Душан Буковић: Владика Дионисије (Миливојевић) као бранилац надбискупа Степинца

Владика Дионисије (Миливојевић)

Владика Дионисије (Миливојевић)

Међу мојим списима, и у мојој „архиви” нашао сам један чланак о владици Дионисију, који је изашао у листу „THE PITTSBURGH CATHOLIC NEWSPAPER”, од 31 октобра 1946, страна 8. Уз чланак је објављена и слика владике Дионисија.

Овај чланак најбоље одсликава све заблуде које и данас гаји наша Српска православна црква према протестантско-римским католичким црквеним корпорацијама, које су нас немилосрдно таманиле и затирале у трагичном XX столећу. Он такође, најбоље одсликава и многе заблуде владике Дионисија јер се заложио у непријатељском римском католичком протестантском естаблишменту у Америци, да брани хрватског надбискупа, усташког викара, председника државног одбора за римокатоличење православних Срба, злогласног Алојзија Степинца, за време судског процеса у Загребу!

У заштиту Степинца стао је и тешки ратни злочинац Анте Павелић, поглавник тз. Независне Државе Хрватске, који је дословно рекао: „… криво је ако се каже да је кардинал-надбискуп био за хрватску државу а против њеног режима. Но ја и хрватска држава смо заједно, па је Степинац био за мене, за мога Лубурића, мога Вранчића и мој Јасеновац.” (Види: Хрватска ревија, Буенос Аирес, 1954; Исто: Стеван Д. Тривунац, „Ми Срби и Степинац, Србија, Fruitland, Ontario, Canada, октобар 1980, стр. 6).

Познато је да је Степинац први полио Павелића „светом водицом”, када је уз помоћ корпоративне пете колоне, окупатора, италијанских и немачких фашиста и национал-социјалиста стигао у Загреб 1941. године. Он је вољом и свешћу подржао злогласни режим Анте Павелића, првог хрватског поглавника, као и Славка Кватерника, првог хрватског маршала у току Другог светског рата. Отворено се ставио на страну наци-фашистичке творевине тз. Независне Државе Хрватске, као и на страну Хрватске комунистичке републике. Он је у меморандуму од 18 маја 1943, којег је упутио злогласном папи Пију XII, дословно рекао: „…Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увек верну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више векова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у томе кругу кугле земаљске. У противном, њезином пропашћу или фаталним смањењем – тисуће најбољих хрватских вјерника и свећеника жртвовале би драговољно и радо своје животе да запријече ту страховиту могућност. Не би било уништено само оних 240,000 (две стотине и четрдесет хиљада), прелазника са српског православља, него и читаво католичко пучанство толиких територија са свим својим црквама и својим самостанима.” (Види: Тајни документи о односима Ватикана и усташке ‘Независне Државе Хрватске’; Исто: Вој. Гаћиновић, Народни календар – Алманах, Париз, 1961, стр. 101).

Када се почела да назире наци-фашистичка пропаст на Источном фронту у току 1943. године, Степинац је подржао у Ватикану и троцкистичко- комунистичку клику Јосипа Броза Тита, другог хрватског маршала, који је био познат и по томе, да је успоставио своју диктатуру у Југославији по угледу на Мусолинијеву у Италији. Степинцу није сметао Брозов троцкистички комунизам, а сметали су му српски и југословенски монархисти! Зато је преко свога емисара, злогласног попа Крунислава Драгановића, упутио и једну изјаву злогласном папи Пију XII, која дословно гласи: „Ако Вас буду питали у Ватикану шта мисли загребачки надбискуп о стању у Домовини, реците свима да ће се он, ако мора бирати између комунистичке власти у хрватским крајевима и четничке власти, одлучити за комунистичку…” (Види: Др. В., Драгановићев пример, „Клиц Триглава“, јун 1968).

Сматрам да је овај чланак веома важан, зато сам га превео са енглеског на српски језик у целости, који дословно гласи…

Кликните на слику за увећање

Кликните на слику за увећање

Судски процес у Загребу православни Владика назвао напад на религију

Либертивил, Илиној, 30. октобар

Владика који води целу Српску Православну Цркву у Сједињеним Државама и Канади не само да изричито тврди да је судски процес против надбискупа Алојзија Степинца у Загребу, Југославија, сасвим неправедан, него и директан напад на веру као наводно издејствован од комунистичке Русије.

Он убедљиво верује да би Влада Сједињених Држава требала да интервенише у Југославији и да се супротстави прогону вере у тој земљи.

Ове изјаве су импресивније тим више што долазе од једног православног прелата, који је проживео највећи део свог живота у Југославији и једног аутора књига, које се односе на прогон вере у његовој родној земљи. Он је сада амерички држављанин.

Владика Дионисије Миливојевић, који управља Епархијом у својој Цркви за своју земљу и Канаду, примио је „Н. C. W. C. News Service” новинара у своју удобну али скромну резиденцију у православном манастиру Св. Саве у овом малом граду недалеко од Чикага. Био је одевен у службеној мантији и говорио течно енглески језик, иако је дошао у ову земљу 1940. године.

Владика Дионисије има 48 година, тачније годиште надбискупа Степинца, коме је Титов суд донео принуду од 16 година присилног рада, пресуда се сматра као оптужница на основу лажних доказа.

„Овај судски процес је припремљен на политичкој сфери“, изјавио је Владика. „То је намера да се одвоји католичка црква у Хрватској од свог руководства у Ватикану. Тито је отворено изјавио ову намеру”.

„Стратегија која изричито долази од Кремља у Русији, јесте да уништи вођство религије”.

„Треба напоменути да отпор на атеизам је јачи када има инострану подршку. То мислим на Папу”.

Владика Дионисије види само мучеништво надбискупа Степинца ако пресуда Титовог суда – шеснаест година присилног рада уследи.

У потврди његове изјаве да Југословенски режим настоји да ишчупа корен целе религије, владика Дионисије је рекао да има више доказа да Тито сада припрема судски процес против митрополита Јосифа, главног старешине православне Цркве у Југославији. По бројној пастви православна Црква је највеће тело религије у земљи, коју следи католичка Црква.

Православни вођа апелује на све хришћане да раде заједно у одбрани хришћанства. „Ми се разликујемо у много чему, и то оштро”, рекао је он „али у одбрани хришћанства можемо радити заједно”.

„Хришћанство ће, наравно, преживети. Можемо се надати неким променама у комунизму, евентуално, вршењем притиска самог народа, комунизам мора познавати хришћански морални закон и хришћанство само по себи. Међутим, јака одбрана је тренутни проблем”.

Враћајући се надбискупу Степинцу, Владика са жестином изговара ову молитву:

„Боже помози му да одржи свој дух на висини и да истраје, како би кроз његову храброст хришћанство могло да победи”.

***

Енглески текст гласи:

ZAGREB TRIAL CALLED BY ORTHODOX BISHOP ATTACK ON RELIGION

Libertyville, ILL., Oct. 30 (NC)

– The Bishop who heads the entire Serbian Eastern Orthodox Church for the United States and Canada not only asserts flatly that the trial of Archbishop Aloysius Stepinac of Zagreb, Yugoslavia, was grossly unjust, but that the trial was a direct onslaught on religion as such, engineered from communist Russia.

He vigorously believes the United States Government should intervene in Yugoslavia in opposition to the persecution of religion in that land.

These expressions ere all the more impressive as coming from an Orthodox prelate who lived most of his life in Yugoslavia, and is the author of books concerning religious persecution in his native land. He is now an American Citizen.

Bishop Dionisije Milivojevich, who directs the diocese of his church for this country and Canada, received an N. C. W. C. News Service reporter in his comfortable but modest residence at St. Sava’ s Orthodox monastery in this little town not far from Chicago. He wore the robes of his office and spoke fluently in English, despite the fact he came to this country only in 1940.

Bishop Dionisije is 48, precisely the age of Archbishop Stepinac, who in recent days was condemned by a Tito court to 16 years at hard labor, on charges widely considered to be trumped up.

„This trial was prepared in the political sphere,“ . . declared the Bishop. „It was for the purpose of dividing the Catholic Church in Croatia from its leadership at the Vatican. Tito has openly expressed this purpose.“

„The strategy, which comes definitely from the Kremlin in Russia, is to break down the leadership of religion.“

„It should be noted that opposition to atheism is stronger when there is an outside leadership. I refer to the Pope.“

Bishop Dionisije saw only martyrdom for Archbishop Stepinac if the sentence of the Tito court-sixteen years at hard labor – is fallowed out.

In confirmation of his assertion That the Yugoslav regime seeks to uproot all religion, Bishop Dionisije said there is much evidence that Tito is now preparing a trial against Metropolitan Joseph, the actual head of the Orthodox Church in Yugoslavia. Numerically, the Orthodox Church is the largest religious body in the country, followed by the Catholic Church.

The Orthodox leader appealed for all Christians to work together in defense of Christianity. „We differ in many points, and sharply, „he said, „but in defending Christianity we can work together.“

„Christianity will, of course, survive. We may hope for a change sometime in Communism, for, eventually, through pressure by the people themselves, Communism must recognize Christian moral law and Christianity itself. However, vigorous defense is the immediate problem.“

Returning to Archbishop Stepinac, the Bishop fervently uttered this prayer:

„My God help him to keep his spirit high and to endure, that through his courage Christianity may win.“

(Види: „THE PITTSBURGH CATHOLIC NEWSPAPER“, October 31, 1946, стр. 8)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5jB

Advertisements


Категорије:Српско православно стање

3 replies

  1. Још када би нам аутор, чувени ЦИТАТОЛОГ објаснио где је нашао, да је Кватерник Славко био „хрватски маршал“. Или је то још један показатељ опседнутости истог, како би приказао, да је Славко био „први хрватски маршал“, а Броз „други хрватски маршал“. По обичају Цитатолог бира оно што му се снило, па нам сервира нешто што се појавило у „THE PITTSBURGH CATHOLIC NEWSPAPER“,. Као да осуђује православног владику, за нешто што су објавиле КАТОЛИЧКЕ новине??!! Ако и прихватимо, да је све написано „цитирано“, а није цитирано, већ је препричавано, види се, да је владика Дионисије имао, може се рећи исправан став, јер је схватао, да је највећи непријатељ цркве комунизам. Где је ту „заблуда“: „Овај чланак најбоље одсликава све заблуде које и данас гаји наша Српска православна црква према протестантско-римским католичким црквеним корпорацијама, које су нас немилосрдно таманиле и затирале у трагичном XX столећу“, Српске православне цркве, ако је тачно, а сумњам, да је ЈЕДАН припадник СПЦ наводно, нешто изјавио за католички часопис 1946. године? Један владика ваљда не чини Српску православну цркву?

    Свиђа ми се

  2. @слободан млинаревић

    Колико владика СПЦ треба да прими папски прстен да би се схватило да нешто није у реду у СПЦ?

    Колико владика треба да проповеда екумену, да мења литургију да би се схватило да су склони да стану под папске скуте па још и вернике да поведу за собом?

    Ако је само један у питању, а није, како дотични може да се назива српским владиком?

    Свиђа ми се

  3. @Василије50
    Коментарисао сам наводне речи владике Дионисија објављене у католичком листу 1946, а не данашње стање. У том смислу, Ваша питања су бесмислена. Када је рач о савременом стању у СПЦ и около, сигуран сам, да је неопходно неупоредиво веће јединство јер је православље, па и СПЦ као српска црква и симбол Срба нападнута са свих страна и споља и изнутра. То мене опредељује, да будем на страни СПЦ као организације, без обзира на моје идеолошко опредељење. Без озбиљне, јединствене организације отпор је тешко пружати. Види се, да је „самоуправљање“ заразило и вернике, који се овде оглашавају, па свако о свему све зна. А поштовања „руководства“ нема ни у траговима, а то је минимални услов, да организација функционише, па и црква. Нажалост, на све стране, па и на овом сајту се види, да тог јединства нема. Тражење недоследности и инсистирање на неслагањима тешко да помаже. Посебно је проблематично, коментарисати и давати оцене на основу текстова из штампе и још католичке!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s