Ђакон Ненад Илић: Олуја и памћење

Уморио сам се од читања на интернету свих могућих подсећања на „Олују“. Од саучествовања у страдању несрећних сународника и тада, и пре, и после тога. Од мазохистичког бављења свим пропуштеним, погрешним, неправедним. Уморио сам се, у ствари, од помисли колико тога треба запамтити. А морамо да запамтимо, ако уопште мислимо да као народ имамо некакву будућност. Па и кад то памћење боли.

ni-oluja

Подмуклост оних који ће нас после још бомбардовати и узети нам и Косово и Метохију не можемо да заборавимо. Подмуклост оних коју су клали Србе кад год су имали моћне заштитнике не можемо да заборавимо. Али не можемо да заборавимо и млакост нас из тада али и сада још увек болесне матице, кад је бескрајна колона кренула из Крајине и као да се од тада није ни зауставила.

Мислио сам тада, пре двадесет година, да ће без обзира на Милошевићево политичко преигравање и килавост опозиције Срби устати у своју одбрану. Јединствено, као трава. У Београду се скупило тек две-три хиљаде људи да немушто протествује, уствари да се мува около и чека да се нешто ипак деси. Неки су излазили на аутопутеве да како тако помогну и утеше несрећнике, али све су то биле само капи на сувој земљи. Остали су гледали телевизију на којој није било много тога да се види.

Данас, после двадесет година, сви тумарамо по фејсбуку и интернету. Детаљно се подсећамо или упознајемо са нечим што је прошло и што тешко можемо да исправимо. Има тога и превише, а резултат је исти – нечињење.

Сутра можемо заједно да се помолимо за пострадале и напаћене. Кад бисмо у молитви показали јединство и снагу покренули бисмо и све остало. Нема нас више ко да води, да нам показује пут и упућује на исправно делање, сем наших светих предака. А њих је много више него што може да стане у црквени календар. И не морамо да организујемо изборе. Њих је Бог већ изабрао, и они су изабрали Бога.

Само кроз тај избор има наде да поново отворимо нашу будућност. А да ли ће то и бити – то је већ друго питање. Бог зна. И у Богу се памћење прочишћава. Остаје само оно што је за вечност.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића, 4. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5kC



Categories: Преносимо

4 replies

  1. ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

  2. И док Патријарх Иринеј каже, да су Срби у “Олуји“ пострадали од своје “БРАЋЕ
    ПО ВЕРИ“, дотле Хрвати /усташе/ поручују са прославе из Книна:
    „Ми Хрвати не пијемо вина, већ пијемо крв четника из Книна“.

    И док Александар Вучић тражи опрост за извршиоце “Олује“, дотле ХРВАТИ
    /УСТШЕ/ кличу са книнске тврђаве:
    “„Ми Хрвати не пијемо вина, већ пијемо крв четника из Книна“

    “Сутра можемо заједно да се помолимо за пострадале и напаћене. Кад бисмо у молитви показали јединство и снагу покренули бисмо и све остало. Нема нас више ко да води, да нам показује пут и упућује на исправно делање, сем наших светих предака. А њих је много више него што може да стане у црквени календар. И не морамо да организујемо изборе. Њих је Бог већ изабрао, и они су изабрали Бога.“

    Да, Ђаконе Илићу, нас нема више ко да води, јер ако се будемо молили као што
    се моле наша “БРАЋА ПО ВЕРИ“ /римокатолици Хрвати/, онда ми окрећемо леђа нашим прецима и идемо у загрљај опште пропасти.
    Останимо у нераскидивом и непромењеном ЛИТУРГИЈСКОМ ЈЕДИНСТВУ – САБОРНОСТИ – са нашим прецима, јер ћемо једино само тако, и само тако
    остати са њима у молитвенм јединству, које ни врата пакла неће надвладати.
    А да би смо са њима остали у јединству, не сме се ни једна једина јота променити у ЛИТУРГИЈСКОМ ПОРЕТКУ, то значи да нам никада, ни на овомни на оном свету РИМОКАТОЛИЦИ ХРВАТИ НЕ МОГУ БИТИ “БРАЋА ПО ВЕРИ“,
    како “непромишљено“, у стању “измењени свести“, или под “присилом“ говори
    Патријарх Иринеј!

    Драган Славнић

  3. …slobodno možemo da zaključimo:
    …Hrvatska (d.o.o.) je najobičnija genocidna tvorevina…kao i „čuvena“ NDH…to samo govori o stanovništvu takve tvorevine…koja se bazira na mržnji i laži…nemaju ni istoriju…ni jezik…ni kulturu…njihov najveći domet je Jasenovac…pljačka i zverstva koja uz to idu…kakav jad i beda…hvala ti Bože što nas odvoji od takvog *****…

Оставите коментар