У овој епизоди:
– Благовести (04:48)
– Лазарева Субота (12:38)
– Јутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941. (19:31)
– Витезови београдског неба – Шести ловачки пук (26:29)
– Устани Србијо! (33:50)
… и пуно, пуно лепе музике…
Емисију можете преузети овде (у новом прозору)
Јутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941.
Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију.
Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’.
Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља.
У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, а настављено је 7. априла, 11. и 12. априла. На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је преко 2.500 људи. Уништено је више стотина зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности.
Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, слика, новина… Осим тога, у њој су биле сабране све књиге штампане у Србији од 1832. године, као и оне штампане у суседним земљама, али и комплетне библиотеке Вука Стефановића Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића, Павела Шафарика…
Немачки фелдмаршал фон Клајстје, на суђењу после рата је рекао: ‘Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко – терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.’
Categories: Преносимо
Надам се ми Милош Ковић неће замерити што сматрам да су демонстрације 27 априла 1941 год, (виђене као опредељење Срба за Косовски завет и Небеску правду) биле катастрофалне за Србе.
Да је Краљевина Југославија год 1941 остала у пакту тј у миру са силама Осовине и да није било 27 марта, вероватно би Немци ушли и прошли кроз нашу земљу као што су ушли и прошли кроз Данску, Белгију, Холандију, Чехословачку. Немачка нас не би напала 6 априла, краљ и влада би остали у земљи, наши војници и официри не би били одведени у заробљеништво. НДХ не би била створена – бар не у оном монструозном облику, комунизам се не би примио, било би далеко мање жртава. Врло вероватно би Косово данас било у Србији.
Мислим да данашње мирне демонстрације младих – који се боре за ЗЕМАЉСКУ ПРАВДУ – више одговарају српском народу.
На данашњи дан, 6 априла 1941 год, Немачка је напала Југославију са свих страна. Тај напад је био директна последица војног пуча 27 марта.
Војни пуч кога су направили српски официри (по мом мишљењу “будале”), имао је снажну подршку Велике Британије. Нажалост и једног дела народа, као на пр српског патријарха Гаврила Дожића који је благословио државни удар речима : “Ноћашњи акт спасао је част нашег народа и државе па због тога и ми можемо само благословити ово дело”.