Митрополит црногорскоприморски Амфилохије оцијенио је да је на дјелу промјена идентитета, „односно најстрашнија издаја истинске Црне Горе у свим областима“
– Референдум у Црној Гори био је једна фаза, односно један од сегмената процеса цијепања Југославије. Треба рећи и следеће: да су се Црногорци, који желе своју независну државу вратили Црној Гори краља Николе, онда капа доље. Али, они нијесу то урадили. Они су начинили издају. Они су једноставно најгоре издајице Црне Горе у њеној историји, од времена Бодина Војислављевића до наших времена. На дјелу је најстрашнија издаја Црне Горе у свим областима њеног живота, и што се тиче културе, језика, па и цркве казао је митрополит Амфилохије у интервјуу за београдски „Недељник“.
Према његовим ријечима, да је обновљена Црна Гора каква је била до 1918. године онда нека буде тако.
-Један дио Црногораца заиста је био незадовољан 1918. године, и то јесте тачно. Али, то је била династичка борба, а не питање јединства народа и државе. Краљ Никола је хтио да његови синови буду његови наследници и сва прича је у томе. Није постављано ни национално, ни духовно, ни црквено питање. Као што ми је рекао један од „главних“ у Црној Гори „ми смо створили оквир наше независне Црне Горе, а сад треба да га испунимо садржајем. То је сад борба за идентитет“. Једна држава која се поноси својим хиљадугодишњим постојањем сада ствара идентитет. То је најстрашнија издаја истинске, праве Црне Горе. Нека им је са срећом, рекао је митрополит Амфилохије.
Он је оцијенио да је актуелни режим жртвовао Црну Гору за своју власт.
– И до те мјере иде тај стид и срам Црне Горе да они ударају санкције Русији. То је мјера тог безумља и одрицања од Црне Горе и њеног достојанства, њеног образа и њене части. Црна
Гора никад није била ропскија него што је данас. Свака част ономе ко то прогласи за независност, истакао је митрополит Амфилохије.
Како је закључио, без ћивота Светог Петра Цетињског, без ћивота Светог Василија Острошког и без цркве која их је родила, Црна Гора представља карикатуру државе.
У јучерашњој бесједи на литургији поводом прославе 900. годишњице цркве Светог Николе у манастиру Градиште у Паштровићима, он је казао да Црна Гора може бити вјечна само ако се буде градила на тврдој божјој вјери.
– Колико је било силника и моћника кроз ове двије хиљаде година, а данас се не зна ни мјесто гдје су били. Има их у прашњавим књигама, пише и о Јулију Цезару, Наполеону, Хитлеру, Стаљину, Мао Цедунгу, о моћим империјама од времена Александра Македонског, који су господарили свијетом или су покушавали да загосподаре темељећи своју власт на сили. А сила њихова је била пролазна. Ево и данас, ових дана у Црној Гори, читамо и гледамо да је вјечна Црна Гора. Дај Боже да буде вјечна Црна Гора. Само, питање је на којој сили се темеље Црна Гора и Европа и васиона, нагласио је митрополит Амфилохије.
Вукомир Раденовић
Митрополије Црногорско-приморска
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7FH
Categories: Преносимо
Црна Гора никад није била ропскија него откад је Амфилохије митрополит. Опоганио је све чега се дотакао, и наставља да погани. Немерљиву штету Српској Цркви је нанео, и наноси.
Ал што уме да прича…
Па да поставимо Мила за митрополита, да спаси Црну Гору , Мрачимире?
Хахахахахаха
Па Амфилохије и Мило су ти лице и наличје, Јоване Илијин.
Сердар и војвода, осим кад су војвода и сердар.
Бил им се „чорба смјешала“?
Никад Мило не би урадио шта је урадио да није било непревазиђеног Амфилохија током задњих 25 година (пази, и временски се поклапају!).
Једино што је Мило увек био за ЕУ, а Амфилохије као није, а сад јесте. Мило увек био за НАТО, а Амфилохије као још увек није, а јесте за ЕУ која подразумева НАТО. Мило увек био антихрист, а Амфилохије као није.
Амфилохије је спржио Српску Цркву као никад нико у српској историји, али проћи ће и то. То га је Свети Сава мало пустио према гресима нашим. Али ће Црква остати, а Амфилохије ће проћи. Са Милом под руку.
Твој Мрачимир Светомировић
Гувернадур и Митрополит, а не војвода и сердар! То су два принципа у Црној Гори, чија борба траје мало дуже.
Амфилохије ће свакако проћи, као и сви ми, али дух Мрачимира и Ведримира је, чини ми се, опаснији:) По том духу, чак и гувернадур Ђукановић ће испасти поштењачина, само да се Мрачимир разрачуна с појединим архијерејима.
Мило и Мрачимир су лице и наличје, војвода и сердар:)
Поштовани Милане Дујовићу,
потребно је и нешто интелектуалног поштења да би се коментарисало.
„Чак и гувернадур ће испасти поштењачина“… и то након што сам га назвао антихристом?! Буди Бог с нама, поштовани Милане Дујовићу.
Немам ја шта да се разрачунавам са митрополитом Амфилохијем. Он се врло успешно разрачунава са собом и својом савешћу, ево већ малтене двадесет година, а могуће и много раније, само нисмо знали. Сад се зна јер је јавно, па нема изговора чак ни поштовани Милан Дујовић да се не зна.
То јест, ко га имало прати (од папиног прстена, преко молитава са монофизитима, учешћа у ширењу зизјуласове јереси по Српској Цркви, ломљењу кичме ЕУ-неподобним владикама, комадању Српске Цркве по областима („Православна Црква у Црној Гори, јел тако беше?), активног учествовања у евроатлантским интеграцијама, и тако даље, и тако ближе).
Не дао Бог да ја са милом антихристом ишта имам, али исто тако ни са Амфилохијем. Далеко им лепа кућа обојици.
Него ми ти буди здрав, прав и узбрдо брз.
Поштовани Ведримире, Мрачимире или које већ од поштенијех имена…
„Постоји време кад се гради и време кад се руши саграђено…“
Ви рушите саграђено у невреме. Горњи текст се није тицао односа Митрополита према канонима, него односа антихристовске државе Црне Горе према Митрополији. Ментална уравниловка коју ви спроводите сводећи Митрополита (какав је-да је, без благослова није, јер све Митрополије тако функционишу) у исту раван са Ђукановићем, може да годи само Ђукановићу (пошто он, у духовном смислу, не може ниже) . Ако сте приметили да се одабира Амфилохија за Митрополита поклопио с доласком Ђукановића на власт у Црној Гори, онда сте приметили да се и регистрација Митрополије под именом Православне Цркве у Црној Гори (да, тако беше) поклопио са све отвореније демонстрираном отимачином имовине српске Цркве јужно од Бродарева. То је покушај да се на јуридичком плану заштити фактичко стање.
Ако мислите да знате боље од тога и да би сте се часније и отвореније супротстављали тамошњој државној хајдучији, замонашите се (ако већ нисте) , затворите се „у клијет“ и молите Господа да вас удостоји епископског призвања. Само знајте да такви положаји изискују кудикамо више од јаловог критизирања за тастатуром, кријући се иза лажних имена.
До такве ваше одлуке, кад ћу вам ја целивати руку и крст на грудима, остајте ми у Богу здрави, прави и низбрдо спорији.