Војислав М. Станојчић: Косово и Каталонија или Разлика у диференцији

Хтели ми то да признамо или не, случај Каталоније, провинције богате Шпаније, не може се поредити са Косовом и Метохијом, територијом отетом од економски неупоредиво слабије Србије, па се оно обележава као sui generis, јер су светске силеџије тако одредиле

Званични ставови Европске уније о референдуму у Каталонији и самопроглашеној држави Косово најбоље показују да је у политици све могуће, прецизније да се свака измишљотина може прогласити за истину уколико она одговара моћницима. Представник Европске комисије, која је каталонски референдум прогласила неуставним, објаснио је и да се случај ове шпанске покрајине и Косова и Метохије не може поредити, јер је Шпанија чланица Европске уније, а да је признавање Косова „врло специфичан контекст”. „То је била позиција усвојена од стране различитих декларација и резолуција Уједињених нација и међународне заједнице – веома специфичан контекст са специфичним разлозима.” Реч специфичан поновио је више пута, али ни један једини пут није покушао да објасни у чему се та специфичност састоји.

Слично је о овом случају говорила и представница за штампу Европске уније, Маја Коцијанчич, која се није сложила са мишљењем да се за Шпанију примењују другачији стандарди од оних који су важили за Србију у случају Косова, нагласивши како је међународно право универзално и да га Европска унија у потпуности поштује. Косово је, како је нарочито истакла, „sui generis” (посебан случај).

Као што се и могло очекивати, овакви ставови представника ЕК и ЕУ изазвали су велико разочарење и огорчено реаговање српске јавности, која је ваљда по хиљадити пут могла да схвати на који се начин дискриминаторски та такозвана Међународна заједница односи према њој, и са каквим последицама. Правници су писали о очигледним непоштеним тумачењима међународног права, указивали на то да се латински израз sui generis користи у случајевима када не постоје правни аргументи за одбрану неког става, па се онда прибегава одредби да је то посебан случај, изузетак од општег правила; протестовале су бројне јавне личности и обични грађани, па је чак и сам председник Вучић – иначе до пре пет година велики противник придруживања Европској унији, а данас велики заљубљеник у њу – гневно изјавио како не очекује извињење од ЕУ и додао да Брисел има нечисту савест због различитих стандарда.

Пошто представници за штампу Европске комисије и Европске уније нису одређено рекли у чему се заправо састоје разлике између независности Косова и Каталоније (сем, потпуне бесмислице о разлици између земаља чланица и нечланица ЕУ), то нам једино преостаје да се сами потрудимо да пронађемо одговор.

Као што се сви сећамо, отимање Косова и Метохије почело је најпре веома добро смишљеном и свеобухватном медијском кампањом чији је циљ био сатанизација српског народа, који је оптужен да спроводи систематски геноцид над Албанцима. Већ уведене економске санкције непрекидно су се погоршавале, а ситуација све више наговештавала рат. Састанак у Рамбујеу био је последња прилика да Србија (и Црна Гора) потпишу безусловну капитулацију, али пошто је она изостала, уследила је операција позната као „Милосрдни анђео” и НАТО је 78 дана бомбардовао нашу земљу, не устручавајући се да користи хиљаде и хиљаде тона бомби са осиромашеним уранијумом.

Уследило је подизање америчке војне базе „Бондстил” у близини Урошевца, проглашење независности косовских Албанаца , протеривање српског народа са Косова и Метохије, ултиматуми Београду да преговара са Приштином и да је постепено признаје као државу. Упоредо са „преобликовањем стварности на Косову и Метохији”, командант НАТО-а Весли Кларк и државни секретар САД гђа Олбрајт показали су вели заинтересованост за рудно благо Косова и Метохије, инфраструктуру, осигуравајућа друштва и енергетику – како би своме већ огромном богатству могли да додају нове милијарде.

Пошто у случају Каталоније није претходила медијска кампања ради сатанизације Мадрида који жели да протера сироте Каталонце са њихове земље, нити је ико одлучио да их спасе бомбардовањем Шпаније, а уз то изгледа како и данашњи командант НАТО-а и садашњи државни секретар САД нису много заинтересовани за рудно благо Каталоније и остале изворе за њихово лично богаћење, то се, ипак, хтели то да признамо или не, случај Каталоније, провинције богате Шпаније, не може поредити са Косовом и Метохијом, територијом отетом од економски неупоредиво слабије Србије, па се оно обележава као sui generis, јер су светске силеџије тако одредиле.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s