Миланко Шеклер: „Ја сам већи ММФ и од ММФ-а, сви ви никада не можете бити већи од мене!“

Само будала може да буде свашта у животу,
паметан човек увек оно што мора!
Ф. М. Достојевски

imf_wb_rich_poor1Шта рећи о човеку који почетком 21. века пореди себе самог (чак и да је у шали, а није!), са читавом институцијом, и то не неком националном (то је већ давно уништио, што он, што претходници!), већ оним међународним и најмоћнијим, као што је на пример ММФ?!

То је сасвим разумљиво, ако се подсетимо да је тај исти човек одрастао и политички се формирао и стасао у партији, која се у потпуности поистовећивала – и дан-данас се поистовећује! – са својим моћним и великим лидером (преко 120 килограма тежине, и око 2 метра висине!). То је наследио и научио баш од тог свог „правог, првог и јединог“ политичког „оца“! Висину већ има, али килажу још није добио!

Први знаци да је овај човек некако „другачији“ од осталих на политичкој сцени Србије, када се ради о структури његове личности (Ид, Его и Супер-его), појавили су се пре две године, тачније, онда, када је дувао и „надувао“ сопствену функцију првог потпредседника владе, чинећи је тако, већом и угледнијом, и од позиције самог председника владе.

Када би он, на пример, био изабран за председник неке месне заједнице у Србији, он би и са те позиције, имао вишу функцију, и од председника државе! Код њега би и тада долазили инвеститори из целог света, а месна заједница би процветала и просперирала, као сада што напредује и просперира цела Србија!

Више нико и ништа не може да учини за њега. Касно је за било шта. Превише би све то коштало све нас! Нико, чак ни од његових силних пријатеља из белог света, неће да ризикује превише, и покушава да „спасава редова Рајана“! Једино нам преостаје да чекамо да се ваздух у великом балону изнад њега, у коме, као у циркусу наступа – а који је сам себи надувао врућим ваздухом, и тако се успео високо над небом Србије – охлади и да се тај балон, полако, и по њега, и по нас, безбедно, спусти!

Тешке и све теже мелодрамске улоге, које у последње време себи додељује, у драмским комадима које сам и смишља и пише, све су експлицитније и пуније оних „тешких“ и готово „порнографских“ садржаја, ужасно упечатљивих, снажних, плачних, и емоцијама набијених!

Резултати и успеси које при томе, како он сам каже, „постиже“, све су невероватнији, величанственији и неописивији, и цео свет им се клања и диви, цео свет посрће под теретом тог „само његовог успеха“, који самопрегорно чини, жртвујући се несебично за све нас, и свет у целини!

Светска економија клеца, под теретом новоформиране моћи и снаге захуктале српске привреде, која толико снажно граби напред, да се не зна, ко ће све, ко се на време не склони са њеног пута, морати да страда, под њеним точковима успеха! Нико не сме да нам стане на „зацртани“ пут, и све више њих увиђа, да је боље да са њим и Србијом буду пријатељи него непријатељи, мада он сам увек, у последње време, изјављује да је са њим немогуће бити непријатељ, јер он то једноставно не жели и не дозвољава!

Њему су сви сада пријатељи, исто онако, као што су му, пре само 15-так година, сви на овом белом свету били непријатељи, завереници и издајници!

А он, све чешће мора, док врши ову своју тешку „мисију“ великог мученика и покајника, да одлази на историјски важна путовања и посете најмоћнијим државама Европе и света, на којима преко сваке мере и доброг укуса хвали моћ, способност и мудрост својих затечених домаћина, узалуд се надајући да ће сличне речи хвале, и они узвратити њему, макар и због чисте куртоазије домаћина. Наравно, то само у оним случајевима, у којима домаћини из неког разлога не успеју да се на време склоне и сакрију од њега, и избегну директни сусрет са њим! То је уједно и прилика да сви видимо, ко је од страних „политичара и бирократа“ тренутно скрајнут, и у тешкој немилости званичне политике своје земље, па зато по тој тешкој казни, мора да са нашим „економским“ чудом и генијем седи и разговара, и прави планове за будућност која не постоји!

Монолози су му све дужи, говор је све бесмисленији, а наш напредак је све уочљивији и препознатљивији у целом свету! Више нико у Србији нема, а и не сме да има ту дилему, на ком се путу налази Србија, и где тај пут води све нас!

Његов безразложни и бесмислени страх од некада моћних политичких противника, подсећа на „страх од летења“ Ерике Џонг. Ко се још сећа и зна о чему се ради у књизи под тим именом, ове жене аутора, знаће о чему причам. Снага изненадног таласа прогреса и развоја, који је његова „свемоћ“ покренула, ломи стару и немоћну Србију, и попут орахове љуске, се поиграва са њом.

„Сваког дана, у сваком погледу, све више напредујем“: то су речи којим почиње сваки ново јутро нашег јунака, као и главног јунака филма „Сећаш ли се Доли Бел“, на свом путу коначног одрастања и сазревања! Он о себи већ мисли као о легендарној историјској личности Србије, а то, на радост свих нас, ипак је више него добар знак, јер то значи да је он себе већ изместио из данашњице и стварности, и да ће Србију ипак ускоро препустити њеној будућности и судбини, каква год да је!

Другим речима, он је већ нас све напустио и оставио, само што то ми још не знамо, не осећамо и не видимо! Али ће инерција, коју је тај „колос“ покренуо на свом путу велике светске „мисије“, још дуго да ломи нашу крхку и нејаку отаџбину Србију, и то у сваком њеном сегменту. Његова моћ и значај су превазишли моћ и значај његове сопствене државе и народа. Боже мој, каква је штета за целокупни свет и човечанство, да тако способном човеку, као што је он, додели овако малу и небитну отаџбину, као што је данас Србија, која га нити разуме, нити му може бити од помоћи, на том путу његове светске мисије и славе!

Примећујем, да све више људи из његовог непосредног окружења, када се заједно са њим појаве у јавности, или затекну или пењу на неку сцену или бину, почињу да застајкују, да иду погнуте главе, и гурају се за она мање уочљива места, негде на самом крају или у последњем реду, што даље од њега, јер више не желе да буду, као некада, само што ближе њему, што ближе извора моћи и снаге! То је први добар знак – да нико више не може да одржи корак са тим „мисионаром и визионаром“, и да нико не може да прати његов „темпо“ и правац! Преокрет се управо дешава сада, ту пред вашим очима, а ви тога нисте ни свесни! Радујте се, јер близу је дан, када ће све ово коначно нестати и престати!

Није ни чудо да се све то дешава, баш док се највећи део народа Србије, вози најбољим „домаћим“ мерцедесима направљеним у панчевачком „Икарбусу“, на путу према некој од многобројних домаћих туристичких дестинација, а како би од Србије добили субвенционисани годишњи одмор, односно „ваучере“ у вредности од 5000 динара, и да је све више оних који се из тог слатког сна буде, и којима је све јасно!

Сви се данас у Србији, док се тако клацкају у препуним мерцедесима „домаће производње“, на путу за одмор на домаћим дестинацијама, од посла којег су или изгубили или већ одавно немају, сећају се са сетом његове изјаве, од пре две године, да ће Србија постати „мало балканско чудо“, кад се појави на светском тржишту, са извозом својих компјутерских чипова и делова за авионе! Компанија која је тај посао требало да у Србији наводно води била је „Мубадала“ из Уједињених Арапских Емирата, а свако ко је у Србији, тим вестима и том пројекту поверовао, као и ја, могао је да буде само Ма-будала!

И тако, док се народ у Србији, летовао, брчкао и одмарао, а арапске компаније, за то време, муку муче да обраде оне наше силне војвођанске оранице, на којима су арапским резултатима пољопривредне производње у Србији већ свима показали како се земља обрађује у 21. веку! Свима је познато, и ноторна је чињеница, зар не, да не постоји развијенија пољопривредна производња од арапске!

Захваљујући вођиној визији, и Немци ће после скоро 200 година коначно Србима показати како се гаје и тове свиње! То што су наше свиње биле „хит“ извозни производи у Немачкој и Аустро-Угарској оног доба (пре 200 година!), и то још за време „нашег“ турског сужањства и самих почетака независности српске кнежевине, то се нико и не сећа!

Извор: Вучићев забавник

Извор: Вучићев забавник

Нико више у Србији не сумња, чак ни деца у колевци, да је пројекат „Београд на води“, оно што Србији заиста много треба! Свима је јасно, да ће једна таква суперлокација, и на таквом месту, у центру Београда, покренути привреду Србије! На првом месту, реализација овог МЕГАпројекта, ће коначно омогућити оволиким силним „старлетама“ у Србији (све до једне свршеним дипломцима МЕГАуниверзитета, као и многобројним саветницама министарства спољних послова!), да имају најквалитетније могуће услове, за свој „тешки“ и „напорни“ рад, од кога ће и Србија, у будућности, имати сигурно велике користи! До сада, оне су се, док су се „пословно“ бориле са богатим клијентима (Арапима и странцима из Западне Европе), морале гурати у потпуно неусловним и препуним београдским сплавовима, где су често губиле клијенте у тој силној гужви, а нису биле ретке ни ситуације где су клијенти бежали уплашени од силне „нарогушене“ домаће некултурне публике! Овако, када никне „Београд на води“, и са њим никну пратећи силни и скупи хотели, као и прескупи ресторани и клубови, уз читаво обиље седишта светских компанија у близини, њима ће приступ „богатим“ клијентима бити много лакши и једноставнији, а и начин експлоатације њихових „клијената“ продуктивнији и бржи.

У „Београду на води“, због високих цена, неће бити много домаће радознале „сиротиње“, која ће моћи да уђе, те ће се све одвијати далеко од очију и примитивне и завидне јавности Србије! Толико смо, као држава, били дужни да учинимо нашим, пардон, његовим пријатељима Арапима и партнерима из Западне Европе! Куплерај на води, пардон, Београд на води, последње је што је Србији данас требало, али ће бити оно прво, што ће јој ова власт дати!

Линкови:

http://www.bizlife.rs/vesti/62267-vucic-memorandum-sa-mubadalom-za-veliki-korak-napred

http://www.danas.rs/dodaci/biznis/arapi_zele_samo_srpske_oranice.27.html?news_id=270843


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Py

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Глумац-натуршчик који са Славком Штимцем наступа у овој сцени је нажалост оболио и смјештен је у Центру Баковићи код Фојнице у БиХ, који социјално и здравствено збрињава уз продужено лијечење и рехабилитацију, обучава за самосталан живот према преосталим склоностима и способностима одраслих особа са:
    сметњама у душевном развоју («особе с посебним потребама»)
    сметњама у душевном здрављу («особе с душевним сметњама»).
    Ово је само идеја – без закључка, па ви видите…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s