Ево већ три деценије како се води борба за спас Мораче која је још од почетка попримила европске, ако не свјетске размјере и током које се испоставило да је Морача са својим природним и цивилизацијским добрима достојна да уђе међу највећа добра човјечанства под заштитом Унеска.
Комнен Бећировић на извору Мораче
Да подсјетим, кампања је почела јуна 1988. кадa је највећи еколог друге половине XX-ог вијека, Франц Вебер, оснивач истоимене фондације управо за одбрану природних и цивилизацијских добара широм свијета, дошао на мој позив у Морачу са групом од дванаест новинара из разних европских листова. Мећу њима се налазио и Роже Канс, уредник Еколошке рубрике jедног од највећих свјетских листова, Монда. Вебер је тада изговорио оне чувене ријечи да је ријека Морача Бетовенова симфонија, њен кањон катедрала вјечности, а манастир морачки молитва уписана у камену.
Сусрет са богатом морачком баштином био је такав да су заиста сви новинари у Веберовој пратњи написали најповољније чланке у њену одбрану. Истовремено су се огласили у Тајмсу британски византолози на челу са славним Димитријем Оболенским, инсистирајући на чињеници да би језеро поред манастира Мораче значило његову пропаст. Један од првих учинака те кампање био је да је Свјетска банка која је требало да финансира пројекат електрана на Морачи од тога одустала. Послије се југословенска влада која је стајала из пројекта, урађеног понајвише од стране хрватског електроенергетичара Хрвоја Пожара, окренула Русима који су такође одустали, особито након Веберовог писма Горбачову.
Франц Вебер и Комнен Бећировић у Љевиштима, 2004.
Резултат је био да се, након интензивне кампање код нас и вани, Морача већ тада нашла на вратима Унеска, само што је требало званично кандидовати, тако да се одустало од кобног пројекта, а Црна Гора проглашена еколошком државом. Међутим, не лези враже, пропали пројекат је повампирен учвршћењем власти Мила Ђукановића у другој половини деведесетих па су отада разни одговорни министри стали све до дана данашњега очајнички тражити инвеститоре по свијету, Норвежане, Аустријанце, Италијане, Словенце, Турке, Азербејџанце, итд., како да Морачу потопе, што је изазавлао бројне негативне реакције, особито на ступцима листова Дан и Вијести, као и на порталу ИН4С од којих би се могао сочинити читав зборник. Наравно да сам у томе и сам учествовао, пошто сам још 1997 објавио на француском књигу L’éternité menacée de la Moratcha, Угрожена вјечност Мораче, коју је најљепше поздравили низ угледних аутора, као Луј Далмас, Владимир Волков, Жилбер Коше, Стефан Карбоно и наравно Роже Канс у свом листу, као и Франц Вебер у гласилу своје фондације. Што је још више повећало шансе Мораче за Унеско тим прије што се онда на челу свјетске организације налазио мој пријатељ Федерико Мајор. А што се тиче мојих каснијих контаката с Унеском, може се видјети из мога написа „Морача пред Унеском“.
Као и из написа мога пријатеља Милана Ратковића, грешком, како видим, приписаног мени, „Унеско помаже браниоцима Мораче“.
Морача кроз Љевишта са старим мостом
Но како се острвљеност на Морачу настављала, приредио сам и дао објавити 2002 велики зборник на 300 страна насловљен Одбране Мораче од потопа, који садржи мишљења мноштва аутора наших и страних из разних области по питању кобног пројекта брана и електрана на Морачи. Дјело је доступно на Интернету под овим линком.
Задовијек нyеутјешни Коста Радовић због потопа Пиве, назвао је ту књигу Јеванђељем за спас Мораче.
Међутим што су аргументи били бројнији и јачи, то је власт све више истрајавала у својој потопитељској логици, не дајући браниоцима Мораче да се огласе на Телевизији на којојој се увелико развијала приче о уласку Црне Горе у Европску Унију па сам такође у оквиру те приче поставио питање Мораче. Наиме заступао сам да се уђе у Европу, не са неколике обичне електране, већ са изузетном морачком баштином о којој је се огласила током два протекла вијека читава плејада великих европских и руских аутора, географа, природњака, историчара, писаца, умјетника, пјесника, путописаца… Тако је настао мој опсежни рад на српском и француском, постављен на мрежу 2010, Морача у очима европских аутора XIX-ог и XX-ог вијека, права химна Морачи као ни једној другој области на Балканском полуострву па ни на европском континенту. Ево линка преко кога је доступан тај рад.
Истовремено сам нашим вјечитим наречјем изроморио на обали Сене поему у одбрану Мораче насловљену Авет потопа над Морачом доступну на линку:
А један дио се и уз гусли поје:
Могло се очекивати, након одустајања 2011 компаније А2А власника Електропривреде Црне Горе, да се најзад власт освијести, али узалуд, она се опет дала у потрази за инвеститорима односно потопитељима да би се током прошле године ушла у озбиљне преговоре са кинеском џиновском фирмом Норинко каја сравњује планине и ствара вјештачка острва у океану. Не зна се још резултат тих преговора али се бојати најгорега будући да је, како су ме обавијестили из Green Home-a, питање електрана на Морачи у последње вријеме постало државна тајна.
Велики водопад Мораче, звани Сика
Но очекујући да се ствар расвијетли, зло над Морачом стало је одскора да се изненада испољава у другом виду, почевши управо с главе Мораче. Наиме крајем прошлог мјесеца, неочекивано је потресала исконску тишину Љевишта, коју потресају понајвише громови, велика бука и звека: то је фирма Dekar Hydro коју води инжењер Момчило Мирановић, довлачила своју скаламерију под извор Мораче ради градње хидроцентрале тако што би се направила акумулација испод самог извора иза шумовитог брда Обла глава на висини од око 1500 метара и упутила кроз цијеви низ литицу низ коју пада од вјечности бијели водопад звани Сика висок око педесет метара и наставља се са два три мања каскадна водопада. Морача би, дакле, требало да буде лишена своје перјанице, а сама челенка Мораче изобличена. Како су ме обавијестили из Green Home-a, фирма Dekar је добила за то концесију од владе Црне Горе, као што су још неколике фирме добиле сличне концесије било на Морачи, било на њеним притокама као и на другим водотоцима.
И већ с почело с главе Мораче! Ако до тога стварно дође, биће то страшно насиље, заправо злочин, како уосталом рече и један мјештанин, над славним извором Мораче, ваљда највеличанственијим рјечним извором на европском континенту који у сезони посјећују стотине туриста. Било би дуго да овдје описујем челенку Мораче, али упућујем читаоце на поему Пут на извор Мораче коју срочих прије тридесет седам љета и у којој описах како рељеф тако и догађаје који су се ту дешавали. А уз поему има и сликовница, све на линку.
Извор Мораче
Исто тако упућујем на једно моје опсежно прозно штиво објављено 1981, под насловом „Казивање о извору и догађајима око извора Мораче“, гдје доносим како географију тако историју ускочких и хајдучких Љевишта током протекла три вијека. Ево линка.
Треба апсолутно спријечити непочинство које се спрема над извором Мораче. А тиме и над дијелом историје народа морачког за коју је велики руски истраживач Јегор Коваљевски рекао да представља хомеровску епопеју. Осим тога, оштећење извора Мораче и загађење чисте и бистре ријеке уљима и мазивима те промјеном температуре воде, компромитовало би заувијек упис области Мораче у свјетску организацију у коју би сада могла да буде уписана скоро нетакнута као у доба Постања.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар