Уставни суд: Смањење пензија није противуставно

Оспореним законом обезбеђено је старање о економској сигурности пензионера, наводи се у образложењу одлуке Уставног суда

Фото: Д. Јевремовић

Фото: Д. Јевремовић

Закон о привременом уређивању начина исплате пензија није неуставан, произилази из одлуке Уставног суда Србије, који је на седници одржаној 23. септембра окончао поступак оцене уставности овог закона.

Уставни суд је синоћ на свом интернет сајту објавио саопштење о овој одлуци и образложење. Нашао је да „нема основа за покретање поступка за утврђивање неуставности овог закона и његове несагласности са потврђеним међународним уговорима”, наводи се у саопштењу.

Уставни суд је утврдио да се оспореним законом уводе интервентне мере које се предузимају да би се у условима економске кризе очувала финансијска одрживост пензијског система, што конкретно значи могућност редовне исплате пензија. За Уставни суд је од нарочитог значаја било то што се прописане мере не односе на пензионере чија је висина утврђене пензије до 25.000 динара, којих, према подацима које је суд прибавио, у Републици има више од 750.000, а што, с обзиром на укупан број пензионера и висине пензија у Србији значи да највећи број пензионера није обухваћен прописаним мерама, истакнуто је у образложењу.

„Имајући у виду и то да у овом тренутку најнижа пензија утврђена у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању износи свега нешто више од 13.000 динара (при чему је за такозване пољопривредне пензионере најнижа пензија чак око 10.000 динара), Уставни суд је оценио да је „заштићеним” износом од 25.000 динара, у реалним економским приликама у којима се друштво налази, спорним законом обезбеђено старање о економској сигурности пензионера, а што представља уставни налог из члана 70 став 2 Устава.

Када је реч о пензијама које су обухваћене законом предвиђеним мерама, Уставни суд сматра да су основане тврдње иницијатора поступка да пензија која је стечена у складу са законом представља имовину пензионера, али указује да из Устава не произлази гаранција пензијског давања у одређеном износу, јер је ограничење имовинских права, под одређеним условима, дозвољено и према нашем Уставу и према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, наводи се у саопштењу.

Пензионерима чија је пензија виша од 25.000 динара, исплата се врши у умањеном износу, „што неспорно представља умањење њихове имовине и зато је суд испитивао да ли закон испуњава услове дозвољеног ограничења имовинских права. Полазећи од тога да су прописане мере уређене законом, а не актом ниже правне снаге, да се законом не дира у право на пензију, да су мере прописане ради постизања легитимног циља јер је стварање услова за редовну исплату пензија макар и у умањеном износу у општем и јавном интересу, затим да постоји сразмерност у прописивању мера јер су овим мерама мање погођене особе са нижим пензијама, што се постиже тиме што проценат умањења није исти за све пензије више од 25.000 динара, и коначно, с обзиром на то да је реч о мерама привременог карактера, а што је суд утврдио из одредаба Закона о буџетском систему којима се ограничење у исплати пензија везује за учешће пензија у БДП-у, Уставни суд је оценио да се не могу прихватити као основани наводи иницијатора о несагласности оспореног закона са Уставом и потврђеним међународним уговорима”, наведено је у образложењу Уставног суда.

А. Петровић

(Политика, 24. 9. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Oe



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

1 reply

  1. Политика, бивше НОВИНЕ, као прави таблоид, зараза је опасна и шири се, лупи наслов, који нема везе са ставом Уставног суда, који је закључио: „нема основа за покретање поступка за утврђивање неуставности овог закона и његове несагласности са потврђеним међународним уговорима” Али то је питање за Љиљче национале. За уредништво је питање, чему препорука за читање текста писаног од стране човека коме НИЈЕ уска научна област УСТАВНО ПРАВО? Запитајмо се, да ли су сви у овој држави надлежни и способни за тумачење Устава. Да је то лако и једноставно, тешко да би постојао Уставни суд. Наравно, да је оспорени закон, комедија од закона, али то још не значи, да је супротан Уставу и људским правима, на које се позивају покретачи иницијативе. И уместо да се стави у сумњу садржина, смисао и поступак, одмах се ударило на уставност. И онда се народ замајава тиме, а иницијатива око Бриселских споразума СТОЈИ. И лако је Уставном суду, да се брани, како има сувише предмета и да су компликовани. Као да не схватамо, да је и тај закон резултат Бриселских и иних „споразума“. Баце нам коску и онда се бавимо последицама, а узроци остају.

Оставите коментар