Драгана Трифковић: Избори у Зимбабвеу – шанса за нови почетак

У Зимбабвеу су 30. јула 2018. одржани први избори после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе

Испред бирачког места: висока школа „Queen Elizabeth“ у центру Харареа (Фото: Драгана Трифковић)

Први избори од ослобођења, без Мугабеа

У Зимбабвеу су одржани слободни и демократски избори на којима је победио  Емерсон Мнангагва. Поред  избора за председника Зимбабвеа, 30. јула су упоредно одржани парламентарни и локални избори. Изборе су пропратиле одређене контрадикторности, које ћу покушати да објасним у овој анализи. Иначе, то су први избори у Зимбабвеу, после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе.

Зимбабвеански револуционар и политичар, Роберт Мугабе, владао је последњих тридесет седам година земљом. Његова владавина је окарактерисана као ауторитарна и имала је како позитивне, тако и негативне стране. Као позитивна страна, може се навести очување суверенитета земље и добар образовни систем, док су негативне последице везане за лошу економску ситуацију, велику незапосленост, хиперинфлацију и корупцију. Међутим, треба имати у виду да се Зимбабве налази већ годинама под спољним притиском, посебно од 2003. године када су јој Британија и САД увеле санкције због наводног кршења људских права. Наводног због тога што се ни Британцима  ни Американцима не може веровати када су људска права у питању, јер ту тему користе за манипулисање зарад остваривања својих политичких и економских циљева. Сукоб бившег председника Мугабеа са Западом почео је још у време када је Тони Блер био на челу британске владе. Велика Британија се успротивила спровођењу политике аграрне реформе Зимбабвеа, коју је отпочео Мугабе. Она се огледала у подели обрадивог земљишта, које су до тада користили искључиво некадашњи колонијалисти, сиромашном становништву. На овом обрадивом земљишту су се производиле житарице и дуван, и та производња је чинила основу економске стабилности. Деведесетих година прошлог века, Зимбабве је у економском погледу добро стајао а за производне програме је примао помоћ и подршку од ММФ-а и Светске банке. Разлаз са Западом почео је након једностраног изласка Велике Британије из споразума са Зимбабвеом 1997. године, који је фактички значио неслагање са повратком земљишта становништву. Мугабе је овај потез схватио као непријатељски чин и убрзао је спровођење аграрне реформе, којом је одузето земљиште бившим колонијалистима и додељено становништву. Такви потези су довели до још већег заоштравања односа са Западом, што је као одговор довело до укидање подршке ММФ-а и Светске банке и увођење економских санкција уз политичку изолацију Зимбабвеа.

Упутство за гласање испред бирачког места у Харареу (Фото: Драгана Трифковић)

Поглед на Исток

То је свакако била цена очувања суверенитета земље. Међутим лоша ствар је да реформа није успела, због тога што сиромашно становништво које је добило земљиште, није наставило са производњом. Свеукупно, таква ситуација је довела до дубоке економске кризе у земљи, финансијског колапса, незапослености и економске нестабилности. Велика Британија је уз то преусмерила средства за финансирање опозиционе странке „Покрет за демократску промену“, чији је садашњи лидер Нелсон Чамиса био главни противкандидат Емерсону Мнангагви на недавно завршеним изборима. У политичком и економском погледу, Мугабе се после сукоба са Западом окренуо Истоку, што је и званично дефинисано 2006. године у програму владе Зимбабвеа  „Поглед на Исток“ који је подржавао преоријентацију са западних тржишта на Кину, Индију, Иран, Индонезију и Северну Кореју. Најближу економску и политичку сарадњу последњих година, Мугабе је развијао са Кином. Ипак то није довело до побољшања економске ситуације у земљи, која се и даље бори са великом незапосленошћу, сиромаштвом и недостатком финансијских средстава. Бивши председник Мугабе је најављивао раније кандидатуру и за председничке изборе 2018. године, међутим у новембру 2017. године је дошло до његове смене са места председника државе. Томе је претходио сукоб са ратним војним ветеранима и смена потпредседника Мнанагве, који је по свему судећи био сметња амбицијама прве даме Грејс Мугабе. Наиме, многи тврде да је четрдесет година млађа Грејс Мугабе желела да наследи председничко место свог деведесетчетворогодишњег супруга, иако се много боље разуме у моду него у политику. То је довело до раздора у владајућој странци ZANU-PF и тихог обрачуна у ком је Мугабе био принуђен да се повуче. Након војне интервенције и грађанских демонстрација, Мугабе је схватио да више нема подршку и пристао је на компромисно повлачење уз безбедносне гаранције за себе и своју породицу. Дугогодишњи сарадник Мугабеа, Емерсон Мнангагва, који је био и његов саборац у борби за ослобођење од британског колонијализма, после двонедељног боравка у Јужној Африци се вратио у Зимбабве и уз подршку војно-безбедносних структура преузео место председника државе. По преузимању власти 24. новембра 2017. године, Мнангагва је обећао да ће организовати слободне и демократске изборе.

Ред за гласање испред бирачког места у центру Харареа (Фото: Драгана Трифковић)

Велико интересовање гласача

И заиста 30. јула 2018. су одржани општи избори у Зимбабвеу, које сам директно пратила у главном граду Харареу, у својству међународног посматрача. На позив организације „AFRIC“ која је добила акредитацију од „Изборне комисије Зимбабвеа“ изборе је пратило четрдесет три посматрача из разних земаља, међу којима су: Индија, Јужна Африка, Русија, Мозамбик, Украјина, Монголија, Србија, Шведска, Немачка и др.

Први пут после шеснаест година, изборе у Зимбабвеу су пратили и посматрачи из САД и ЕУ. Осим званичних представника били су присутни и представници западног невладиног сектора: „IRI“ и „NDI“. Свеукупно, Зимбабве је позвао званичне посматраче из 46 земаља и 15 међународних организација. Поред међународних посматрача, изборе је пратило доста локалних посматрача као и страначких „агената“, како се у Зимбабвеу називају одговорна лица за праћење избора које именује свака партија. На изборним местима смо срели и представнике страних амбасада из Јапана, Индије, Русије, који су такође са великим интересовањем пратили изборни процес.

За изборе се регистровало 5 695 706 гласача од укупно 7,2 милиона гласачке популације.

С обзиром на то да смо у Хараре стигли 25. јула, имали смо могућност да пратимо и завршницу изборне кампање. Нисам могла да приметим никакву посебну тензију у завршници кампање, а на улицама смо видели плакате многих кандидата, као и активисте разних странака. Међутим пре самог доласка у Зимбабве, информисала сам се о томе да је на предизборном скупу ZANU-PF (Афрички национални савез Зимбабвеа – Патриотски фронт) 23. јуна експлодирала бомба. Она је била намењена председнику Мнангагви који је говорио на том скупу, а постоје тврдње да су напад организовале просталице Мугабеа. Оно што је интересантно, Мугабе је ненајављено организовао конференцију за штампу дан пред изборе, на којој је подржао опозиционог кандидата за председника, уз образложење да не може да подржи оног кандидата који га је сменио са власти.

Међународни посматрачи (AFRIC) из Мозамбика, Србије и Јужноафричке Републике (Фото: Драгана Трифковић)

За председника Зимбабвеа кандидовало се 23 кандидата, што је веома велики број. Међутим, реално се конкуренција сводила на два кандидата, од којих је један био актуелни председник Мнангагва, а други лидер опозиционе партије „Покрет за демократску промену“ Нелсон Чамиза. Према предизборним истраживањима и анкетама, констатовано је да Мнангагва има тесну предност у односу на кандидата опозиције, као и то да кандидат владајуће странке има већу подршку у унутрашњости, док Нелсон Чамиза има већу подршку у главном граду Харареју и другом по величини граду, Буловајo, односно у урбаним срединама.

Изборни дан

Изборна места су отворена у 7 сати ујутру, а већ тада је почело формирање редова испред улаза на гласачка места. Интересовање је било велико, и људи су крајње озбиљно схватили изборе и желели да искористе своје бирачко право. Зимбабве има доста младу популацију, а млади људи су били веома заинтересовани за изборе. Од јутра су младе мајке долазиле са децом привезаном на леђа (како је обичај да их носе) и стрпљиво чекале да уђу на гласачка места. Имале су наравно приоритет у односу на друге гласаче, што се тиче чекања редова. Редови за гласање су се смењивали до касно поподне на многим гласачким местима. Као чланови међународне посматрачке мисије, госпођа Пурнима Ананд (председник међународног форума „BRICS“)  и ја (као директор „Центра за геостратешке студије“) имале смо могућност да присуствујемо отварању гласачких места, да обилазимо различита бирачка места и да пратимо рад комисије након завршетка гласања. Чланови изборне комисије на бирачким јединицама су нам омогућили пун приступ и потпун увид у процедуру гласања, а такође су били љубазни да одговоре на сва наша питања. Госпођа Пурнима и ја смо у току преподнева обишле осам изборних места у центру Харареа, у близини високе школе „Queen Elizabeth“ и „Louis Mountbatten School“. Отварање изборног места у високој школи „Queen Elizabeth“ је протекло у најбољем реду, а поред чланова изборне комисије на бирачком месту су од самог почетка били посматрачи из неколико странка. На свим изборним местима које смо обишли, посматрачи из две водеће странке, ZANU-PF и „Покрет за демократску промену“ су били присутни од отварања до затварања изборних места. Углавном изборна атмосфера је била позитивна, људи су мирно и дисциплиновано стајали у редовима, а рад изборних комисија, посматрача и свих осталих учесника у изборном процесу је заслужио веома високу оцену. На изборним  местима нисмо запазиле никакве нерегуларности, а што се тиче примедби од стране гласача, имале смо прилику да поразговарамо са гласачем који је дошао из иностранства да гласа, али није могао да обави гласање. Наиме, у Зимбабвеу је таква процедура да гласачи морају да се региструју пре гласања, тако да нерегистровани гласачи нису могли да гласају. За грађане Зимбабвеа који живе ван земље је то велики проблем, јер у пракси значи да би морали да дођу на регистрацију а затим и на гласање, што у великом броју случајева није могуће. С обзиром на то да Зимбабве има велику дијаспору, држава би морала да се потруди да пронађе начин да им омогући да гласају. Ова примедба је била саветодавног карактера, и није се односила на кршење закона или изборне процедуре. С таквим проблемом су суочене многе друге државе, односно грађани који не живе у матичним државама. На примеру грађана Србије који живе у иностранству и најчешће не могу да остваре бирачко право због многобројних препрека, знам да је то велики проблем.

Ред за гласање, Хараре (Фото: Драгана Трифковић)

Изборна комисија на свим изборним местима које смо обишли се понашала крајње професионално. Такође, на изборним јединицама су били присутни и медији, за које смо дали неколико изјава у својству међународних посматрача о томе да све протиче у најбољем реду. Што се тиче високе излазности, забележиле смо да је на бирачком месту Б високе школе „Queen Elizabeth“ до 10:15 часова изашло 35% регистрованих бирача (гласало је 173 од регистрованих 493 гласача). Такође у изборној јединици А „Queen Elizabeth“ школе до 10 часова је изашло 244 од 700 регистрованих бирача, односно 35%. На изборном месту „Louis Mountbatten school“ до 11 часова је изашло 43% регистрованих бирача, односно 260 од 605 уписаних. Ови подаци говоре о томе да је највећи број бирача желео да обави ујутру гласање, а иако је био радни дан (понедељак) због избора се тај дан није радило. У многим местима на периферији и ван града је било чак и организованог превоза за гласање, а у неким удаљеним местима се гласало на импровизованим гласачким местима, која су направљена од шатора. У организационом смислу на гласачким местима је све било у најбољем реду. Биле смо у прилици да разговарамо и са гласачима испред бирачких места. Од њих смо желели да чујемо мишљење о томе колико су важни ти избори и шта од њих очекују. Углавном су се сви слагали у погледу тога да су избори изузетно важни и да од њих очекују промене на боље.

Зашто је опозиција била бесна?

У поподневним сатима смо госпођа Пурнима и ја отишле у други део града – Будириро, где је требало да гласа наш возач. Ту смо затекле потпуно другачију слику на три изборна места која су се налазила један до другог. Да нисмо отишле у овај део града, не бисмо стекле потпуну слику о изборним дешавањима. Наиме, око 18 часова када смо стигле у овај део града, приметиле смо доста велику гужву испред гласачких места. Људи су стајали у дугачким редовима, а такође и жене са малом децом. То нам је у први мах било врло чудно, због тога што смо на осталим изборним јединицама у центру града установили да је већина гласача изашла у преподневним сатима на гласање, а да су изборна места у касним поподневним сатима била скоро празна.

Гласач у Харареу (Фото: Драгана Трифковић)

Такође атмосфера у Будириро се разликовала од оне коју смо установили у центру Харареа, где није било тензија и конфликтних ситуација. Оно што смо одмах могле да приметимо јесте да су гласачи који су стајали испред бирачких места били незадовољни и агресивни. Њихов однос према нама није био благонаклон, иако смо им објаснили да смо међународни посматрачи и да желимо да видимо како тече изборни процес. Без жеље да нас саслушају, они су се жалили на то да нису још увек гласали иако дуго чекају. Прекинуле смо разговор са њима и ушле на изборно место како бисмо утврдиле у чему је проблем. На бирачком месту је све текло својим током, али се осећала тензија. Упитале смо чланове изборне комисије како то да толико бирача чека на ред за гласање и како мисле да реше тај проблем, с обзиром на то да је до завршетка гласања остало мало времена. Одговорили су нам да је већина бирача дошла око 16 часова и да од тада стоје испред бирачког места, а да се ту задржавају и они који су гласали. Установиле смо да је на тим изборним местима гласало око 65% регистрованих бирача до 18 часова, а чланови изборне комисије су нам рекли да неће затворити бирачко место док не гласају сви који стоје у реду. Посматрачи из партија су деловали доста збуњено, помало и уплашено. Рекли су нам да су ту од јутра и да су гласачи почели да долазе тек у поподневним сатима. С друге стране, људи који су чекали испред да гласају, рекли су нам да су били збуњени поводом тога где треба да гласају и да су их упутили на погрешно место, те су морали да се враћају и траже своје бирачко место. Током нашег боравка у Будириру, тензија се појачала. Након обављеног разговора на изборном месту, изашле смо напоље, али смо се поново суочиле са агресивном понашањем појединаца, мада је постојала тенденција да такво понашање поприми шире размере. Један од млађих људи који је чекао у реду (у видно алкохолисаном стању) пришао нам је и рекао да је по среди саботажа. Он je сматраo како им је онемогућено да гласају због тога што подржавају опозиционог лидера Чамизу. Како је тада почело да нам прилази још млађих људи који су имали агресивно понашање, морали смо да напустимо Будириро, јер је у супротном претила опасност да дође до неког инцидента.

Присталица Мнангагве (Фото: Драгана Трифковић)

Протести пре објављивања резултата

Пред сам крај избора смо се вратиле на бирачко место Б високе школе „Queen Elizabeth“, где смо и започеле нашу посматрачку мисију. Бирачко место је било празно односно без бирача, и комисија је у 19 часова прогласила завршетак гласања. Након кратке паузе, изборна комисија је отпочела бројање гласова. Председник комисије је врло детаљно и професионално предузео све потребне кораке у сарадњи са осталим члановима комисије и заједнички су утврдили број изашлих гласача, број неважећих листића а затим и број гласова за сваког кандидата. На изборе у Зимбабвеу је укупно изашло 75% уписаних бирача, што је веома висок проценат. На бирачком месту Б високе школе „Queen Elizabeth“ већи број гласова је добио опозициони кандидат Чамиза, али је већи број мандата у парламенту освојила владајућа партија ZANU-PF. Рад на бирачком месту је завршен касно у ноћ, након утврђивања и потврђивања изборних резултата од стране свих чланова комисије. Све је протекло у беспрекорном реду на том месту.

Међународни посматрачи (AFRIC) из Шведске, Индије, Немачке и Србије (Фото: Драгана Трифковић)

За победу у првом кругу председнички кандидат је морао да освоји више од 50% гласова, а предизборне анализе су указивале на то да Мнангагва има благу предност у односу на опозиционог кандидата. По закону, Централна изборна комисија Зимбабвеа је била дужна да објави резултате гласања на председничким изборима најкасније пет дана по завршетку избора. Што се тиче парламентарних избора, прелиминарни резултати су указивали на то да је владајућа партија ZANU-PF освојила највећи број мандата (две трећине од укупног броја мандата, односно 179 од 270 мандата). Међутим, опозиција је 1. августа организовала протесте у центру Харареа, одмах након што је опозициони кандидат Нелсон Чамиза прогласио победу, иако је по закону једино Централна изборна комисија овлашћена да (у задатом року) саопшти резултате. Лидер опозиционе странке „Покрет за демократску промену“ је оптужио Централну изборну комисију да намерно одлаже објављивање резултата, како би фаворизовала кандидата владајуће партије. Међутим такве оптужбе се могу оценити као неаргументоване, јер Централна изборна комисија није одложила објављивање резултата, већ их је објавила у законском року. Опозициони протести 1. августа се нису мирно завршили, јер су се присталице Чамизе сукобиле са полицијом, након чега је полиција употребила водене топове и гумене метке да растера демонстранте које су протестовали испред згаде Централне изборне комисије. На улицама Харареа је запаљено неколико аутомобила, а дошло је и до употребе ватреног оружја. Полиција је позвала војску у помоћ, а изнад града је уочен и војни хеликоптер. Председник Зимбабве Мнангагва је позвао опозицију да се смири, да се суздржи од давања провокативних изјава и да мирно сачека изборне резултате. Америчка амбасада у Зимбабвеу је позвала војску на уздржаност. У насилним демонстрацијама, шесторо људи је изгубило живот.

Наредних дана је ситуација у Харареу такође била напета, а опозиција је тврдила да полиција хапси њихове присталице. Међународни посматрачи  су позвали Централну изборну комисију да што пре објави резултате председничких избора.

Оцене међународних посматрача

Шеф посматрачке мисије ЕУ је оценио да су избори у Зимбабвеу на неким местима прошли без икаквих проблема и да су били добро организовани,  док је гласачки процес на неким местима био потпуно дезорганизован. Он је нагласио да су ови извори велики тест реформских процеса за Зимбабве и да с једне стране постоје доста позитивне оцене изборних услова, али да са друге стране остаје озбиљна забринутост.

Гужва у поподневним сатима у месту Будириро (Фото: Драгана Трифковић)

Међународни посматрачи из „AFRIC“ мисије су били сагласни око тога да је изборни процес протекао мирно, да су гласачи били веома заинтересовани за изборе и да никакви озбиљни проблеми нису уочени. С обзиром на то да су многи посматрачи били из земаља ЕУ, оценили су да и у самој ЕУ постоје многобројни проблеми везани за изборни процес и доступност демократије.

У свом обраћању медијима, изнела сам мишљење да су избори били слободни и добро организовани и да на основу досадашњег искуства у међународним посматрачким мисијма, не могу да изнесем никакве озбиљне замерке на сам процес и организацију избора.  Што се тиче проблема који су уочени на појединим бирачким местима, дошла сам до закључка да је врло вероватно постојала опструкција али не од стране владајућег режима, већ од стране опозиције. Наиме на бирачком месту који се налазио у рејону где опозицииони кандидат има упориште, његове присталице су почеле већ тада да протестују испред гласачких места, а крајње чудна околност је била то да је већина гласача дошла у касним поподневним сатима. Притужбе које су упутили нама, као међународним посматрачима испред бирачких места, нисмо могли да установимо на самим бирачким местима. Из разговора са члановима изборне комисије као и локалним и страначким посматрачима, лично сам могла да стекнем другачији утисак. Посебно ако се томе дода и протест опозиције организован пре објављивања резултата, под оптужбама да Централна изборна комисија жели да фалсификује резултате. Иако предводи странку која се зове „Покрет за демократску промену“, четрдесетогодишњи Чамиза и не може баш толико да се похвали демократијом. Он је добар говорник и уме да држи запаљиве говоре, али како то обично бива, иза запаљивих говора има мало чега суштинског. Заправо најозбиљнији конкурент Мугабеу био је оснивач и бивши председник „Покрет за демократску промену“ Морган Цвангираи. Он је некада био Мугабеов саборац из партије ZANU-PF али је касније (1999.) основао  „Покрет за демократску промену“  и постао његов највећи ривал. Прошао је пут од прогањаног и хапшеног опозиционара до премијера Зимбабвеа. Стекао је велику подршку као водећи опозициони политичар али Мугабе је ипак увек успевао да га надигра. Морган Цвангираи није имао прилику да дочека изборе без Мугабеа, јер је преминуо у фебруару 2018. године, након борбе са канцером. Да јесте дочекао, велико је питање да ли би кандидат власти успео да победи. Место Цвангираиа је, не баш демократским путем, преузео млади Чамиза, који је у предизборној кампањи направио многобројне гафове. Свакако највећи је његова тврдња да се састао са Доналдом Трампом и да је добио обећање да ће САД инвестирати 15 милијарди долара у Зимбабве, уколико Чамиза победи. Након што је власт Зимбабвеа поставила питање о мешању САД у изборе, америчка амбасада у Зимбабвеу је демантовала такве наводе, а Чамиза је био принуђен да призна да је измислио и сусрет са Доналдом Трампом и обећање о инвестицијама у вредности од 15 милијарди долара. По свему судећи, иако се Чамиза није састао са Доналдом Трампом, то не значи да се није састајао са америчким бирократама.

Мнангагва има прилику да исправи грешке из прошлости

САД већ годинама „саветују“ опозиционе лидере широм света, а нарочито тамо где желе да остваре свој утицај. Уколико то повежемо са чињеницом да су се присталице опозиције буниле да су дискриминисане  још током изборног дана и да су протестовале пре објављивања званичних резултата, без проблема можемо да их замислимо на неком предизборном „брифингу“ у америчкој амбасади.

Коначно, резултати председничких избора су објављени 3. августа. Централна изборна комисија је потврдила да је актуелни председник Мнангагва победио у првом кругу гласања са освојених 50.8% (2,46 милиона) док је главни противкандидат Чамиза освојио 44,3% (2,15 милиона) гласова. Нелсон Чамиза је након објављивања резултата одбио да призна пораз и најавио је подношење тужбе Уставном суду. Председник Мнангагава је био принуђен да одложи инаугурацију док Уставни суд не размотри случај и донесе одлуку у року од 14 дана. Након разматрања притужбе од стране опозиционог кандидата на захтев да се председнички избори пониште, Уставни суд је саопштио да подносилац жалбе није предочио јасне, директне, довољне и веродостојне доказе о неправилностима. Суд је потврдио да је Мнангагва победио у првом кругу председничких избора који су одржани 30 јула. Након одлуке суда, Мнангагва је инаугурисан за председника Зимбабвеа 26. августа.

Бројање гласова, Хараре (Фото: Драгана Трифковић)

Већи део свог говора на инаугурацији председник Мнанагва је посветио економским питањима. То и јесте најважније питање за Зимбабве, јер је земља потпуно исцрпљена дуготрајном изолацијом и крахом домаће привреде и економије. Земљи су неопходне економске и политичке реформе, а пре свега радна места. Зимбабве има веома младу популацију, 75% становништва је испод 35 година. Степен писмености у Зимбабвеу је 92% што је највећи проценат у Африци. То је огроман људски потенцијал на који земља мора да се ослони и који мора да употреби за стварање боље будућности. Поред тога, Зимбабве је земаља богата природним ресурсима, има квалитетно земљиште и бројна рудна богатства. Поново може да постане највећа житница Африке и једна од привредно најразвијенијих земаља, уколико државно руководство буде озбиљно посвећено економским и привредним реформама. Грађани Зимбабве траже хитне промене. Мнанагва јесте део старог система, али са њим је познато шта може да се очекује. Он има доста животног и политичког искуства, да може да покрене промене и уради доста тога корисног за државу. Улажење у авантуру са непознатим, за Зимбабве би било високо ризично у овом тренутку. Због тога остаје нада да ће Мнангагава искористити своје искуство за добробит и напредак земље, да ће усвојити стратешки план за развој Зимбабвеа, да ће успешно имплементирати неопходне реформе, покренути пољопривреду и извоз, да ће отворити нова радна места и изградити неопходну инфраструктуру која је претходних година потпуно разрушена. Нови председник Зимабабве има историјску шансу да отвори ново поглавље за своју државу, ако се озбиљно буде посветио променама и унутрашњим реформама. На спољном плану стратегија „Погледа на Исток“ има дугорочну перспективу и може, уз унутрашње реформе, да буде далеко боље реализована.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије


Упутнице:

https://www.kurir.rs/planeta/2942945/video-mugabe-odlazi-u-istoriju-vojska-mocnom-krokodilu-predala-zimbabve-na-tacni

https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/tko-je-covjek-koji-stoji-iza-vojnog-puca-u-zimbabveu-dugogodisnji-suradnik-pritvorenog-diktatora-poznat-je-pod-nadimkom-krokodil/6751002/

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=12&dd=01&nav_category=78&nav_id=1331321

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:741047-Mugabe-Necu-glasati-za-one-koji-su-ilegalno-preuzeli-vlast

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:741267-Zatvorena-biralista-u-Zimbabveu-izlaznost-visoka

https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-45055942

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:741631-HAOS-POSLE-IZBORA-Trupe-i-pucnji-na-ulicama-prestonice-Zimbabvea-protestanti-rasterani-FOTO

http://www.nspm.rs/hronika/zimbabve-lider-opozicije-nelson-camisa-tvrdi-da-je-predsednik-emerson-mnangagve-pokrao-izbore.html

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=320916

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=620298

https://eeas.europa.eu/election-observation-missions/eom-zimbabwe-2018/48077/chief-observer-brok-%E2%80%9C-2018-harmonised-elections-are-critical-test-zimbabwe%E2%80%99s-reform-process%E2%80%9D_en

https://eeas.europa.eu/election-observation-missions/eom-zimbabwe-2018/49083/joint-statement-international-election-observation-missions-zimbabwe%E2%80%99s-harmonised-elections_en

https://www.theguardian.com/world/2018/jul/30/zimbabwe-election-robert-mugabes-mnangagwa-chamisa

https://www.aljazeera.com/news/2018/07/zimbabwe-elections-180728111049345.html

https://www.myzimbabwe.co.zw/news/30404-full-text-president-emmerson-mnangagwas-inauguration-speech.html

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s