Раније акције уперене против Срба и Републике Српске показују да EUFOR и Високи представник представљају директну претњу за опстанак РС и српског народа, рекао је др Зоран Чворовић за руски портал „Руска народна линија“
Зоран Чворовић
М. М. Иванов, председник Надзорног одбора „Православна Русија”: Којим је нормативним актима уређено инострано војно присуство на територији Босне и Херцеговине?
Зоран Чворовић, доктор правних наука (Универзитет у Крагујевцу, Србија), правни историчар, члан Правно-политичког савета АП КиМ: Питање иностраног војног присуства, а тиме и постојање иностраних војних база у БиХ, регулисано је Анексом 1А Дејтонског мировног споразума и Додатком Б Анекса 1А. У Анексу 1А регулисани су сви војни аспекти мировног решења за БиХ: престанак непријатељстава, повлачење војних снага Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације у касарне, успостављање заједничких команди војски ентитета под руководством међународних мировних снага, уништење одређеног наоружања, размена заробљеника итд. Истовремено, овим Анексом се овлашћује Савет безбедности УН да распореди међународне војне снаге у БиХ (IFOR), које су одговорне за спровођење војног аспекта мировног споразума. Према Анексу 1А, IFOR-u су подређене војне снаге ентитета, као што IFOR има искључиву и у потпуну контролу слободе кретања у ваздуху, на копну и води на територији БиХ. Наведени Анекс Дејтонског мировног споразума предвиђа да ће се IFOR пре свега састојати од јединица из чланица НАТО, па се сходно томе предвиђа да ове јединице делују под командом главног штаба НАТО пакта. Анексом 1А се допушта да и војске других земаља могу да учествују у спровођењу војних аспеката Дејтонског мировног споразума, али према чл. 1. тач. в) оне то могу учинити једино у споразуму са НАТО пактом. Једном речју, Анекс 1А Дејтонског мировног споразума омогућује НАТО пакту да, самостално или под смоквиним листом IFOR-a, у потпуности преузме контролу над безбедношћу БиХ. Додатак Б Анексу 1А само обезбеђује додатне инструменте НАТО пакту да буде стварни војни протектор над једном формално независном државом. Ти додатни инструменти обезбеђују војницима, официрима и цивилном особљу НАТО пакта потпуни порески и судски имунитет, право бесплатног коришћења електромагнетног спектра, објеката, путева, као и коришћење електричне енергије, воде и других средстава по најнижим ценама, без урачунатог пореза.
М. М. Иванов: Назив међународних војних снага у БиХ се неколико пута мењао. У почетку (1995-96. г) је то био IFOR, потом SFOR (1996-2004. г.) SFOR, а од 2006. г. до данас EUFOR (снаге ЕУ). Шта се променило у годинама после Дејтона?
Зоран Чворовић: Суштински су ове снаге деловале под командом НАТО штаба. Поред тога НАТО све ово време има и посебан штаб у Сарајеву. Иако се број међународних војних снага драстично смањио, од 50 000 1995. године на око 1000 данас, све док Савет безбедности продужава мандат овим снагама, оне могу на основу Анекса 1А) Дејтонског мировног споразума да се у кратком року повећају и да на основу овог Анекса интервенишу у БиХ, чак и против једног од ентитета. На то је, уосталом, и упозорио почетком прошле године комамдант EUFOR. Истовремено, EUFOR може да предузима акције у БиХ по налогу Високог представника.
Раније акције уперене против Срба и Републике Српске показују да EUFOR и Високи представник, као највидљиви инструменти међународног протектората над БиХ представљају директну претњу за опстанак Републике Српске и српског народа. Ове институције могу да додатно буду у будућности искоришћене за насилну централизацију БиХ, која је услов свих услова на путу прикључења БиХ Европској унији и НАТО пакту. Јер, БиХ је 2009. године предала и формални захтев за чланство у НАТО и то су нажалост тада (додуше у ондашњим условима униполарног поретка) подржали и српски представници из Додикове СНСД. Од овакве политике Додик је направио јасан отклон доношењем од стране Народне скупштине Републике Српске Декларације о војној неутралности. Проблем је што је чланство у НАТО пакту БиХ предвиђено Законом о одбрани БиХ и Акционим планом (MAP) који су донети на нивоу БиХ, а противправним променама Дејтонског мировног споразума ресор одбране је са ентитета пренет на ниво БиХ. Тако да Високи представник сада тумачи да је питање војних интеграција БиХ у надлежности централних власти у Сарајеву, а не ентитета. И у том правцу ће се вршити притисци на Републику Српску. Да би Акциони план за чланство БиХ у НАТО био активиран, што би довело до споровођења бројних правних, политичких, економских и безбедоносних реформи у правцу централизације БиХ, неопходно је да се Република Српска сломи и да дозволи укњижење непокретне војне имовине у Републици Српској на БиХ.
М. М. Иванов: Шта би могло да се супростави таквом развоју догађаја?
Зоран Чворовић: Да би се спречило ново урушавање дејтонске позиције РС од стране EUFOR-а и Високог представника неопходно је да им се одузме мандат за даље деловање. С тим у вези, чини се потпуно нејасном одлука Русије да крајем прошле године у Савету безбедности гласа за продужење мандата EUFOR-а, а заправо НАТО пакта, у БиХ. Уколико Русије не издејствује укидање ЕУФОР и Високог представника као институција западног протектората над БиХ, руководство Републике Српске неће моћи дуго да истраје у одбрани политике војне неутралности. Посебно што ће у условима дуготрајне свеопште нестабилности становницима БиХ, па и Србима, чланство у НАТО све више деловати као једина шанса за излазак земље из економске кризе. Уосталом, док Додик сам брани политику војне неутралности, Запад је већ припремио видљиве поборнике приступања БиХ НАТО пакту у српској опозицији окупљеној око Савеза за промјене, али и још увек невидљиве и непознате лобисте у садашњој структури власти, која само чека миг да окрене Додику леђа.
П. В. Тихомиров, уредник Руске народне линије: На који начин би Русија могла да искористи механизме који омогућавају укидање EUFOR-а и Високог представника?
Зоран Чворовић: Пре стављања вета на изгласавање новог продужења мандата EUFOR-a Русија би могла да тражи на основу Анекса 1А) Дејтонског мировног споразума увођење својих војних снага у БиХ. Пошто се НАТО са тим вероватно не би сложио, Русија би добила добар изговор да стави вето на нову Резолуцију Савета безбедности.
П. В. Тихомиров: Под којим условима би НАТО могао да изгради базу у Брчком?
Зоран Чворовић: Имајући у виду Анекс 1А) и Додатак Б овог Анекса, тумачење Високог представника да се политика одбране налази у надлежности БиХ, као и арбитражну одлуку, противну Дејтонском мировном уговору, која је Дистрикт Брчко уставно-правно издвојила из Републике Српске и непосредно га подредила институцијама БиХ, НАТО би врло лако могао да подигне војну базу на овом подручју.
П. В. Тихомиров: Брчко представља најслабију карику Републике Српске.
Зоран Чворовић: У Брчком се прекида територијални континуитет између западног и источног дела РС. Без поништавања противправне арбитражне одлуке о Брчком нема повратка изворном Дејтонском уговору. А без враћања на „изворни Дејтон“ неће бити мира и стабилности у БиХ.
П. В. Тихомиров: Објасните нам улогу тројног Председништва у Сарајеву?
Зоран Чворовић: Тројно Председништво БиХ је колективни председник, колективни шеф државе, који према Уставу БиХ, који се налази у оквиру Анекса 4 Дејтонског мировног споразума, врши извршну власт на нивоу БиХ заједно са Саветом министара. При том је Председништво јачи чинилац извршне власти од Савета министара. Председника Савета министара предлаже Председништво БиХ, а потврђује Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
М. М. Иванов: Шта спада у надлежност Председништва?
Зоран Чворовић: Председништво је пре свега надлежно у пословима вођења спољне политике. Иначе, према изворном Дејтонском мировном споразуму у надлежност БиХ као конфедерације, а тиме и у надлежност Председништва, улазио је скроман обим пословa: спољна политика, царинска политика и монетарна политика. Противправним променама изворног дејтонског Устава проширена је надлежност БиХ, тиме и Председништва на рачун ентитета.
П. В. Тихомиров: Када се погледа Председништво, да ли је шта остало од изворног конфедеративног карактера „дејтонске” БиХ?
Зоран Чворовић: Конфедерално устројство БиХ је и даље видљиво у избору и раду Председништва. Чланови Председништва се бирају на територији ентитета који представљају јединствену изборну јединицу. По један Хрват и муслиман (Бошњак) се бирају у Федерацији, а један Србин у Републици Српској. У раду Председништво треба по правилу да одлучује једногласно. Уз то, сваки члан Председништва располаже правом вета да блокира ону одлуку Председништва која је донета по изузетку прегласавање, уколико сматра да је деструктивна за животне интересе ентитета (у случају српског члана Председништва, односно народа који га је изабрао (за Хрвата и муслимана).
М. M. Иванов: Да ли Председништво може блокирати одлуке Високог представника?
Зоран Чворовић: Не…члан Председништва само може да блокира одлуку Председништва која је донета већином гласова, а противна је виталним интересима народа, односно ентитета (РС) који га је изабрао. Поред тога, садашњи Високи представник нема ону политичку моћ коју су имали ранији Високи и која би Председништво учинила непосредно политички зависним од њега. Али садашњи чланови Председништва БиХ – Изетбеговић, Иванић и Човић, деле исти стратешки циљ (уз извесне дневно-политичке националне разлике међу њима) као и Високи представник, желе да БиХ постане члан ЕУ и НАТО пакта. Из тог угла посматрано, Високи представник и Председништво раде заједнички на остварењу истог задатка.
П. В. Тихомиров: Једном речју, то је „само свађа у породици”. Чланови Председништва и Високи представник, суштински, представљају јединствену екипу.
Извор: Руска народна линија
Опрема: Стање ствари
(Аналитички форум, 19. 2. 2018)
Categories: Преносимо
Оставите коментар