Пети октобар: Срећна демократска револуција или олигархијски преврат

О достигнућима смене Милошевићевог режима 2000. године полемисали Весна Пешић, Слободан Антонић, Јово Бакић и Чедомир Јовановић

Фото: Танјуг/Сава Радовановић

Фото: Танјуг/Сава Радовановић

Поводом 15. годишњице петооктобарских промена на трибини у организацији недељника „Време” и немачког Форума цивилне мировне службе (ЗФД) мишљења укрстили су социолози Весна Пешић, Слободан Антонић и Јово Бакић и лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић, сведоци и учесници тих догађаја. Теме јавне расправе биле су достигнућа смене Милошевићевог режима 2000. године, разлике између данашње и тадашње Србије, позитивне и негативне последице тих дешавања. Преносимо најзанимљивије делове из расправе о томе да ли се овај догађај може назвати револуцијом, како је до њега дошло, али и ономе што се збивало иза кулиса.

Чедомир Јовановић: Најважније је да смо успели да срушимо један режим који је огрезао у злочину, а да ми никог нисмо изложили таквом злочину. Штета је што је много енергије расуто на 15 година мрцварења са проблемима као што су Косово, Хаг или одвајање Црне Горе.

Јово Бакић: Енергија народа је деловала готово непобедиво. Кажем „готово”, јер је питање шта би било да су „Црвене беретке” тог дана отвориле ватру. Зато је Зоран Ђинђић морао да се договори с Легијом, и тако на своју штету, а на корист грађана, себе задужио код Улемека. Када је Ђинђић решио да тај дуг нестане, нестао је он. Сва та енергија за мене је потпуно потрошена до 2010. године. Мислим да је тада једна олигархија, она која је преузела власт после 2000, заменила ону из деведесетих. Зато је 5. октобар био само олигархијски преврат са демократским тенденцијама.

Чедомир Јовановић: Ђинђић се није договарао с Легијом. Да јесте, не би био убијен. Улемек није пуцао само зато што је схватио да је Милошевић већ поражен. При томе је Легија у јануару 2001. избачен из полиције.

Јово Бакић: Хоћете ли да кажете да Легија после тога није имао никакав утицај?

***

Слободан Антонић: Вилијам Монтгомери је сам рекао да су у смену Милошевића САД уложиле 100 милиона долара, али је битно рећи да то не би вредело да није било енергије и воље народа, који се тада окупио. Први пут су се, осим грађана, укључили и радници, сетите се штрајка у „Колубари”. Више сам сагласан са Јовановићем него са Бакићем, јер је за мене 5. октобар пре срећна демократска револуција него преврат. Срећна јер нико није погинуо. Истина је да је донела већи утицај страног фактора, али донела је и структурне промене, на пример у привреди, односу јавног и приватног сектора.

Јово Бакић: Али наопаке привредне промене.

Весна Пешић: Није била подвучена дебела црта испод деведесетих и направљен одговарајући план обнове. Са транзицијом су дошле и неке нове муке, а остале су поједине старе. Али најважније за шта смо се изборили било је то што Србија више никад није ушла ни у један рат. Дошли смо до националног консензуса да се више ништа не може решавати насиљем: сваки пут после 2000. кад би се дошло у искушење да се с неким сукобимо, режим би устукнуо, па то чини сада.

Слободан Антонић: Сагласан сам с Весном Пешић да је народ у страху од рата и санкција одлучио да смени Милошевића. Једноставно, људима је то досадило.

***

Јово Бакић: Пети октобар је, осим воље народа, омогућило и то што је део Милошевићеве власти ћутао. Такође су га омогућили помоћ споља и помоћ домаћих бизнисмена, који су очајнички желели да обрну свој први милион. То потврђује и чињеница да у овој земљи до 2008. није постојао закон против монопола. Појавила се и спрега политичких олигарха с капиталом. Овде је пример (Бакић показује на Чедомира Јовановића). У свакој странци је бар по један функционер огрезао у криминал, па су уцењени. Тако Вучић и Николић господаре Србијом. Нама су потребне промене које ће склонити и актуелну власт и опозицију.

Чедомир Јовановић: Бесмислено је да одговарам на неке ствари и то нећу чинити како не бисмо трошили време за ову трибину. А сви који говоре о помоћи Запада требало би да се сете да је Рус Иванов дошао у Београд и довео Коштуницу на власт, посредујући између њега и Милошевића. Истовремено, Запад је био врло критичан према Ђинђићу због дуализма који је постојао између њега и Вука Драшковића.

***

Весна Пешић: Петог октобра добили смо и то да су избори нешто поштенији, мада је Вучићев режим почео да притиска бираче. Док је ДС владао, свако је могао слободно да гласа, па ни Тадић није никог притискао. А сада се дешава да туку људе који нису за Вучића и нико не кажњава те нападаче. Избори се користе за политичко жонглирање, па се и сада, кад нема никакве реалне потребе за тим, прича о ванредном расписивању избора.

Јово Бакић: Не мислим да се деведесете могу вратити, али може да се деси нешто горе чак и од њих. Вучић је у том контексту још и добар какви могу да се појаве, на пример због мигрантске кризе, где се он коректно држи. Довољно је рећи да по Европи опасно јача екстремна десница и да је у Француској Национални фронт тренутно најјача странка. Једна од лоших појава после 5. октобра јесте и укидање војног рока, јер кад онеспособите грађанина за борбу, репресивна власт нема од чега да страхује. Грађанска војска је једна од највећих тековина Француске револуције, која је, као најважнији догађај у историји створила грађанина, уместо поданика.

Н. Белић

(Политика, 2. 10. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5SW



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар