговорен разговор двоје младих и видно заљубљених у коме он убеђује вољену да није дошао у Лидл да напада коке и њихове батаке пошто је то, поред ње – тако лепе, младе и укусне – апсолутно излишно.

Старији господин са однегованим и свеже офарбаним брчићима неочекивано и на велико изненађење свих редних стајача поче да сикће на своју брачну сапутницу:

– Шта си ме, бре, довела овде да узалудно проведем остатак свог драгоценог живота без икакве назнаке или чврстог обећања да ћу једном заиста стићи да уђем у тај твој Лидл?! Па, пре ће Србија да уђе у Европу него ми у овај дућан. Ти остани да чекаш шта год ти је воља, а ја идем до кладионице, наручим сладолед и одиграм бар две игре „ринге, ринге раја“… Можда ће једном и мене изабрати за Генералног секретара НАТО-а!

Ко је успео да уђе имао је шта и видети. Шаргарепа, иако долази из Европе, нудила се без штапа и по пониженим ценама. То зову – акција. Као да опет граде пругу Шамац–Сарајево, само овог пута без омладинаца.

Један атипични потрошач без потрошачке корпе, што је код проницљивих одмах изазвало извесне трунке сумње, хтео је да забашури своје политичко порекло, али се офирао када је хлеб са додатком кукурузног брашна гласно наручио: „Дајте ми, молим вас, ону преко проје погачу“! Сви су га погледали попреко а било је и оних који су тврдили – додуше без чврстих доказа, него само позивајући се на поуздане изворе – да је дотични господин ушао и добио парче хлеба преко реда користећи само своју партијску књижицу.

Гужва је била таман толика да су представници српске опозиције дошли до неподељеног закључка да се следећи избори обавезно морају одржати у просторијама Лидла – пошто је то легална, легитимна и радња без изборних подвала. Још су се једногласно сложили да ко буде гласао за опозицију обавезно добије по батак, а они са супротне стране само јадац. Присталице династије Карађорђевић завређују карабатак, а они што су за Милоша, писанку и плајваз да најзад науче као се пише коса танка, усправна соња лихт-розе па на штрафте.

Када се у радњи ситуација мало стишала зачуо се глас наочитог господина, који  са изразито страним нагласком изјави: „Можете ви да причате шта вам је воља и да мислите како сматрате да је најисправније, али Лидл је потпуно независна и самостална држава“!

То је, што се могло и очекивати, изазвало праву буру негодовања. Отац оригиналне Идеје, тренутно на службеном путу у Лондону, рече како такву и сличну изјаву може да саопшти само обичан потрошачки скот који нема појма ни шта су чудни путеви трговине ни шта су тржишни закони.

Госпођица Мица, управница оближњег комплекса стамбених објеката, рече како је та изјава подсећа на сан који је одсањала о комшији Пери, управо у ноћи пред припреме за званичну посету Лидлу. „Чим сам се пробудила и срела сањаног комшију Перу, одмах сам му скресала у брк да би требало да га је срамота како се у мом сну понаша и да је начин његовог понашања крајње скан-да-ло-зан“!

Извор: Изјаве.нет

Ситуација се смирила када је до речи дошао власник Лидла и смиреним тоном уз наглашене паузе и видљиву мимику сочних усана саопштио како радња Лидл већ трећу годину узастопно послује са буџетским суфицитом, како је број незапослених знатно умањен и да је тако жељно очекивано отварање ланца Лидлових продавница, модерније конципираних од најновијег затвора у Панчеву, дошло на ред тек после одлуке о враћању пензија на старо што је доказ да гледамо у будућност.

Такође је изразио наду да на нови објекат у Панчеву неће бити оволика навала. „Бар док смо ми на власти“, рече.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, Лидл, сатира