Ознаке

, , , , , , ,

Почиње да се уобличава троугао Ватикан-Вашингтон-Москва – ова тврдња италијанске штампе само на први поглед може да се учини неочекиваном и измишљеном. У суштини, постоје реалне основе да се у Трампу, Путину и Папи Франциску виде потенцијални геополитички савезници.

rpc-papa

Пре годину дана папа Франциско и Доналд Трамп разменили су оштре изјаве. Прво, после посете Мексику, Папа је рекао да „човек који размишља само о изградњи зидова свуда, где је то могуће, уместо тога да гради мостове, не понаша се хришћански“.

Очигледна алузија на Трампа одмах је изазвала повратну реакцију председничког кандидата – он је назвао критику недостојном и при том је подвукао да дубоко поштује папу и да је спреман да се сусретне са њим у свако доба, како би су дискутовали о спорним питањима.

Трамп је такође додао: ако и када ИД нападне Ватикан (а Ватикан као што је познато веома пожељан за ИД трофеј), папа ће моћи само да жали што Доналд Трамп није постао председник, јер то се онда не би догодило. ИД би била уништена и не би преживела захваљујући нашим толико логореичним и исто толико неактивним политичарима.

Међутим, тада обе стране нису усијавале атмосферу, напротив, представник папе је изјавио да Францискове речи нису критика упућена политичару и никако „нису диктат за кога треба гласати на предстојећим изборима“. И добро су урадили – јер је у новембру већина америчких католика (а то је сваки четврти бирач) гласала за Трампа – 52% против 45% који су подржали Клинтонову.

Већ после тога је државни секретар Ватикана Пјетро Паролин честитао Трампу додавши да се „ми обавезујемо да ћемо се молити за просветљење Трампа и да га Он подржи да служи не само у његовој земљи, већ и да служи у име мира у читавом свету“. У интервјуу папе Франциска који је објављен у шпанском листу El Pais после инаугурације Трампа, понтифик је овако одговорио на питање у вези Трампа:

„Не бих хтео да трчим пред руду и да пре времена осуђујем људе. Видећемо шта ће Трамп да уради, како ће да делује, и тада ћу да формирам своје мишљење. Међутим, да се плашимо или да се унапред радујемо због нечег, што може да се догоди,по мени је сасвим неразумно“.

При чему, наравно, Ватикан не само да је осудио планове изградње зида између САД и Мексика, већ се и придружио западном хору револтираних због Трампових антимиграционих уредби – мада се, сва је прилика, придружио углавном због тога, што се сви, који сада покушавају да ћуте, одмах подвргавају озбиљној опструкцији.

Код либералних глобализатора функционише принцип: „ко није са нама – тај је против нас“ – и Ватикану не одговара да заоштрава и без тога компликоване односе са „прогресивним и креативним“.

У том светлу је кардинал Анђело Бечу – коментаришући забрану за грађане 7 земаља да улазе у САД и стопирање програма за избеглице – рекао да „таква политика, свакако, изазива забринутост, јер Ватикан носи поруку сасвим другачије културе. Папа Франциско много говори о потреби интеграције оних који стижу у наше друштво“.

tramp-putin-papa

То су само речи, међутим постоје и конкретне вредности и конкретна дела. Овде треба разумети да Трампова конзервативна антилиберална револуција и позиција католичке Цркве имају доста тога заједничког.

Несумњиво је да ће унутрашњи политички живот у САД у најскорије време личити на бојно поље левичара и либералних атеиста-космополита који ће заједно наступати против конзервативних хришћанских патриота-националиста (антифашиста против фашиста, према манипулативној терминологији).

У овој бици нова администрација и Католичка црква ће се налазити са исте стране барикада. Међутим, они имају и заједничке интересе у свету – при чему толико заједничке да неки су већ спремни да изводе из тога далекосежне закључке.

У италијанском листу Il Foglio освануо је чланак под називом „Додирна тачка Доналда Трампа и Папе Франциска – то је Русија“, у којој Матео Матуци (Matteo Matzuzzi) пише да упркос многим различитим ставовима новог америчког председника и римског понтифика постоје ствари где они могу да се договоре. То је однос према Русији – штавише, по мишљењу Матуција, почиње све јасније да се оцртава троугао Ватикан-Вашингтон-Москва.

То није фантазија – за почетак ћемо набројати аргументе које Италијан наводи у својству доказа своје тезе.

Уз напомену да „није тешко издвојити потенцијално конфликтне теме у односима између Доналда Трампа и Папе Франциска – почевши од настављања политике подизања зида на јужним границама САД и завршавајући мерама које се предузимају према мигрантима“, аутор Il Foglio пише:

„Нова геополитичка подела са доласком Трампа у Белу кућу одговара свима“, – изјавио у разговору за Il Foglio дон Стефано Каприо, који предаје руску културу на Папском источном институту у Риму. „Сви су заинтересовани да се ситуација на Блиском Истоку стабилизује – и Москва и Вашингтон“, – рекао је дон Каприо и додао је да „Католичка црква увек била заинтересована да Русија контролише Блиски Исток, пре свега из духовних разлога. Зато што је то, – појаснио је свештеник – православна регија“.

„Мени се чини да је Трамп за Ватикан као мана небеска, – истакао је дон Каприо у разговору са овим листом. – То, како је он исцртао своју спољну политику умногоме се поклапа са Светом столицом; додирних тачака има много више него што би се могло очекивати од председавања Клинтонове, и ту није само реч о питањима етике“.

Трамп стаје у заштиту хришћана на Блиском Истоку – и то га зближава са Ватиканом и Путином. Il Foglio подсећа да се Папа Римски још 2013. године обратио управо Кремљу како би зауставио ударац англо-франко-америчких снага по Дамаску, који се тада чинио неизбежним:

„Ватикан и Русија имају једну те исту линију у вези Блиског Истока – заштита хришћанских заједница, велико неповерење према такозваним умереним побуњеницима, подршка (умеренија од стране Свете столице) Башару Асаду“.

papa-ita

Другим речима, Трамп и Путин ће сада заједно штитити хришћане на Блиском Истоку – и то ствара основу за формирање троугла Русија-Ватикан-САД. Три стране зближава не само ово, већ и то што је, како пише италијански лист, Вашингтон „благонаклон према лидеру у Кремљу“, а Ватикан „предлаже дијалог у вези етичких и духовних питања“ са Русијом.

Сећајући се прошлогодишњег сусрета Папе и Патријарха Кирила у Хавани, Il Foglio цитира америчког стручњака за Ватикан Џона Алена који указује да када је Франциско говорио о „братоубилачком рату“ на Украјини а не о „руској агресији“ – то је обесхрабрило Украјинску грчко-католичку цркву – толико је битно за Ватикан да „не буде непријатељски расположен према националним интересима Русије“.

И стварно, између Москве и Ватикана последњих година се одвија геополитичка игра, о којој се много не говори – суштина те игре је у томе да све силе одмеравају своје могућности у томе у којој мери оне могу да буду ситуациони савезници у данашњем свету. Историјске противречности и супротстављање између православног руског света и католичког Рима неће нестати – међутим на самом Западу Католичка црква све више долази у ситуацију да се брани, да се повлачи, да попушта. У таквој ситуацији Ватикан као најбитнији центар координисања и управљања старом европском аристократијом тражи савезнике за супротстављање долазећем постхришћанском и чак постчовечанском глобализму.

Националне елите које сада дижу глас у САД и Британији, у Француској и Италији, различитим концима су повезане са Ватиканом који поседује јединствене образовне, обавештајне, кадровске мреже. Контакти руководства Русије са овим делом глобалне елите се скривају и о њима се не говори много – међутим, приликом изграђивања односа између Трампа и Путина улога таквих елита (а нарочито немачких), као и Ватикана може да се покаже као битна и интересантна.

Троугао Русија-САД-Ватикан може да каже своју реч не само у вези блискоисточних, већ и у вези строго европских послова.

(Факти, 9. 2. 2017)

Advertisements