Једина истинска опозциција јесте заправо „Алтернатива за Немачку“ („АфД“) и донекле и „Левица“ („Die Linke“). И једна и друга противе се политици владе да се уведу санкције Русији. А „АфД“ јесте једина која се категорички залаже да се спроведе строга контрола у погледу избеглица, а нарочито оних, који долазе из исламских држава. „АфД“ и „Левица“ имају слабе карте, а за то су одговорна два фактора. Сви утицајни медији су против њих. И друго – Немци добро живе. Од свих европских економија, Немачка стоји најбоље. Тако се бирачи налазе пред овим избором: Што да мењамо владу, када живимо добро

ТВ дуел Ангеле Меркел и Мартина Шулца (Извор: Твитер)

Пре неколико дана публика је имала прилике да прати телевизијски двобој између Ангеле Меркел и Мартина Шулца. Реч је о два главна кандидата за место будућег канцелара. Процењује се, да је ту емисију гледало рекордни број људи – око двадесет милиона. У једном су готово све анкете међу публиком говориле следеће: био је то један од најдосаднијих предизборних дуела које је Немачка икада доживела. Зашто? Зато јер у битним питањима готово да и нема разлике између њих. Гледаоци су стекли утисак да су позвани на изборе, а где заиста немају никакав избор. И Меркел и Шулц су готово по свим питањима имали мање или више веома сличне, па чак и идентичне одговоре. Сем тога, тема која, – поред безбедности и социјалне сигурности, – највише заокупља бираче, јесте неконтролисани улазак избеглица у земљу. А тај проблем, питање претежно муслиманских емиграната, уопште и није стајало у центру споменуте телевизијске дебате. Чудно. Премда сва испитивања показује, да је управо то један од три кључна питања, које заокупља јавност.

Мало статистике. Највећи број избеглица долази из Сирије, затим Авганистана, Сомалије, Судана и Еритреје. Мигранти су неједнако распоређени по земљама Европске уније. Европска унија има 28 држава чланица, а „за годину 2015. подаци говоре да је немачка примила 35, 2 одсто свих молби за азил, а то значи, да преко једна трећина азиланата жели да живи у Немачкој.“ (Види: Ungleiche Verteilung der Flüchtlinge über die EU – Auf Deutschland entfielen im Jahr der Asylerstanträge 2015 – 35,2 Prozent. Види: 20. März 2016. Institut für Arbeitsmarkt und Berufsforschung Nr. 19/2016, http://doku.iab.de/aktuell/2016/aktueller_bericht_1619.pdf)

Последњe три године у немачкој штампи било је много говора о појави криминала код миграната. То је многе Немце највише разбеснело: „Пружили смо им уточиште, хранимо их, дајемо новац, а они краду, силују наше девојке и убијају момке који желе да их одбране од таквих криминалаца и силеџија.“
У априлу ове године Министар унутрашњих дела Немачке, предао је јавност извештај криминалне статистике за годину 2016. Извештај показује да постоји директна веза између безакоња које влада у појединим деловима Немачке и одлуке канцелара Ангеле Меркел, да дозволи неконтролисани улазак преко једног милиона избеглица, углавном муслимана и то младих, из Африке, Азије и Блиског истока. Премда странци чине десет одсто становништва Немачке, они су године 2016. извршили 30% криминалних преступа. За годину 2016. статистика каже, да су мигранти силовали 2512 жена, а то долази око седам силовања дневно. По етничкој припадности највише таквих злочина починили су Сиријци, а следе их Авганистанци, Ирачани, Пакистанци, Иранци, Алжирци, Мароканци, Еритрејци, Нигеријанци и Албанци. Немачке власти често је јавност критиковала, да због политичких обзира нису у потпуности извештавали о правом обиму извршених силовања. Странци који живе у Немачкој године 2016. починили су 56252 криминалне радње и нанели жртвама опасне телесне повреде. По етничкој припадности ову неславну листу предводе Сиријци, а следе их Авганистанци, Ирачани, Иранци, Мароканци, Алжирци, Сомалијци Алабанци, Еритрејци и Пакистанци.“ („Der Bericht zeigt zudem einen direkten Zusammenhang zwischen der in Deutschland herrschenden Gesetzlosigkeit und der Entscheidung von Bundeskanzlerin Angela Merkel, mehr als eine Million zumeist männlicher Migranten aus Afrika, Asien und dem Nahen Osten ins Land zu lassen. Der Bericht – die Polizeiliche Kriminalstatistik (PKS) – wurde vom Bundeskriminalamt (BKA) erstellt und am 24. April 2017 von Bundesinnenminister Thomas de Maizière in Berlin vorgestellt. Obwohl Nichtdeutsche zehn Prozent der Gesamtbevölkerung ausmachen, machten sie 2016 30,5 Prozent aller Strafverdächtigen aus… Nichtdeutsche Verdächtige verübten 2016 in Deutschland 2.512 Vergewaltigungen und sexuelle Nötigungen – im Durchschnitt sieben pro Tag. Syrer waren die Haupttäter, gefolgt von Afghanen, Irakern, Pakistanern, Iranern, Algeriern, Marokkanern, Eritreern, Nigerianern und Albanern. Den deutschen Behörden wurde immer wieder vorgeworfen, aus politischen Gründen das wahre Ausmaß der von Migranten verübten Vergewaltigungen nicht vollständig abzubilden. Nichtdeutsche Verdächtige verübten 2016 in Deutschland 56.252 schwere und gefährliche Körperverletzungen – im Durchschnitt 154 pro Tag. Syrer waren die häufigsten Täter, gefolgt von Afghanen, Irakern, Iranern, Marokkanern, Algeriern, Somaliern, Albanern, Eritreern und Pakistanern.“ Види: https://de.gatestoneinstitute.org/10315/migranten-kriminalitaet-deutschland).

Аутор текста Керн на крају закључује да, упркос овој статистистици, 25. септембра 2017. године бирачи ће највише поверења дати Ангели Меркел и то 37%, Мартин Шулц добиће око 29 одсто, а Алтернатива за Немачку могла би да добије 8 одсто. („Nichts von alldem scheint einen Einfluss auf die Bundestagswahlen zu haben, die am 24. September 2017 stattfinden werden. Umfragen zeigen, dass, fänden heute Wahlen statt, Angela Merkel, die einen großen Teil der Verantwortung für die Migrationskrise trägt, mit 37 Prozent der Stimmen wiedergewählt würde. Der Sozialdemokrat Martin Schulz, der versprochen hat, die Zuwanderung nach Deutschland sogar noch stärker zu erhöhen, würde auf 29 Prozent der Stimmen kommen, die Anti-Einwanderungs-Partei AfD auf 8 Prozent. (https://de.gatestoneinstitute.org/10315/migranten-kriminalitaet-deutschland 7. Mai 2017, von Soeren Kern: Deutschland: Migrantenkriminalität erreichte 2016 neuen Höchststand).

Како то објаснити? Уобичајени новинарски текстови сигурно нису у стању да образложе јавности овај заиста наизглед необичан феномен. Просто је природа професије журнализма таква да морају пратити безброј информација, па немају времена да читају озбиљне студије и књиге које се баве стварним узроцима емигрантске кризе. Покушаћу ово да урадим у једном од мојих следећих текстова или рецензија. За сада задовољавајући се само неким општим примедбама. За овакво стање одговорни су – или заслужни, већ према томе, како човек гледа на овај проблем – најутицајнији медији у земљи. Рецимо и овај извештај Министарства унутрашњих послова није добио заслужени публицитет у немачкој штампи. Серен Керн је сам споменуо једну појаву: да немачке власти не извештавају подробно о силовањима које чине странци, како статистике каже, претежно муслимани. Када млади Мароканац, Ирачанин или Авганистанац избоде ножем недужне пролазнике, путнике у возу, или силује младе девојке, редовно стоји, да се „још не знају мотиви“, да је „особа вероватно психички поремећена“, или да је „недело починио млад човек, који је ужасно трауматизиран грађанским ратом“, рецимо у Ираку или Сирији. Тако се одговорност пребацује на појединца, већ на друштво, на „велику политику“, у којој злочинац, ето, постаје жртва. А истинску жртву, на пример, силовану жену, нико више и не спомиње.

Извесни Мартин Гернер, на пример, са много патоса пише о проблемима једне фамилије из Авганистана и цитира главу те породице, чије је име Обаид: „Желе да ме врате у Авганистан. Али у Авганистану има много проблема. Тероризам. Талибан… Госпођо Меркел. Ја не могу да спавам. Ја се бојим…“ (Obaid: „Zurück nach Afghanistan. Aber in Afghanistan viele Probleme. Terrorismus. Taliban. Frau Merkel. Ich kann nicht schlafen. Ich …” (http://www.deutschlandfunk.de/abschiebung-nach-afghanistan-erzwungene-rueckkehr.1773.de.html?dram:article_id=3734278 dez 2016 Von Martin Gerner)

Па шта се тај Гернер не запита како живе Авганистанци у Авганистану. Можда ни они не могу да спавају. Зар и они не живе у страху? Како им помоћи? Да цео Авганистан пређе „преко седам брда и седам мора“ и стигне у Немачку? Ако стигну у Немачку сви Авганистанци, што да Меркел после тога не прими и све Ирачане! А зар да заборавимо јадне избеглице из Судана или Сирије? Гернер и многи његови колеге изгледа да заговарају управо овај сценарио. Од политичких странака управо ово траже Зелени.

Постоје бројне анализе и нагађања о могућем резултату избора у Немачкој. Неке од тих чланака пренела је и српска штампа. Говори се, рецимо, да је могућа велика коалиција између Меркелове и Шулцове странке. Или између владајуће Хришћанско демократске странке, Слободних демократа и странке Зелених. И тако редом. Но, то су по мени сасвим споредне, небитне ствари. Све те политичке партије имају мање или више исти програм када су у питању важне одлуке у спољној или унутрашњој политици државе. Једина истинска опозиција јесте заправо „Алтернатива за Немачку“ („AfD“) и донекле и „Левица“ („Die Linke“). И једна и друга противе се политици владе да се уведу санкције Русији. А „АфД“ јесте једина која се категорички залаже, да се спроведе строга контрола у погледу избеглица, а нарочито оних, који долазе из исламских држава. „АфД“ и „Левица“ имају слабе карте, а за то су одговорна два фактора. Сви утицајни медији су против њих. Нарочито на удару истеблишмента стоји „АфД“. И друго – Немци добро живе. Од свих европских економија, Немачка стоји најбоље. Тако се бирачи налазе пред овим избором: Што да мењамо владу, када живимо добро?

Нада „АфД“ ипак постоји. Пример јесте Брегзит. Сви најутицајнији кругови у земљи и свету били су против изласка Велике Британије из Европске Уније: Цео финансијски сектор на челу са Лондонским Ситијем („The City of London”). Чак је и председник Сједињених Држава био против Брегзита! Па ипак, народ је гласао против очекивања богатих и моћних. У случају немачких избора то преведено значи следеће: добије ли Алтернатива за Немачку више од десет одсто гласова, биће то пирова победа Меркелове и озбиљан удар за естаблишмент. Словом, једино што је неизвесно на изборима од 25 септембра 2017. године јесте следеће: Да ли ће „АфД“ добити 10%? Или чак и преко тога? Јер прогнозе естаблишмент дају тој странци не више од осам процената. Све остало је већ познато и пре избора.

Опрема: Стање ствари

(Блог Николе Н. Живковића, 19. 9. 2017)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Мануел Оксенрајтер: Три сценарија за формирање коалиција после немачких избора

Categories: Преносимо

Tags: Ангела Меркел, Немачка, Никола Н. Живковић