Спутњик: Мило Ђукановић отима Митрополију од СПЦ

Црна Гора припремила нови закон о верским заједницама, по коме Влада у Подгорици поставља највише црквене великодостојнике, дели имовину и коначно одваја Митрополију црногорско-приморску од Патријаршије у Београду.

milo-sputnjik

Нацрт предлога закона јасно је уперен против Српске православне цркве. Прописује отимање њене имовине стечене пре 1918. године, али и да се без одобрења државе не могу бирати црквени поглавари, јер спорни Члан 4 предвиђа да пре именовања, односно објављивања њихових имена, верска заједница о томе на поверљив начин обавештава Владу Црне Горе.

Професор црквене историје на Богословији Светог Петра Цетињског Будимир Алексић предлог закона сматра скандалозним и каже да је циљ да се, као и све остале институције у Црној Гори, Српска православна црква стави под шапу државе.

„Једина установа над којом партија на власти нема контролу је Српска православна црква, и циљ је да и она буде у служби црногорског идеолошког пројекта. То је Ђукановић јавно рекао, то је у програм Демократске партије социјалиста, где се каже да црква мора да буде у хармоничним односима са државним органима, значи црква по њима треба да буде један од конституената црногорског националног идентитета“, каже Алексић за Спутњик.
Током писања предлога закона, нико из радне групе није контактирао Митрополију црногорско-приморску, иако се на документу ради од 2011. године. У писању су учествовали историчари који су докторирали на темама везаним за идеологију Комунистичке партије, њихови ставови препознају се у закону, сматра професор Алексић, истичући да је, како каже, противуставни документ рађен под диригентском палицом Мила Ђукановића, који је скандалозне новине закона образлагао и у телевизијским емисијама.

„Кажу да седиште верске заједнице мора бити у Црној Гори, хоће ли сад Католичка црква да се одвоји од Ватикана да јој седиште буде у Подгорици? Такође пише да границе црквених јединица морају да се поклапају са државним границама Црне Горе, што је апсурд. Имамо случај Сремске епископије, протеже се у неколико општина које су на територији Хрватске, такође Епархија захумско-херцеговачка, са седиштем у Требињу, протеже се на хрватско приморје, Дубровник и Конавле и Хрватска не прави тај проблем“, подсећа Алексић.

Предлог закона омогућава и брутално отимање имовине СПЦ, Члан 52 предвиђа да сви храмови изграђени пре 1918. године пређу у власништво државе и да она може да их да на коришћење другим верским заједницама. Дакле, црквама и манастирским комплексима могла би да газдује расколничка Црногорска православна црква, а могле би и да буду претворене у магацине, као што су то радили идеолошки преци владајуће гарнитуре у Црној Гори после Другог светског рата.

Председник опозиционе Нове српске демократије Андрија Мандић такође сматра да је предлог закона јасан притисак режима на Митрополију црногорско-приморску како би се реализовао програмски циљ ДПС-а, да СПЦ у Црној Гори буде под контролом власти у Подгорици. Опозиција неће дозволити да овакав закон буде усвојен, тврди, каже Мандић за Спутњик.

„На јесен излазимо на улице и рушимо власт, то ће спречити усвајање закона, а не Европа. Државе-чланице НАТО-а су првенствено заинтересоване да Црна Гора буде укључена у тај савез, а нашу цркву и православље доживљавају као нешто што је далеко од Европе и што је много ближе Москви, тако да сумњам да ће се они много оптерећивати овим проблемом. У Црној Гори је на делу једна врста побуне народа, тако да мислим да тај закон неће моћи да уђе у скупштинску процедуру“, оптимистичан је Мандић.

Није јасно како Црна Гора жели у Европу са оваквим законом о верским заједницама, када је познато да у њој нема државе која се на овакав начин односи према било којој заједници. Како уз усвајање оваквог закона мисли у Европу странка грађанске оријентације, чланица Социјалистичке интернационале, која у свом програму има предлог унутрашњег уређења цркава и верских заједница. Већина модерних земаља то је превазишла у прошлом веку и не меша се у унутрашњу организацију цркве. То је одлика тоталитарног режима, уосталом као и отимање црквене имовине.

Сенка Милош

(Спутњик Србија, 22. 8. 2015)

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

Министарство за људска и мањинска права је Влади, мимо предложеног и на званичном сајту објављеног дневног реда, за 122. сједницу од 30. јула 2015.г. доставило Нацрт закона о слободи вјероисповијести

Представник Министарства је медије и јавност обавијестио да је ”Влада утврдила Нацрт закона о слободи вјероисповијести”. На званичном сајту Владе још увијек није објављен закључак о усвајању Нацрта овог закона. И послије првог читања Нацрта закона лако се закључује да Нацрт закона треба одбацити како због нетранспарентног и дискриминаторног начина његове припреме, тако и због бројних неуставних одредаба којим се атакује на слободу вјероисповијести и друга зајемчена људска права, а посебно на унутрашњу аутономију Цркве и вјерских заједница.

1. Дужни смо да укажемо на беспризорно кршење процедуре од стране Министарства приликом припреме Нацрта закона. Није уобичајено да Влада усваја Нацрт закона, јер досадашња пракса показује да Влада усваја Предлог закона послије одржане јавне расправе о Нацрту закона. Остали смо ускраћени за одговор због чега је у овом случају примијењен другачији принцип и зашто је Министарство довело Владу у позицију да крши сопствени Пословник.

Министарство је годинама најављивало доношење новог Закона, али та обавеза није извршавана. Министар Нумановић је прошле године формирао радну групу за припрему Нацрта закона. У радну групу није укључен ниједан стручни представник Цркве и других вјерских заједница, иако је Православна Црква то више пута и званично и јавно захтијевала. Министарство на те захтјеве никада није одговорило. С друге стране, исто Министарство је у радне групе за припреме нацрта других закона из домена своје надлежности увијек укључивало и још увијек, путем јавних позива, укључује представнике оних организација којих се та материја тиче и чији положај уређује у правном систему Црне Горе. Радна група, иако је то министар Нумановић раније јавно обећао, поводом припреме Нацрта закона са представницима Православне Цркве није обавила ниједан, чак ни информативни састанак. Несумњиво је да је Нацрт закона припремљен на недопустив, дискриминаторан начин и то од стране Министарства које је надлежно да штити и промовише људска права.

2. По свему судећи, полазна основа Министарства и радне групе је садржана у ”Информацији”, а не у озбиљној студији са истраживањем и анализом, каква је, иначе, пракса приликом припреме законских прописа у Црној Гори. ”Информација” Министарства је обиловала читавим низом нетачности, произвољности и тенденциозности. Митрополија Црногорско-Приморска и Епархија Будимљанско-Никшићка су и званично и јавно Министарству упутиле своје приговоре и примједбе на ”Информацију”. Министарство никада није упутило одговор на изнијете примједбе.

Црква, вјерске заједнице, вјерници и шира јавност ни до данас нијесу добили одговоре на бројна питања поводом начина припреме Нацрта закона. Још увијек није познато да ли су у припреми Нацрта учествовали и страни експерти, као и да ли је Нацрт закона, прије достављања Влади, упућен Венецијанској комисији и другим релевантним међународним институцијама које прате начин припреме и доношење прописа из области људских права. По свему судећи, Нацрт закона је припреман на нетранспарентан начин уз понижавајуће игнорисање постојања оних чији се правни положај уређује.

3. Министарство је Нацрт закона са програмом јавне расправе објавило 3. августа и одредило да јавна расправа траје до 14. септембра 2015.г. Несумњиво да је питање слободе вјероисповијести једно од темељних људских права, а да вјерници представљају више од 80% становништва Црне Горе. Отуда се поставља питање: зашто је Министарство Нацрт закона и програм јавне расправе објавило у вријеме годишњих одмора? Та чињеница обесмишљава позив Министарства, упућен најширој јавности у вријеме годишњих одмора, да се укључи у јавну расправу. Зашто су из јавне расправе искључени велики градови попут Никшића, Берана, Пљеваља, Бара, Херцег Новог, Будве, као и друге општине у Црној Гори?

4. Црква у Црној Гори већ годинама указује на потребу доношења новог Закона и она се не противи, на против, доношењу тог правног акта којим ће се уредити правни положај Цркве и вјерских заједница у држави. Управо из тог разлога, до сада смо организовали више научних скупова, округлих столова и јавних трибина на којима су учествовали еминентни правни експерти из Црне Горе и иностранства. Објављено је и више зборника радова са тих скупова и сви су уредно и благовремено достављани представницима државних органа Црне Горе. Министарство за људска и мањинска права се, судећи по нетранспарентном и дикриминаторном начину припреме Нацрта закона, понашало као да се све то није догодило у блиској прошлости. Садржај Нацрта закона, иначе својим одредбама суштински супротстављен ратификованим међународно-правним актима о људским правима који се непосредно примјењују у Црној Гори, Уставу и бројним важећим законима, то недвосмислено потврђује.

5. Митрополија Црногорско-Приморска и Епархије Будимљанско-Никшићка, Милешевска и Захумско-Херцеговачка сматрају да је Црној Гори потребан модеран, на цивилизацијским основама и општепризнатим начелима међународних конвенција, утемељен Закон који ће афирмисати кооперативну одвојеност Цркве и вјерских заједница од државе и на прави начин штитити право на слободу вјероисповијести.

Имајући у виду дискриминаторан и нетранспарентан начин припреме и усвајања Нацрта закона, као и његов садржај којим се грубо задире у унутрашњу аутономију Цркве и нарушава уставно начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе, сматрамо да Нацрт закона треба одбацити. Црква ће свим легалним и легитимним средствима бранити своја вјековна права од агресивног правног насиља које се на овакав начин покреће од стране Министарства за људска и мањинска права.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

(Сајт СПЦ, 23. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5tj



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Да ли игде има да влада једне државе поставља црквене поглаваре?

    Како би то извели с Католичком црквом, баш ме занима?

Оставите коментар