Блумберг: Европа ризикује да отвори Пандорину кутију

Лидери Србије и Косова разговараће о поетнцијалној размени територија. Ова идеја изазвала је упозорења на могућност обнављања сукоба

Српски демонстрант маше националном заставом на граничном прелазу Мердаре, 2008. године. (Фото: Daniel Mihailescu/AFP via Getty Images)

Пишу: Андреа Дудик, Миша Савић и Степан Кравченко, 6. септембар 2018.

Ако се уопште можемо ослонити на историју, најнестабилнији европски регион поново улази у период несигурности, чије се последице поново могле осетити широм света. 

Србија и Косово траже начин да поправе односе након година неуспелих настојања и анимозитета проистеклих из југословенских ратова и на крају њиховог раздвајања пре десет година када су Косовари прогласили независност. Кључну компоненту предложеног договора чини размена делова територије која би омогућила људима исте националности да живе заједно.

Хашим Тачи, Ангела Меркел и Александар Вучић (Фото: Ludovic Marin/AFP via Getty Images)

Ипак, док се српски председник Александар Вучић и његов косоварски [Kosovar] колега Хашим Тачи припремају за разговоре у Бриселу заказане за петак, сам спомен територијалног договора изазвао је дипломатско подрхтавање од Москве до Вашингтона и од Берлина до Пекинга. Тако где неки тврде да виде прилику за трајни мир, други сматрају предлог о размени територија неприхватљивим ризиком за балканско подручје, где је европски најкрвавији конфликт од Другог светског рата наизменично беснео и стишавао се током 90–их година.

Предлог, који је изгледа стекао упориште, послао је узнемирујући талас широм бивше Југославије. Док су неке државе у региону напредовале и прикључиле се Европској унији и НАТО, Србија, Косово и Босна остају у рањивом лимбу у време када се светске силе лактају како би задобиле утицај а националистичке снаге јачају широм континента.

Немачки канцелар Ангела Меркел, коју алармира било шта што би подстакло нестабилност на европском југоисточном крилу, одбацила је прекрајање граница. Министар спољних послова у Берлину верује да би то поставило штетан преседан за друге крхке регионе раздељене по етничким основама, укључујући Босну и Републику Македонију, коју Меркелова треба да посети у суботу.

Михаел Рот (Michael Roth) , немачки министар за Европу, изјавио је прошле недеље да би „овакав потез могао да отвори Пандорину кутију етничких међусобица“.

Етнички Албанци са Косова долазе својим камионима на гранични прелаз Морине у мају 1999. године (Фото: Joel Robine/AFP via Getty Images)

Русија, традиционални савезник Србије, мисли другачије. Представник председника Владимира Путина у Београду изјавио је да би Москва подржала било коју одлуку која је прихватљива Србији.[1] Сједињене Државе, које су имале кључну улогу у успостављању мира на Балкану крајем 90–их, желе да виде договор који је трајан, али који не доноси дестабилизацију, изјавио је званичник Стејт Департмента. Саветник за националну безбедност Џон Болтон наговестио је у августу да се он не противи размени територије.

„Било какав будући расплет који буде укључио промену граница створиће још веће проблеме и изазваће још већу патњу“, рекао је Твртко Јаковина, предавач савремене историје на Универзитету у Загребу. „Решење би покренуло домино ефекат, не само у југоисточној Европи већ би отворило бескрајне проблеме на европским границама“.

Европа је вековима одређивана променом граница, поновним исцртавањем мапа и територијалним потраживањима. Југославија, чија је територија некада била подељена између Османског царства и Аустро–Угарске, створена је из крхотина које је оставио Први светски рат.

Под вођством Јосипа Броза Тита, она је опстала све до 80–их година када се насилно распала пошто се стари источни блок окренуо против диктатура. Осим тога што је важно сачувати мир, овај регион је важан коридор за избеглице које пристижу у Грчку и које се крећу ка северу према другим деловима Европске уније.

Спорна територија – на Балкану се вековима границе мењају и ратови избијају (Извор: Блумберг)

Меркелова, која је одрасла у Источној Немачкој, предводи напоре који би погурали Балкан да се приближи Западу. Она редовно угошћује балканске лидере, међу којима је и Вучић, и у неколико наврата је посетила регион. Планирано је да путује у Скопље у Републику Македонију директно из Марсеја, где ће разговарати о европској будућности са француским председником Емануелом Макроном.

Али, нарочито Србија  гравитира ка истоку последњих година, пошто су изгледи за чланство у Европској унији све слабији, у чему немалу улогу игра стално потраживање територије Косова чију независност Русија сматра илегалном и које није чланица Уједињених нација. Вучић, некадашњи министар покојног српског моћника Слободана Милошевића, одржава блиске политичке везе са Русијом и економске везе са Кином.

Путин ће посетити Србију у октобру или новембру. Он шаље руководиоце и државне званичнике у Београд на „важне састанке на којима ће бити одређени планови за наредне године“, известио је у уторак Танјуг, српска државна новинска агенција, цитирајући руског амбасадора Александра Чепурина. Руска амбасада у Београду потврдила је овај извештај.

Са своје стране, Кини је веома стало да заштити своје инвестиције на Балкану. Њен други највећи произвођач бакра Зиђин мајнинг груп (Zijin Mining Group Co. Ltd), победио је на тендеру за куповину већинског власништва највеће српске рударске и топионичарске компаније у августу, понудивши да инвестира скоро 1,5 милијарди долара током шестогодишњег периода. То се десило пошто је кинески Хестил купио Железару Смедерево 2016. године.

У близиниу железаре Смедерево, у Смедереву (Фото: Oliver Bunic/Bloomberg)

„Кина вреднује стабилност и просперитет на Балкану – то је подручје где је почео Први светски рат и од кључног је значаја за избегличко питање“, рекао је Ванг Јувеи (Wang Yiwei), професор међународних послова на Ренмин универзитету у Пекингу и некадашњи кинески дипломата у Бриселу. „Кина такође доста улаже на Балкану, посебно у изградњу инфраструктуре у Србији. Када би постојали било какви проблеми у Србији, Кина би због тога била веома забринута“.

Европска унија има посредничку улогу у разговорима између Вучића и Тачија, но било какав споразум је по свој прилици на дугом штапу и биће суочен са различитим препрекама. Референдуми и у једној и у другој држави ће бити потребни како би он био прихваћен, а сам процес разговора је већ наишао на снажно противљење, како у Србији тако и на Косову.

Забринути су и у суседној Босни, где је углавном мирно од Дејтонског споразума 1995. године. Лидер босанских Срба, Милорад Додик, је Вучићев савезник и гради подршку за напуштање остатка Босне.

„Нејасно ми је зашто међународна заједница толико инсистира да се косовско питање разреши што је пре могуће, зато што је очигледно било ком стручњаку у региону да ће се активирати домино принцип“, рекао је Никита Бондарев, стручњак за Балкан на Руском државном универзитету за хуманистичке науке.

Помоћ у настанку чланка пружили су Гордана Филиповић, Бил Фериес, Џастин Синк, Питер Мартин, Јасмина Кузмановић, Патрик Донахју, Алан Крофорд и Димитриос Погкас.

Изворник: Europe’s Volatile Flank Finds Itself Focus of Global Attention, Bloomberg, 6. септембар 2018.

Са енглеског посрбио и напомене написао: Милош Милојевић


[1] Прим ММ:  Нејасно је на кога се мисли као на Путиновог представника, вероватно је реч о недавној „гучанској“ изјави Марије Захарове.

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s