Ознаке

, , , , ,

Национални просветни савет је једногласно одбацио радну верзију Нацрта закона о основама система образовања и васпитања, уз захтев министру просвете да одмах распусти „фантомску” радну групу и формира нову.

Са седнице Националног просветног савета (Фото: С. Гуцијан)

Са седнице Националног просветног савета (Фото: С. Гуцијан)

У јавност је против овог документа први изашао председник НПС-а, проф. др Александар Липковски, а да његово мишљење није усамљено, већ заједнички став свих чланова, постало је јасно и на овој седници. Оно што је посебно било занимљиво јесте то да су се први пут на истој страни нашли сви чланови Савета, чак и они који су до сада редовно „укрштали копља” око готово сваке тачке дневног реда.

Највише замерки се чуло због концентрације власти у рукама министра Шарчевића, који из корена мења образовни систем, потом на „развлашћење” НПС-а и нови састав овог тела, неусклађеност нацрта са Стратегијом развоја образовања Србије, светском праксом и европским документима…

– Нико нема права да укида једну важну националну институцију која постоји у Србији од 1880. године, чији чланови су увек били виђени, стручни и независни људи. НПС овим документом постаје само саветодавно тело, а начин бирања чланова драстично угрожава аутономију НПС-а – рекла је проф. др Ана Пешикан, говорећи у име групе стручњака (Иван Ивић, Слободанка Антић, Драгица Тривић, Ратко Јанков…) који су поднели примедбе на предложени Нацрт закона Министарства просвете.

Ови професори, од којих су неки писали и Стратегију развоја образовања Србије до 2020. године, сматрају да овакав документ укида стручну аутономију наставника и школа, да високо централизује образовни систем, а нејасан је и статус Агенције за образовање.

Врло је опасна ствар, додала је др Пешиканова и што ће се квалитет школе и наставника оцењивати на основу постигнућа ученика, па ће школе са децом из маргинализованих слојева аутоматски бити у неповољној позицији.

Председник НПС-а проф. др Александар Липковски је рекао да је очигледно да ситне поправке овог документа нису могуће, већ да је једино решење да се потпуно обустави рад на нацрту.

– Не може се због проблема са лиценцама и појединим директорима из корена мењати српска просвета која није од јуче. Визија како образовање треба да изгледа јасно је дата у Стратегији развоја образовања. Овај нацрт је урађен недовољно стручно и нетранспарентно, а колико знам министар ништа није прихватио ни од предлога синдиката – рекао је др Липковски.

Анамарија Вичек, државни секретар Министарства просвете, рекла је да је „лично боли што НПС сматра да Министарство просвете није компетентно” и позвала присутне да министру пошаљу питања и предлоге.

– Како је овде већ речено, ни ја нисам сигурна о којој верзији разговарамо, јер не постоји радна верзија са којом је Министарство изашло у јавност. Прво су на разговор о овом документу позвани синдикати, чућемо шта мисле све релевантне институције и тек потом ће бити објављен за јавну расправу – истакла је Вичекова.

„Дух закона се није променио, без обзира на то коју верзију гледамо”, узвратио је Александра Ничић, представник репрезентативних просветних синдиката.

Велики број замерки односио се и на састав „новог” НПС-а, који уместо да је проширен представницима групација којих до сада није било, остаје без представника Матице српске, Српске православне цркве, број академика се смањује, као и број представника универзитета, а уводе, како су рекли, представници неких фантомских удружења попут наставника информатике.

Проф. др Владимир Вукашиновић (СПЦ) подсетио је и да је у нацрту изостављено обавезно укључивање верске наставе у школски план.

– Много се ризикује са концентрацијом надлежности. Прочитали смо у „Политици” да је министар до сада обишао 76 школа, па га молим да учини и тај додатни напор и преиспита ставове о НПС-у – рекао је проф. др Славко Гордић.

Проф. др Љубомир Поповић је поставио питање зашто је НПС сведен на тело које ће само давати мишљење које нема никаквог значаја, па се чак отишло и корак даље у деградацији Савета и одузето му право на иницијативу и подношење предлога.

„Зашто НПС подноси извештај влади и министру, а не скупштини”, запитао је др Поповић, а др Липковски је ову тачку дневног реда завршио речима: „Министар је више пута поновио да НПС није одговорно тело. Пренесите министру да је НПС одговоран скупштини и народу.”

Претња колективном оставком због новинара

Готово да не прође ниједна седница НПС-а а да као „дежурни кривци” не буду означени и новинари. Сада смо били криви што је бунт чланова овог тела у јавности протумачен као борба за очување позиција. „Половина чланова има још три месеца до истека мандата, не бранимо ништа, не знам зашто новинари тако тумаче”, рекао је проф. др Љубомир Поповић (Друштво за српски језик и књижевност Србије).

– Ми смо данас ту, сутра нисмо, не бунимо се због свог статуса, већ због рушења институције која постоји 130 година – рекла је проф. др Ана Пешикан (Универзитет у Београду).

Академик Миљенко Перић је био још радикалнији и предложио да чланови НПС-а поднесу колективну оставку, да би јасно показали да се не боре за материјалне привилегије, већ против концентрације моћи у рукама министра просвете.

Сандра Гуцијан

(Политика, 14. 2. 2017)