Маша Вујановић: Абортусом против живота

Maша Вујановић

Maша Вујановић

Ми људи веома бринемо о предметима које користимо, чувамо их да се не покваре, поступамо са њима у складу са упутством за употребу. Али када смо ми сами у питању, врло смо бахати и груби према себи, не бринемо о томе како поступамо са собом, нити шта ћемо кад нам се распадне систем. Свако верује у оно што жели, а мој избор је да верујем да ме је створио Бог и да ми је дао упутство за употребу живота. То упутство се налази у Светом Јеванђељу.

Повод што ово пишем је наслов у Новостима „Свака трећа трудница абортира“. Мајка сам троје деце. Када сам отишла код гинеколога поводом прве трудноће, пола сата сам слушала причу о Дауновом синдрому и осећала сам се као да сам на оптуженичкој клупи. Рекла сам докторки да би она требало да се радује томе а не да очајава и да на мене преноси своје личне фрустрације. Нуђено ми је да радим вађење плодове воде (амниоцентезу), распитала сам се и сазнала да је многим женама речено да носе болесну децу али су оне ипак одбиле да убију дете у својој утроби и родиле су здраву децу. И ја сам одбила тај, по живот бебе опасан, јер може доћи до спонтаног побачаја, тест. Дабл тест сам једном урадила и добила милион неких бројки, у којима се ни др није снашао и баталила надаље ту причу.

Размишљала сам чему процена здравственог стања још нерођеног детета. Абортус је нешто шта се предлаже испрепаданим мајкама, којима се тим застрашујућим причама о Дауновом и осталим синдромима, убија радост коју им је Бог дао, поклонивши им ту највећу драгоценост – дете.

Мало ме тај приступ асоцирао на еугенику у којој човек преузима улогу Бога и бира какви ће се људи рађати. То, колико знам, није човеково, тј „људско право“. Бог човеку није дао право да убија и да бира ко ће да се роди а ко не. То је искључиво Божије право. Када бисмо тако поступали са машином за прање веша, не по упутству произвођача, него по нашем нестручном нахођењу, она би се покварила, цркла би. Шта се нама дешава када себе кроз живот водимо искључиво по свом нахођењу, без консултација са Оним Ко нас је створио? Дешава нам се исто што и машини за веш. Распада нам се систем.

beba-deca-protiv-abortusa

Наш закон каже да дете у утроби није живо до другог или трећег месеца. Истина је да је дете живо од момента зачећа. А ово прво је лаж која би морала да се исправи, јер нас као народ води у све дубље и дубље поноре. Духовне, психолошке, физичке, егзистенцијалне, материјалне. Све што учинимо против себе, има цену. Када уместо прашка у машину за веш убацимо камење, она ће се покварити, неће више функционисати. Споља ће изгледати као да је све у реду, али изнутра ће бити мртва. Тако исто је и са нама, људима. А то нам се свакако не исплати.

Аргумент оних који подржавају те генетске анализе је „хуманост“. Жао би им било да се тако болесна (при чему верују у тачност тих анализа) деца роде, да се муче. Наравно не спомињу ту себе и своје мучење, то као није разлог. А у ствари је управо то разлог. Није проблем, не морате да родите своје болесно дете, „сачувајте га од мучења“. Али због тога што том детету и себи урадите, рачунајте на тешке последице. Уместо да сте послушали Оног Ко вас је створио за вечни живот у љубави и свим благодатима, ви слушате себе, који не знате ни одакле вам око, ни како је створено, а да не причамо о свему осталом на вама и око вас.

Велика је победа то што има лекара који се противе абортусима, али нема их довољно да би покренули јавну расправу на тему „Од ког тренутка почиње људски живот?“, у којој би учествовао и представник православне вере, оне вере у којој је крштена велика већина овога народа. Народа који је у броју који је прелазио 700.000 испратио у вечни живот патријарха Павла, највољенијег савременог духовника, који је својим животом сведочио све ово горе написано, а што је од наше Цркве и од њега научено.

Много је теже не родити зачето дете него га родити и прихватити крст који нам је Бог дао, за његово и наше спасење и вечни живот у љубави и непролазној радости. А спасење душе је циљ свих наших земаљских страдања и напора.

Опрема: Стање ствари

(Сајт Двери, 3. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6hD



Categories: Преносимо

Tags: , ,

2 replies

  1. boze dragi, uvek me odesuvljavalo kako se ljudi ponose svojim misljenjem I PRAVOM  da istinu (dokazivu I proverivu) zamenjuju misljenjem.
    verovati je jedno a znati nesto potpuno drugo ali koga znanje jos uvek zanima kada „ima“ pravo na glupost
    boze dragi – amniocinteza opasna? pa ljudi odu kod zubara, nesto krene naopako I umru I sta sada ne treba vise prati zube jer „sveti ovaj ili onaj“ nije rekao da zube treba prati I popravljati? zna li uopste urednik sajta kada vec ne zna ova spisateljica koliko je nesrecnih porodica spaseno amniocintezom? mnogi su nakon toga ponovo ostvarili trudnoce I dobili zdrave prave bebe
    ovako „pametnim“ ljudima bih dao da se brinu o deci sa daunovim sidromom a na svako zaljenje I’m dao da klece na kukuruzu 10 minuta za svaku rec zalbe
    pazi sada ovu glupost „Размишљала сам чему процена здравственог стања још нерођеног детета.“ – a onda dolazi „mudrost“ ove osobe koja misli ako je legal sa muzem I izgurala trudnocu da je odjednom postala mudra sveznalica jer je eto majka.
    „Абортус је нешто шта се предлаже испрепаданим мајкама, којима се тим застрашујућим причама о Дауновом и осталим синдромима, убија радост коју им је Бог дао, поклонивши им ту највећу драгоценост – дете.“
    kako me uvek iznenade ovakvi lenji ignoranti koji nece da izuce tematiku o kojoj pisu ili koju objavljuju da …. ali koga jos istina, cast, postenje zanimaju
    svi vole da se time kite ali niko ne prihvata odgovornost za napisano ili objavljeno

    da je dete dar religiskog boga onda bi manastiri bili porodilista ali posto je to proizvod spajanja muskarca I zene kako bilo ko ima obraza da to prisvaja I preko toga skuplja jeftine poene – stvarno nisko

    pazi sada ovu glupost “ Бог човеку није дао право да убија“ PROCITAJTE SVETO PISMO kako vas nije sramota pisati ovakve gluposti. Pa ovo je huljenje I religije a ne samo prirode. Strasno kako se ljudi koji ne poznaju osnovu religijske misli upustaju u tvrdnje o religiji

  2. Г. Миленко, осим што сте вређали ауторку текста и изразили своје негодовање и чуђење, шта сте нам информативно или едукативно написали у коментару? Ништа! Не знате да несрећа у породици не долази од особе са Д. синдромом. Не остављате утисак особе која нешто зна ни о методологији научних истраживања, нити о конкретној проблематици, а ни о „основи религијске мисли“. Нити о томе како се културно и аргументовано пише коментар на текст.

Оставите коментар