Зека Поповић: Зашто је Србин себи највећи непријатељ?

Неки кажу да су Немачка и Запад тренутно највећи непријатељи Срба, без обзира што „српски“ премијер тврди да су нам они пријатељи, да њима треба да верујемо и да нам нема друге, већ да наставимо наш безалтернативни пут ка ЕУ. То тврди и Председник САНУ, као и многи државни службеници, партијски функционери партија на власти, неки политички коментатори, угледни новинари, сви који су увезани са режимом.

Душан Вуковић: Салаш после кише

Душан Вуковић: Салаш после кише

Ови који тврде да нам је Запад непријатељ су у праву, али су заборавили да Срби имају једног још већег непријатеља!

Саме себе!

Свет је данас турбулентан. Постаје мултиполаран, није више онакав какав је био јуче, мења се дневно.

Где су Срби у таквом свету?

Да ли су у праву када друге оптужују за свој тренутни положај у Европи, на Балкану?

Зашто су Срби допустили да дођу у ситуацију да подлежу свакодневним притисцима, уцењивањима сваке врсте, да изгубе територију, са перспективом да је губе и даље, све до потпуног уништења Срба и српске државе?

Када су Срби почели да дижу руке од самих себе?

Сећа ли се неко како је створена СХС, па после Југославија?

Све се зна, али се и дан данас Срби неодговорно односе према тој издаји Срба и српских интереса. Створена је вештачка држава, на костима, српских ратника, на српској крви и несрећи. Створена је држава која Србима није била потребна, јер су своју већ имали. Зато је требало створити онима који државу никада нису имали. И то онима који су вршили  зверства по Мачви и окупираној Србији, каква до тада нису била забележена. Па су ти злочинци добили највише положаје у војсци и администрацији у новоствореној држави СХС, коју су Пашић и Александар Карађорђевић  заједно са српским крвницима основали, упркос противљењу неких Срба, који су видели мало даље у будућност.

Ко су били Александар Карађорђевић и Никола Пашић?

Зар нису били Срби?

И поред Јасеновца, Јадовна, Глине, Пребиловаца, Срби опет на своју штету остају у Титовој Југославији, без обзира што уласком партизанских јединица у Србију, по Србији почињу масовна стрељања виђених Срба, домаћина, интелектуалаца, новинара, па чак и глумаца.

По усташким логорима Србе су клале усташе, а по Србији су Србе стрељали Срби комунисти, који су имали визију глобалног комунистичког света, а у који се никако нису уклапали Срби антикомунисти и православци.

Шта раде Срби?

Ћуте и гледају препуне затворе у којима се врши терор над српским сељацима (због откупа), напуштају своја родна огњишта и пресељавају се у градове да постану пролетери и изврше наређење Комунистичке партије, како би индустријализовали земљу. Тог тренутка почиње уништавање српског села, најважније супстанце српског бића и народа!

У једном тренутку Броз отвара границе и допушта да свако може да оде у иностранство. Све реформе неспособне и неуке комунистичке власти су пропале и Броз је приморан, због привредне кризе, да отвори границе.

Ко је први, опет, напустио родно село и крену на „светли“ Запад?

Срби, наравно, и то масовно! Од сељака постадоше гастарбајтери, којима је сан „мерцедес“ и огромна кућа са лавићима на капији, коју ће саградити у свом родном селу, провозати се у „мерцедесу“, да се види да су они остварили свој сан.

Градили су куће, које су зврјале празне у пустом селу, да би се вратили као израђени и несрећни људи, који ће умрети у тим кућама, сами и заборављени од сопствене деце која су остала на том

Западу да постану Швабе, Холанђани или ко зна ко…

Тако су Срби отишли, а да их нико није терао. Само њихова похлепа за новцем, лажним сјајем и „мерцедесима“,  лавићима на капијама сада већ оронулих кућа, у којима више нико не живи.

Тек распадом Титове Југославије настаје егзодус Срба из Србије. Млади и школовани људи се масовно исељавају. Не желе да учествују у грађанском рату, ништа овде не осећају као своје, као српско, а многи се не осећају ни као Срби. Југословенство је у Срба било дубоко укорењено, распад Југославије су схватали као губитак свог идентитета и своје отаџбине.

Као финале, дешава се агресија НАТО, који сада постаје циљ коме Србија тежи, без обзира на злочине које је НАТО учинио бомбардујући Србију три месеца.

Србија пропада од Александрове Југославије до данашњих дана. Млади и школовани људи се исељавају свакодневно. Деца се не рађају, народ умире од старости, болести радијације коју нам је НАТО подарио, чинећи тако геноцид над нашим народом. Неки делови Србије су опустели, коров се шири по плодним њивама. Српско село постало је дом само старцима који ће ту оставити своје кости. Младих нема, отишли су, деце нема, школе су затворене. Оне које још раде по селима имају по неколико ђака, нових неће бити, и њих ће затворити за неку годину.

Срби опет ћуте и не враћају се на родно огњиште.

Зашто?

Зато што су Срби ради да постану део ЕУ, да уђу у асоцијацију којој Срби не требају, већ само српска територија. Косово су већ отели. Сада им треба цела Србија, јер треба населити негде избеглице, којима ми морамо да будемо добри домаћини, јер тако каже Вучић, коме је то наредила Меркелова. Још и да насели 3000 тих невољника, ако треба и на силу, боље да остану у Србији него да узнемиравају Запад на који су кренули.

Срби и даље ћуте?

Свакоме је јасно да нама Швабе нису пријатељи. Увек су покушавали и увек ће покушавати да нас униште као народ. Али, то неким „Србима“ ништа не значи. Они би да се преуме, да постану протестанти, вредне Швабе, да конвертирају. Зар су заборавили шта су усташе радиле са неким покрштеним Србима? Прво их покрсте, па их после покољу, још више уживајући!

Зар ови „Срби“ који стреме тој непорецивој ЕУ мисле да ће тамо бити равноправни, или ће на коленима чекати да им Шваба поднесе под нос своју прљаву ципелу, коју ће они морати да очисте и угланцају. Зар они не мисле да ће морати да чисте швапске штале и тимаре швапске липицанере? Или мисле да ће постати швапски миљеници?

Шваба јесте српски непријатељ.

Али је Србин сам себи највећи непријатељ и издајник!

Зато нико од нас не треба да се чуди како живимо и докле смо стигли.

А, докле ћемо стићи у будућности, само од нас зависи, ако уопште имамо будућност, овакви какви јесмо у овом времену!

(Зекаоница, 1. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6g4



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Зекаоница:
    „Срби имају једног још већег непријатеља!
    Саме себе!“

    Да, један од знакова убрзаног губитка идентитета је пљување по самом себи.

Оставите коментар