Саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман и његов колега из УАЕ Мухамед бин Зајед актери су крваве блискоисточне “Игре престола”
Мухамед бин Зајед и Мухамед Бин Салман (Фото: Нови Стандард)
Наводно мучење, убиство и комадање Џамала Кашогија, саудијског новинара са боравиштем у Вашингтону, у конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу, подсетило је свет да се између различитих династија на Арабијском полуострву одвија интензивнa борба за власт, као и у оквиру самих династија.
У новембру 2017. саудијски престолонаследник Мухамед Бин Салман (МБС) наредио је хапшење и притварање у ријадски хотел Риц Карлтон неких 200 чланова саудијске краљевске породице, укључујући 11 конкурентских принчева, министре и утицајне бизнисмене. То се десило након октобра 2017. године и тајног састанка у Ријаду између МБС-а и Џереда Кушнера, зета Доналда Трампа, који је потрајао до раних јутарњих часова. Прича се да је током састанка Кушнер МБС-у предао списак са именима његових противника: водећих личности саудијске династије, владе и значајних компанија. Претпоставља се да се на овом списку налазило и име Џамала Ахмеда Кашогија.
Кушнерова листа
Листу са именима Кушнер је саставио, претпоставља се, на основу тајних, шифрованих докумената које је затражио од Националне безбедносне агенције и ЦИА-е. Кушнер их је изричито тражио, не зато што је стручњак за прислушкивање комуникација, већ највероватније зато што му је службеник за информатичку контролу рекао какве досијее да тражи. Породица Кушнер има дугогодишње односе са израелским Ликудом, као и са Мосадом. Мосад одржава тесне везе са саудијским Главним безбедносним председништвом, које је сада лојално МБС-у после претходне чистке водећих кадрова која је уследила што је он постао престолонаследник династије Сауд.
Сви који су се налазили на листи коју је Кушнер предао МБС-у били су подвргнути шпијунирању њихових телефонских разговора, видео конференција и електронске поште од стране Националне безбедносне агенције (НСА) и ЦИА-е. Спекулише се да су Кушнер и МБС разговарали телефоном дан пре него што је Кашоги убијен.
Извештаји америчких обавештајних извора тврде да је Национална безбедносна агенција прислушкивала комуникацију високог ранга између саудијске владе у Ријаду и саудијског конзулата у Истанбулу, што указује да је постојала завера да се Кашоги или отме и пребаци у притвор у Ријаду, или да се убије на лицу места. Отмице и притвори дефинитивно су део Мухамед бин Салманов манир, што се видело када је у Ријаду отео и притворио либанског премијера Сада Харирија, након што је овај допутовао 3. новембра 2017. Одмах пошто је Хариријев авион дотакао писту у Ријаду, Саудијци су конфисковали његов мобилни телефон и он је притворен. Харири је присиљен да поднесе оставку у изнуђеном саопштењу које је читао на саудијској ТВ мрежи. МБС се надао да ће Харирија заменити његовим старијим братом са којим није у добрим односима, Бахом Хариријем, кога МБС држи у џепу.
МБС се пред блиским сарадницима хвалио да и Кушнера „држи у џепу“. Либански председник Мишел Аун захтевао је од саудијског режима Хариријево хитно пуштање на слободу и враћање у Бејрут. Као што Ријад негира да је убио Кашогија, тако је одбијао да призна и да је Харирија држао против његове воље. МБС је наредио Харирију да одлети у Абу Даби да би се састао са периодичним савезником МБС-а, престолонаследником Мухамедом Бин Заједом (МБЗ), првим у линији председавања Уједињеним Арапским Емиратима. Са 57 година, МБЗ није сиров као млади и плаховити МБС. То потврђује његова спремност да сарађује са јорданским краљем Абдулом ИИ у постизању компромиса са сиријским председником Башаром Асадом. МБС је био бесан на МБЗ-ја и Абдулу, од којих је други члан Хашемитске фамилије која је истерана са својих поседа у Меки и Медини од стране Британаца и Сауда након завршетка Првог светског рата. Нетрпељивост између Ријада и Амана постоји од како су Хашемити изгубили Хиџаз (регија на западу данашње Саудијске Арабије у којој се налазе Мека и Медина; прим. прев.) од радикалних вахабита Сауда.
Мухамед бин Салман, Бернард Кушнер и Иванка Трамп
МБС је такође љут на МБЗ-а зато што подржава ривалске претенденте на власт у јужном Јемену. МБС подржава окрњену јеменску владу која се већином налази у егзилу у Саудијској Арабији, а против је Хута које подржава Иран и чија влада управља из Сане на северу Јемена, у крвавом и геноцидном рату који је оркестриран из Ријада, а који је подржан од Трампове администрације и израелског режима.
УАЕ подржава Јужни транзициони савет (ЈТС) који тежи да од јужног Јемена створи независну државу, што је и био статус који је уживао до наметнутог уједињења са северним Јеменом 1990. године. Ухваћене у средини су снаге лојалне шеиху Абдули Бин Иси Ал Афрару, султану Махре, која је престала да постоји када је Јужни Јемен прогласио независност 1967. године. Султан Махре живи у суседном оманском султанату под заштитом султана Кабуса Бин Саида, и налази се, такође, на МБС-овом нишану, који не жели никакво супарништво у саудијској контроли над Јеменом.
Сматра се да Оман подржава Махру и Главни савет народа Сокотре, кога чине султан и племенске старешине из Махре. Ова супарничка власт жели да буде ослобођена контроле Саудијске Арабије, Емирата, Хутија и про-саудијске јеменске владе. Преко оманске мисије при Уједињеним нацијама, Главни савет је директној вези са Саветом Безбедности УН-а. ЈТС обухвата и припаднике племена и краљевских породица некадашњих држава британске колонијалне ере – Федерације арапских емирата југа и Протектората Јужне Арабије. Ту су укључени Катхири, султанат Лахеј, Куајти (Хадрамаут) и емирати Дале и Бејхан.
МБС и МБЗ
Познато је и да се МБС бави избором Кабусовог наследника, који нема деце и који је трн у оку Ријада. Под Кабусовом влашћу, Оман је водио пријатељску политику према Ирану и Асадовој власти у Сирији, као и са Катаром, где је тридесетшестогодишњи принц Тамим Бин Хамад разбеснео МБС-а тиме што је одржавао односе са Ираном. Тамимов отац, Хамад Бин Халифа Ал Тани је формално абдицирао са трона у корист сина 2013. године. Ипак, зна се да Хамад и даље вуче конце у Дохи.
Шеик Хамад Бин Халифа Ал Тани
Хамад је 1995. године свргао са власти свог оца Халифу Бин Хамад Ал Танија док се налазио на лечењу у Женеви. Са друге стране, Халифа је склонио са власти свог рођака Ахмеда док је био у лову у Ирану. Ахмед се скрасио у Дубаију где се оженио ћерком дубаијског емира. МБС и МБЗ су нестрпљиви да изгурају конкурента тренутном катарском емиру из редова потенцијалних претендената на трон у Дохи, укључујући два ривала из Ал Тани клана за које Саудијци тврде да су легитимни наследници катарског престола – Абдула Бин Али Ал Танија и Султан Бин Бин Сухаим Ал Танија.
МБС је, заједно са државама Заливског савета за сарадњу, спровео казнене економске и дипломатске санкције према Катару. Постоје извесне калкулације да МБС неупадљиво подржава Тејмура Бин Асада, тридесетседмогодишњег старијег сина Кабусовог рођака Саида Асада Бин Тарика, као Кабусовог наследника. Као заменик премијера за међународну сарадњу, Саид Асад Бин Тарик је предодређен за наследника болесног Кабуса.
У овој арабијској „Игри престола“, МБЗ можда има своје фаворите међу претендентима на султански трон у Маскату. Они укључују полубраћу Саида Асада Бин Тарика – Хајтама Бин Тарика, који је тренутно министар културе, и Шихаба Бин Тарика, бившег команданта оманске морнарице. МБЗ наводно управља мрежом шпијуна унутар оманске краљевске канцеларије како би утицао на то ко ће наследити Кабуса. Ту је још један, не-арапски принц, који може да у великој мери утиче на оманско наслеђе. То је принц од Велса, Чарлс, будући краљ Енглеске, који је дугогодишњи пријатељ и интимус султана Кабуса.
Оман и Катар имају своје факторе утицаја у оквиру краљевских породица седам емирата који чине УАЕ. У јулу, шеих Рашид Бин Хамад ал Шарки, други у линији наслеђа трона у Фуџајри, емирату који се граничи са Оманом, пребегао је у Катар тражећи азил. Он је изјавио да се влада МБЗ-а служи изнудама како би надокнадили велике новчане своте које емиратска краљевска породица шаље непознатим лицима широм света, укључујући она која се налазе у Украјини, Индији, Мароку, Либану, Јордану, Египту и Сирији. УАЕ су, уз Саудијце, главни финансијери џихадистичких елемената у свету. Шеих Рашид је доставио податке катарској тајној полицији о незадовољству у емиратима због Мухамед бин Заједових диктаторских мера у Абу Дабију. Остали принчеви су такође критички настројени према емираћанском учешћу у геноцидном грађанском рату у Јемену, рату у коме се трупе из Фуџаире, Ум Ал Ливаина, Аџмана, Шарџе и Рас Ал Хаиме користе као топовско месо, док трупе из богатијег Абу Дабија и Дубаија избегавају прву борбену линију.
Недавно су Саудијци притиснули свог марионетског краља у Бахреину, Хамада Бин Ису ал Халифу, да отпусти свог стрица, премијера, принца Халифу Бин Салман ал Халифу. Принц Халифа је један од премијера са најдужим стажом на свету. Ипак, он је очигледно сметао МБС-у својим ангажовањем на заштити права страних радника – укључујући раднике са Филипина и из јужне Азије – у Бахреину и широм Залива.
Престолонаследници Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије Мухамед бин Зајед и Мухамед бин Салман на Фестивалу камила у саудијском Таифу, 22. септембар 2018.
Познато је да МБС и Кушнер сматрају Иран за главну претњу миру на Блиском истоку. МБЗ дели њихово мишљење о Ирану, што очигледно није став емирата из северног дела заливског региона, попут Фураиџе. Из њихових акција се може закључити да су МБС и МБЗ, заједно са њиховим изралеским и америчким савезницима, главна претња регионалном миру. Убиство новинара са америчким држављанством у трећој држави – Турској – и киднаповање и кућни притвор актуелног премијера друге државе јесте понашање без преседана на Блиском истоку. Док заједно са својим кохортама учествују у крвавој „Игри престола“ на Блиском истоку, Саудијци се по тоталном необазирању на међународне норме могу упоредити само са Израелом.
Превео: Стефан Бранисављевић
Categories: Преносимо
Оставите коментар