Бранко Жујовић: О разлици између председника Српске краљевске академије и председника САНУ

Јован Жујовић

Јован Жујовић

На почетку Првог светског рата, потоњи председник Српске краљевске академије наука, утемељивач српске геологије и мој далеки рођак, Јован Жујовић, премда на почетку старости, јавио се као обичан добровољац у војску. Одбили су га због поодмаклих година (58). Јован Жујовић је потом сав свој новац ставио на располагање држави и војсци. Рекао је да је то боље, него да се држава задужује.

Недуго потом, влада га је послала у Париз да у Француској ради за српску ствар. Паралелно је, од 1916. до 1921. године, био председник наше академије. Дирљиви су његови дневнички записи, у којима описује како новембра 1915. године, на нашу крсну славу (Аранђеловдан), плаче у руској цркви због, показало се, привремене пропасти државе. Али, Јован Жујовић је у Паризу радио ваљано, као пре и после тога у Београду.

Владимир Костић

Владимир Костић

Данас у српским медијима председник Српске академије наука и уметности (др Владимир Костић) изјављује да Србија са елементима достојанства треба да напусти Косово, јер оно, како је рекао, ни де факто ни де јуре није у рукама Србије. Српска стварност склона је нонсенсима, али њу председник академије не би смео себи да допушта. Ако Србије на Косову и Метохији заиста нема, чему наша потврда томе?

Вук Драшковић пре који дан у дневним новинама „Данас“ и Владимир Костић били би безмало у праву, да није једне „ситнице“: признање независности јужне покрајине било би позивница за разраду сличних дешавања у Рашко-полимској области, Прешеву и Бујановцу и Војводини, а не окончање српских невоља. Говоримо, дакле, о косовском низу, пре него о косовској независности.

Са данашње временске раздаљине посматрано, генерацији Јована Жујовића политички се доста тога може приговорити. Од данашње генерације предводника опште праксе, који више не полажу рачуне Богу и Отаџбини, ништа нас више не може изненадити. Следствено реченом, Србији прво треба вратити академију, а потом Косово и Метохију.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Принцип, 19. 10. 2014)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-64e

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

2 replies

  1. Ne vidim zbog cega se stalno poistovecuje pitanje drzavnog suvereniteta Srbije nad Kosovom sa pojmom srpskog Kosova i Metohije. Ne slazem se da su ni predsednik SANU ni predsednik SPO pozvali na brisanje srpskog sa KiM. Pozivaju da shvatimo sta se sve desilo od 1999. i da nas drzavnici Srbije prestanu lagati. Drzava Srbija NEMA suverenitet nad Kosovom. Sada mi u ostatku Srbije treba da radimo na obnovi i razvoju svoje zemlje i da se nadamo da cemo mudrom politikom ponovo povezati izgubljeno. Ali to sigurno necemo bez podrske EU. Eto to je to. Zato je i predsednik kraljevske akademije bio u Francuskoj, jer je i tada i sada nasa sudbina bila u rukama zapadnih sila.

    Свиђа ми се

  2. Мени уопште није јасно шта овдје није јасно… КОСМЕТ треба сматрати као привремено окупирану територију и све политичке акције треба усмјерити у том правцу. Па од сада до 100 година…ако треба и више, а богами и мање… Ко преживи причаће… А да сада нема суверенитета на КОСМЕТУ то и врапци на крову знају. Нема ни суверенитета НР Кине на Тајвану, па зар ико нормалан сумња да га једног дана неће бити…Све смо научили да мјеримо од данас до сутра што је погрешно…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s