Градоначелник Гњилана Љутфи Хазири: Граница из 1956. решава проблеме Косова и Србије

Мислим да је граница 1956. оно највише што решава проблеме косовских Албанаца и Срба из Србије. Редефиниција граница у југоисточном подручју, која почиње у Гњилану, на Станчићу а завршава се у Истоку, рекао је Хазири

Љутфи Хазири

Заменик председника Демократског савеза Косова и градоначелник Гњилана Љутфи Хазири поново је у четвртак говорио о теми исправљања граница између Косова и Србије у оквиру дијалога двеју земаља у Бриселу.

Хазири је у интервјуу за РТК рекао да је за корекцију граница, коју види као идеалну прилику за решавање проблема Албанаца у Прешевској долини.

Хазири се изјаснио против протеста, али се заложио за ванредне изборе, како би Скупштина Косова преузела ово питање.

Иницијативу опозиционих странака за ванредну седницу Скупштине Косова, Хазири је рекао да цени како би се редефинисало то о чему Влада и Скупштина Косова треба да воде дијалог између Косова и Србије.

Према његовим речима, завршна фаза нормализације и постизања билатералних споразума требало би да буде стављена под контролу Скупштине.

Хазири каже да ће свака друга иницијатива, осим дијалога између политичких партија у Скупштини, алудирајући на протесте, ићи на штету земље.

„ЛДК је вођа процеса промене дневног реда, што ставља лопту испред дијалога. Наравно, тврдимо да дијалог треба да се одржи у новом законодавству и новој влади као једини пут у којем би Косово у будућности могло проћи,“ рекао је Хазири, преноси Газета Еxпресс.

„Што се тиче других питања, ми смо институционална партија, никада нисмо тражили премештање тема из институција, тај начин није решење, било да се ради о опозиционим протестима, било да су грађански, шта год то било, јер они могу произвести ефекте,“ рекао је заменик председника ЛДК.

Хазири је рекао да је последње време да се постигне широк политички консензус, овде је споменуо резултате тимова јединства у Рамбујеу и Бечу.

„Главни политички дефицит, главни политички дефицит на Косову, јесте недостатак консензуса. Можда тај консензус није постигнут ни у Македонији, ни у Албанији, ни у другим земљама. Ни у Србији. Ове три земље немају консензус. Али то не би требало да изазива комфор. Требали бисмо да постанемо добар пример, решавање заједничких проблема Републике са унутрашњим консензусом, како бисмо то могли лакше да пронађемо на преговарачком столу. Једна консензуалнија заступљеност у дијалогу за нормализацију са Србијом, наравно, косовска страна је много моћнија,“ рекао је он.

Међутим, као идеалан тренутак Хазири је рекао да види решавање проблема Албанаца у Прешевској долини, оцењујући да постоји интернационализација и свест о овом питању.

„Мислим да је граница 1956. оно највише што решава проблеме косовских Албанаца и Срба из Србије. Редефиниција граница у југоисточном подручју, која почиње у Гњилану, на Станчићу а завршава се у Истоку,“ рекао је он.

„Али ДСК још увек подржава принцип територијалног интегритета и суверенитета, према 1974. години, с обзиром на то да дирање граница даје домино учинак у Македонији и Босни и Херцеговини,“ додао је Хазири.

„Али то није тема која припада нама.“ За Македонију, морају да брину о Македонцима, Албанцима и људима који живе у Македонији, за људе Босне и Херцеговине и њихове партнере,“ рекао је он. .

Косово мора да пронађе начин да реши проблем, оценио је Хазири. „Проблем Албанаца и Срба је територијални проблем,“ нагласио је он.

Извор: Gazeta express (Текст је изворно преведен са албанског)

Наслов и опрема: Стање ствари

(КоССев, 31. 8. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s