Ознаке

, , , ,

У овој епизоди:

– Благовести (04:48)
– Лазарева Субота (12:38)
– Јутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941. (19:31)
– Витезови београдског неба – Шести ловачки пук (26:29)
– Устани Србијо! (33:50)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (у новом прозору)


Belgrad_Operation_Strafgericht_6_April_1941

Јутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941.

Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију.

Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’.

Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља.

У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, а настављено је 7. априла, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је преко 2.500 људи. Уништено је више стотина зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина… Осим тога, у њој су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, али и комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, Павела Шафарика…

Немачки фелдмаршал фон Клајстје, на суђењу после рата је рекао: ‘Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко – терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.’

Advertisements