Драган Вујичић: Вељку Ђурићу Мишини или О две ствари

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине: Шта је писац (Драган Вујичић) хтео да каже?, „Стање ствари“, 9. 5. 2016.

Драган Вујичић

Драган Вујичић

Уважени господине Мишина, изгледа да је суђено да се наш непријатан разговор ипак настави. Нећу се освртати на Вашу аргументацију (по свим питањима) у одговору који сте ми упутили на „Стању ствари“, али је у истом остала једна „стара ствар“, за коју сам био убеђен да смо је расправили, а појавила се и једна „нова ствар“.

„После читања првих десетак реченица, уочљиво је да Вујичић показује своју полуобразованост и неодговарајуће знање из примарних основа потребних за бављење новинарством“.

Мислим да је ово Ваш најјачи адут у покушају да ме дискредитујете.

Праштам Вам.

Уосталом то остаје у Вашој „библиографији“, па сте на неки начин дужни да се „старате“ о овоме.

Даље, када су у питању „Новости“, кажете да ја у свом аматеризму не знам колико пута је Ваше име поменуто на страницама мог листа у последњих шест месеци.

Ето, случајно, ја сам био тај који је Ваш текст о разгледницама из Јасеновачког логора (писао га је мој пријатељ Б. С.) приредио и пустио у Недељном броју прошлог месеца. Текст је сјајан, одлична тема (честитао сам аутору). Такође, пратио сам и најаве Вашег филма и одгледао га.

Ипак, разлог мог обраћања није размена угодних речи са Вама.

О мом тексту одговора Вама сте написали:

„Анализа садржаја указује да га није писало једно лице. Чини ми се да је чак и наручен. А трагање за одговором на питање ко би то могао да буде, значило би да имам довољно времена за бављење глупостима.“

Ви сте, господине Мишина, и даље убеђени да је неко наручио разговор са Живановићем у броју од 10. априла, а потом и моје реаговање на Ваш рад. Урадили сте, како кажете и анализу која указује да га није писало једно лице.

Молим Вас да у Вашем евентуалном поновном појављивању на „Стању ствари“ (по овом питању) обелоданите Вашу анализу. Било би добро да у њој стоји и ко је наручио напад на Вас, колико људи Вас је напало или макар, колико људи је довољно да нападне Вељка Ђурића Мишину – „да му се перо одбије“.

Уколико Ви објавите овакву анализу, ја сам дужан да  стојим на Теразијама (у дану по Вашем избору), са окаченом таблом о врату на којој би, предлажем, могло да пише: „Највећи новинарски лажов“.

Сем, ако „под више лица“ не мислите да сам одговор Вама писао у нападима шизофреније, односно да је мој текст настајао услед различитог манифестовања мог душевног проблема.

Немам овај поремећај.

Шта Ви мислите о параноји и комплексу величине?

misina-v

Подсећам да сам Вам у првом реаговању замерио да не би требало да бирате саговорнике „Новости“ или, у жаргону, да не уређујете моје новине.

Ово су Ваши редови у одговору :

„Не бих да коментаришем уређивачку политику тих новина, могу само да предложим следећег саговорника на тему ратних жртава: после Миливоја Бате Иванишевића (80 и неколико година), Србољуба Живановића (80 и неколико година) и Животија Ђорђевића (90 и неколико година) могли би да ураде интервју са извесним Шербеџијом (100 и неколико година), иначе стручњаком за разбијање сељачких побуна (Цазинска буна 1950. године), као и за уништавање разне архивске грађе настале током Независне Државе Хрватске а све у име борбе против четништва а за братство и јединство народа и народности!“

Колико видим, заједнички именитељ код свих ових људи је њихов број година. Али, има и та „нова ствар“ што ме је разљутиља и забринула.

Миливоје Бата Иванишевић са својих 80 је добро. Управо је завршио попис погинулог становништва у РС од 1991-1995. на којем су имена 31.000 војника и цивила који су дали живот за Српску. Ту је рецимо и попис погинулих у Сарајеву а има и списак српских џелата. Надам се да знате „библиографију“ Иванишевића, као и то да није настала у његовој осамдесетој.

Ви поново о Живановићу, кога називате антрополог – што је само делимично тачно. Он је „медицинар” и има, како волите то да кажете, библиографију од чак 170 књига, радова, расправа… (Ни он библиографију није стварао у 80-ој години.) Иначе, господине Мишина, Живановић је у свету пре свега познат по медицини. Његов рад о менискусу (нисам стручан) цитиран је, кажу, у најпрестижнијим светским уџбеницима анатомије.

Код нас, Ви му не признајете рад из 1964. на Градини.

Други његов велики рад су ископавања са Ђердапа и Лепенског вира, у којима закључује да ми Словени уопште нисмо „долазили“ из даљине него да смо потомци најстарије, Дунавске цивилизације у Европи.

Нисам стручан али читам, многи у свету његова археолошка ископавања хоће да пониште (има ту и српских „стручњака“). Спорно им је много а највише „ко је дошао а ко је увек био на нашој земљи”.

Животије Ђорђевић (90) је такође добро и ради 10 сати дневно. Управо завршава последњу књигу под радним насловом „Срби, породица и традиција“. Надам се да знате да у деведесетој није написао све што је написао. Он је објавио, мислим десет књига а има најмање двадесет за које чека издавача. О његовом животном делу распитајте се код стручњака у Вашој струци.

И сад долазимо до извесног Шербеџије (100) кога ми „препоручујете“.

Ја нисам стручан и не знам за дело овог човека, а Ваш цинизам са Шербеџијом овде називам спонтаним моралним побачајем једног историчара.

Питам Вас одакле вам идеја да презиме човека – за кога тврдите да је стручан „за уништавање разне архивске грађе настале током Независне Државе Хрватске а све у име борбе против четништва а за братство и јединство народа и народност“ – стављате уз имена горе написаних?

Да немате какву анализу која би доказала да су се Иванишевић, Живановић, Ђорђевић бавили или се баве пословима којима се, како тврдите, бавио Шербеџија?

Уколико имате, само напред.

И последње.

Ово су Ваше реченице:

Јасеновац није био „најстравичнији конц-логор у Другом рату“; није било у Доњој Градини никакве „српске гробнице дугачке 16 а широке пет километара“.

Нисам стручан, нека Бог дâ па да сте Ви у праву!


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7BX



Категорије:Разномислије

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Не треба се љутити на Вељка Ђурића јер он није увек начисто с оним што напише.
    На пример:
    Пре равно двадесет година, он је Редакцији Зборника „Рад Музеја Војводине“ у Новом Саду упутио писмо следеће садржине:
    „Са дугим закашњењем сам прочитао текст Илије Петровића „О ауторству књиге „Хрвати у светлости историске истине“, објављеног у часопису „Рад војвођанских музеја“, Нови Сад, 1994, свеска 36, стране 159-170. Не желим, иако то веома лако могу, критиковати методологију и истраживање, начин презентације и изворе као и исправити многе непрецизности, из простог разлога што сматрам да је Петровић разрешио једну енигму“;
    Е, сад, питање је да ли је важније „критиковати методологију и истраживање, начин презентације и изворе“, или „разрешење једне енигме“, односно откриће да је аутор поменуте књиге, дотле познат као Псуњски, препознат као Велиша Раичевић, геодета, рођен 1903. у Горњој Трепчи, код Андријевице, умро 1972. године у Београду.
    То „разрешење“ било је познато Вељку Ђурићу и неку годину раније јер сам му, у књижари на Тргу Николе Пашића, два-три дана пошто је београдска „Ревија 92 (број 94 од 14. маја 1993), под насловом „Књига која је скидала главе“, показао гомилу папира чије сам фотокопије неки минут раније предао госпођи Станки Дудварској, уредници „Ревије“, еда бих указао на своја „открића“. Станку то није интересовало а ни Вељко Ђурић није био друкчијег расположења.
    Било како било, средином лета исте године, у издању „Новог дела“ из Београда појавило се фототипско издање спорне књиге, а није искључено да је у том подухвату учествовао и Вељко Ђурић. Њен аутор и даље је био Псуњски, пошто је уредник Момчило Ђерковић, који је у свом подужем преговору истакао да „историја настанка књиге… није дешифрована до краја“.
    Наредне године, опет под псеудонимом Псуњски,и госпођа Љиљана Танић из Београда објавила је ту књигу у издању своје фирме „Никола Пашић“, иако је, пред Вељком Ђурићем, сазнала исто оно што сам њему рекао и показао.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s