Владика Артемије: Поново успоставити канонски поредак, ЕРП у егзилу је СПЦ

Vladika-Artemije-240Рашчињени и одлуком Светог архијерејског сабора из Српске православне цркве недавно искључени епископ бивши рашко-призренски Артемије (Марко Радосављевић) крајем прошле седмице позвао је „СПЦ да се врати на пут Светих Отаца и Светог Предања, са којег је скренула“.

То је, како за Данас каже владика Артемије, његов јавни одговор на саборску одлуку са образложењем о искључењу из СПЦ, која му је недавно званично достављена, али и на тврдње да је „у расколу“. Он жели да „народ зна да није напустио Цркву, него да је за „одбрану праве вере“ и да је „спреман да се у СПЦ успостави канонски поредак“.

– Све што се догађало последњих година и још се догађа показује колико је црквени поредак уништен и искварен. Жеља да се он васпостави покренула ме је да напишем ово обраћање под насловом „Нека се зна“. Услове које сам навео нису ултиматуми, него нешто без чега нема ни Цркве ни јединства – напомиње владика Артемије.

За повратак црквеног мира и јединства он сматра неопходним да Сабор „спроведе своје одлуке о иступању СПЦ из Светског савета цркава из 1997. и богослужењу од 2007. и 2008, повуче све неканонске и неуставне одлуке о њему и његовом монаштву, као и да обустави све судске процесе против њих, јавно се огради и саборно осуди свејереси екуменизма, напусти јалови теолошки дијалог са папистима и другим јеретицима; заузме одлучан став и осуди јеретичко учење епископа Игнатија (Мидића), те да следујући Светим Оцима и држећи се светих канона, јавно осуди поступке појединих архијереја – садашњих и будућих, који су нарушили свете Каноне заједничким молитвама и мољењима са разним јеретицима, паљењем свећа у синагоги, као и оних који су ишли на поклоњење папи и носе папско прстење и напрсне крстове, уз њихово обавезно јавно покајање“.

На питање да ли његова „молитвена жеља да што пре дође дан када ће се на трону Светога Саве наћи човек који ће хтети и моћи да кормило СПЦ окрене и управи на пут Истине“ значи да као „главног кривца“ за стање у СПЦ види патријарха Иринеја, иако је он само први међу једнакима у Сабору, владика Артемије одговара да „патријарх вероватно није иницијатор, али да је на месту на ком води и одговара за све одлуке Сабора, којим председава“.

artemije-foto-masanori-josida_ff

Упитан колико је реално да се испуне „услови“, који нису могли да прођу ни када их је покретао као члан Сабора, саговорник Данаса кратко каже да „канонски преступи никад не застаревају“.

– Мени је питање вере примарно. И пре него што су ме сменили и рашчинили, за шта је први разлог био мој став према Косову и Метохији, било је пуно мојих аката, чланака и дописа у којима сам заступао антиекуменски став. Јер ако решимо питање вере, православља и светосавског пута, онда се и сви други проблеми решавају – сматра владика Артемије.

Синод, а потом и Сабор сменили су га 2010. са места епископа рашко-призренског под оптужбом да је у ЕРП било финансијских проневера. Рашчињен је исте године због непоштовања синодске одлуке о забрани богослужења и саборске забране да борави на КиМ. Због недавног рукоположења хорепископа у ЕРП „у егзилу“ Сабор га је на овогодишњем мајском заседању као „вођу познате расколничке групације, вратио у ред световњака и трајно искључио из црквене заједнице“. Против њега се, на основу пријаве Синода СПЦ, пред Вишим судом у Београду води кривични поступак. Он тврди да су све саборске одлуке о њему неканонске.

„Ми смо СПЦ“

– ЕПР у егзилу је СПЦ. Ми смо административно искључени, али не и суштински. Шта је Црква? Да ли је то савремена јерархија и такозвана званична Црква? Црква је Господ Христос, апостоли, свети оци, мученици, преподобни пустињаци, све до данас и, наравно, верници. То је вековна црква у којој су сви светитељи Божји и ми смо чланови те цркве – каже владика Артемије, иако у врху СПЦ тврде да је реч о „секти“ и „парасинагоги“. ЕРП „у егзилу“, према његовим речима, има тридесетак катакомби у Србији и ван ње – Аустрији и РС, а потенцијално „егзил“ би могао да се прошири и на Канаду и Аустралију.

Ј. Тасић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 20. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5ey



Categories: Преносимо

11 replies

  1. Каква је сврха објављивања овог текста? Артемије је све рекао у претходном тексту. Могу да разумем разлоге ДАНАС, да подгрева тему, али овде ми нешто не штима. Нико није оспорио наводе Ђуровића о недоследностима Артемија, а то није урадио ни ДАНАС. Из незнања, или свесно?

  2. Млинаревићу,

    Да нисте незаменљиви као коментатор 😉 предложио бих Вас да будете Уредник!

    А што се тиче да је Артемије све рекао у прошлом тексту, па баш је тамо неко питао шта значи „вековна црква“?

    Па владика објашњава овде:

    „ЕПР у егзилу је СПЦ. Ми смо административно искључени, али не и суштински. Шта је Црква? Да ли је то савремена јерархија и такозвана званична Црква? Црква је Господ Христос, апостоли, свети оци, мученици, преподобни пустињаци, све до данас и, наравно, верници. То је вековна црква у којој су сви светитељи Божји и ми смо чланови те цркве“

    Пост скриптум: Видим да патите што није овде непрестано padre Djurovic можда да са њим направите комунистичко-екуменистчку интернационалу?

  3. Заборавих!

    А то да није „нико оспорио наводе Ђуровића“, ево са другом места преносим па Млинаревићу видите колико је ваш омиљени padre у праву:

    Nebojsa Petkovic · Belgrade, Serbia

    Не улазећи одбрану владике Артемија у глобалу, покушао бих само да одговорим на овде изнете аргументе који оповргавају ставке које је владика изнео као услове за дијалог са званичним делом СПЦ.

    У суштини све бисмо могли да сведемо на једноставну логику да проблеми које в. Артемије означава, постоје довољно дуго док је он био у заједници са осталим архијерејима, а то му, наводно, није тада сметало. Милсим да је аргумент јалов из простог разлога што је чињеница да се в. Артемије кроз године и деценије своје службе супротстављао свему томе и званично иступао против (ово потврђује и сам Ђуровић). У том контексту, процес лоших појава у СПЦ има свој континуитет, али и прогрес, који је по в. Артемију на крају довео до садашњег стања и његове реакције. Може се о томе дискутовати, али је сасвим легитимно, поготову када је Црква у питањеу, да период између упозоравања и супротстављања до коначне акције буде дуг.

    Сад пос тавкама г. Ђуровића.

    1. Иако се слажем са чињеницом да св. Јустин није начинио тај драстични потез иступања из СПЦ, а в. Артемије јесте, па самим тим се не може повући апсолутна паралела између њих, остаје аргумент о дугом процесу којии сам горе навео. Друга ствар, апсолутно је нетачно оно што Ђуровић даље тврди. Одлука о ступању у ССЦ била је у ингеренцији сваке помесне Цркве и није био потребан Васељенски сабор да би се у њега ступило. Прма томе, одлука о иступању такође је аутономна у односу на сваку помесну Цркву. Пример за то су Грузијска и Јерусалимска патријаршија (не знам да ли се ова друга вратила). Такође осуда неке појаве, јереси и сл. не мора бити донета на нивоу целе васељене. Постоје помесни сабори који су осуђивали одређене појаве, а касније су прихватани или не од целокупне пуноте васељенске Цркве. У том контексту ово су два појма. СПЦ може да осуди екуменизам или тачније неко експлицитно учење у оквиру овог покрета (РЗЦ је осудила теорију грана не треба заборавити), али ће се та осуда искључиво тицати те помесне Цркве и док не буде васељенски прихваћена она неће бити опште обавезујућа. У сваком случају о дискутабилности иступања нема говора.

    2. Омиљени аргумент заступника „новог/старог“ богослужења у овом случају је била двосмислена игра речи (за ово је заслужан е. Атанасије Ј.) како се наводно не може утврдити шта је стварно вековна пракса. Ипак, то је само био безобразлук, јер се у одлуци сабора који је утврдио да се до даљњег треба поштовати вековна пракса налазила реч УСТАЉЕНА. Дилеме нема. Оно што је устаљено је оно што постоји у последње дуже време, а сложићемо се да је последњих 300 година (колико новотарци тврде да траје садашња пракса богислужења) без сумње устаљена пракса.

    3.На ово сам одговорио у првој ставци, али сам тамо пропустио да кажем следеће. Еклисиологија спојених судова коју помиње Ђуровић је зилотска. Ако неко помиње патријарха јеретика, а сам то није, потпада под проклетство првог и тако до најмањег члана Цркве. То је промашено учење у које су запали зилоти расколници који деловање Духа Светога своде на аутоматизам и слепо повиновање закону тог истог аутоматизма. Из праксе Цркве знамо да је у смутним временима јереси било оних који су остајали у општењу са јеретицима, а пошто су сами задржали правилно сиповедање, на крају су били оправдани да су добро поступили, јер су чували своје стадо од вукова. То је поготову било актуелно у доба аријеве јереси.

    4. Овде је аргумент тек јалов. Ђуровић признаје да је владика одавно реаговао на Мидићева учења, покренуоп то питање, али је оно на саботу одбачено. То што је одбачено уопште не значи да је доказано да није спорно. Као ни многим другим појавама и личностима (и самом в. Артемију) овде није суђено, већ се одлучивало простим прегласавањем.

    5. Овде се помиње 2015. година, тј. узма као званично ово последње писмо, али в. Артемије је указивао на паљење свећа патријарха Иринеја од тренутка када се то догодило. У случају заједничких молитава, оне трају дуго, али су и оне интензивиране и дигнуте на виши иво у поступцима в. Григорија например, баш последњих година. Да ли се в. Артемије касно сетио или је као што сам на почетку написао одлука од противљења до акције сазревала, није толико битно за саму суштину. Да ли је спорно да су сва ова дела против канонска, па самим тим нарушавају поредак у СПЦ и доносе далекосежне последице по јединство?

  4. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    У сваком случају сам сазнао нешто ново и на томе Вам хвала. По конкретном питању онога што је навео мој омињени јеретик и текста господина Петковића, мени се чини, да се padre Djurovic бавио чињеницама. Код Петковића се види покушај, да ТУМАЧИ чињенице које не оспорава. У сваком случају „неканонски“ поступци СПЦ, Артемију нису сметали, док није био директно и лично погођен. „Сазревати“ толико година у тим годинама, мало ми је необично. Рекао бих, да међу „антикомунистима“, као и међу „комунистима“ има много оних којима је САЗРЕВАЊЕ много дуго трајало, а сада се и једни и други бусају у груди.

  5. @ слободан млинаревић

    Како не видесте да Петковић ухвати Вашег јеретика и њиховог padra директно у лажи?

    Петковић: Друга ствар, апсолутно је нетачно оно што Ђуровић даље тврди. Одлука о ступању у ССЦ била је у ингеренцији сваке помесне Цркве и није био потребан Васељенски сабор да би се у њега ступило. Прма томе, одлука о иступању такође је аутономна у односу на сваку помесну Цркву. Пример за то су Грузијска и Јерусалимска патријаршија (не знам да ли се ова друга вратила).

    И још: Као ни многим другим појавама и личностима (и самом в. Артемију) овде није суђено, већ се одлучивало простим прегласавањем. (Петковић)

    А верујем да сте из текста из Данаса сазнали да Епархија рашко призренска у егзилу има 30 и више „катакомби“, то су исто манастири али углавном скромни и претворени од кућа, што у Србији, што и ван ње (Беч и Република Српска). То је оно што брине Патријаршију, па је у последњем писму патр. Иринеја акцента на непослушности а не на финансијским малверзацијама, које нити су доказане нити су суђене (додуше, текст из Данаса доноси и информацију да се води процес против вл. Артемија, ја не знам о томе ништа).

    Дакле, кад се пажљиво чита види се да има нешто ново, а и да padre Djurovic није непогрешив као омиљени му Свети Отац папа

  6. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Рекох: „У сваком случају „неканонски“ поступци СПЦ, Артемију нису сметали, док није био директно и лично погођен. „Сазревати“ толико година у тим годинама, мало ми је необично. Рекао бих, да међу „антикомунистима“, као и међу „комунистима“ има много оних којима је САЗРЕВАЊЕ много дуго трајало, а сада се и једни и други бусају у груди.“. Сигуран сам, да ДАНАС није на страни ни Артемија ни Вас. Господин Петковић ми је непознат, па за мене у овом моменту није неко од ауторитета.

  7. Dragan Ilic
    Ne mogu da razumem koliko ljudi diskutuje
    na temu crkve, a da ne žele ili ne mogu da
    shvate osnovne principe, zakone
    funkcionisanja crkve, koji su više nego
    razumni, već i dalje, uporno sve uvijaju u
    nekakvu misteriju van običnog ljudskog
    poimanja. Uporno raščinjenog Маrкa
    Radosavljevića, bivšeg monaha Artemija i
    još
    bivšijeg episkopa Artemija i dalje titulišu
    vladikom i postaju njegovi sledbenici. Bilo bi
    primerno da to objasnimo „narodski“, bez
    mistike, citiranja, ubedjivanja ko je, a ko nije
    u pravu. Sve je veoma jednostavno. Prvo
    pitanje glasi, ko je rukopoložio i ustoličio tog
    Marka? Odgovor je, Srpska Pravoslavna
    Crkva. Ni Janko, ni Marko, već administracija
    crkve u skladu sa pravilima i zakonima te
    iste crkve. Dakle, onaj ko je dao, taj može i
    da uzme. Isto kao u fabrici, vojsci,
    prodavnici. Ja te primim, dok radiš dobro,
    sve je u redu, ako brljaviš ili mi se ne svidjaš,
    dam otkaz. Kratko i jasno. Ako si bio
    direktor, posle otkaza ne možeš sebe
    nazivati direktorom moje firme. To je lažno
    predstavljanje, dovodjenje u zabludu i
    prevara, što sve podleže krivičnom zakonu
    države rezidenta. Isto i u vojsci. Zabrljaš,
    vojska te ražaluje i nečasno istera. Ako sebe
    i dalje nazivaš generalom, činiš krivično delo.
    Za crkvu važe apsolutno ista pravila. Bio si
    vladika, zasmetao si (kriv ili prav), vlast
    crkvena ti uzela čin i isterala iz crkve. Ako
    sebe i dalje nazivaš vladikom, onda si
    samozvanac. I kao samozvanac osnivaš neku
    versku ili frizersku radnju koju zoveš prava
    ili egzilna crkva i ubedjuješ lakoverne kako si
    ti Bogom dan da šišaš narod, a ne oni koji
    su radnju osnovali i nazvali crkvom. Ajde
    rodjače napravi sokić i nazovi ga Coca Cola,
    da vidimo koliko ćeš da potraješ. Nema tu
    više kanoni, apostoli, sabori, zadušnice,
    mitarstva… Nema ništa. Dok si radio u
    salonu, mogao si i imao prava da radiš,
    savetuješ i unapredjuješ posao. Dobio si
    otkaz, traži drugi. Prekvalifikuj se u manikira,
    ali nemoj da mi diraš salon i na prevaru
    odvlačiš mušterije. Ovde ja šišam, a ti šišaj
    na drugom mestu, ne u mojoj avliji. Ako te
    puste Grci, Bugari ili Rusi da u njihovoj avliji
    otvoriš salon za šišanje, to je njihov problem,
    ali u mojoj ne može. A kako vidim, ni jedan
    salon, crkva, neće da ti prepusti ni delić
    posla. Da si dobar i u pravu, prigrlile bi te
    kolege, ali kako nisi, niko neda da im kvariš
    posao. E, sad, kome se ne svidja narodsko
    objašnjenje, neka slobodne reči prepravi na
    crkveni i kanonski rečnik, ali sve se opet
    svodi na isto. Od****** te brale, ošišali te i
    orijali, uzeli ti alat, a ti se snalazi, ali ne varaj
    narod da si veći majstor u radnji, kad nit
    majstor nisi, a ni radnju nemaš. Ne šišaju se
    mušterije u automehaničarsk om servisu,
    već
    u frizerskom salonu.

  8. @ слободан млинаревић

    Делимично сте у праву што се тиче реакција владике Артемија. И за Данас потписујем.

    Само да истакнем у чему је суштина проблема са Арт., какве малверзације, непослуштност… Из књиге „Викиликс и српска црква“ неколико навода, извештаји из Америчке амбасаде у Србији.

    1. Коментар известиоца из амбасаде био је следећи: „Артемијева афера учинила је јавним сукоб у СПЦ око тога како даље око Косова и како се преоријентисати ка проевропској Србији. Коштуница и националисти, укључујући радикале, користили су цркву да би потпаљивали пламен национализма. То се јасно видело 21. фебруара: док је Коштуница на националној телевизији био приказиван у дубокој молитви, дотле су њему одани демонстранти палили америчку амбасаду. Званичници Цркве, нарочито Амфилохије, брзо су осудили насиље. Док се патријарх Павле постепено и непредвидљиво дуго гаси, црквени званичници се окупљају да одреде у ком правцу се креће будућност Цркве. Артемијев пад је знак наде да прогресивне снаге у Цркви јачају“.

    2. А онда се прешло на владику Артемија: „Амбасадорка се занимала за извештаје о томе да је Свети Синод (црквена влада) покренуо истрагу у вези са финансијама Епархије рашко – призренске, коју води владика Артемије, привремено смештен у Грачаници. (Свети Синод састао се 11. фебруара да разговара о мерама против владике Артемија и његовог помоћника Симеона. Саветник председника Србије за Косово и СПЦ, Млађан Ђорђевић, рекао нам је 11. фебруара да ће Синод одредити администратора да управља епархијом до сабора у мају 2010. Саветник Дамјан Крњевић – Мишковић нам је у одвојеном сусрету 11. фебруара рекао да ће Синод изабрати владику будимљанско – никшићког Јоаникија као привременог администратора (што је он, очито, одбио, нап. аут.))“. Патријарх је одговорио да се истрага у вези са Артемијем наставља, али је био сигуран да ће се решење наћи „у оквиру Цркве“.Такође, патријарх је уверио Ворликову да ће све ићи по правилима, и да уклањање владике Артемија неће изазвати никакво узнемирење, чак ни међу „тврдолинијашким“ Србима на Косову. Након разговора, Ворликова је у извештају истакла да патријархова намера да се мири са Ватиканом и предузимање мера протв владике Артемија указују на бољу будућност.

    http://borbazaveru.info/content/view/7642/52/

    И ту нема никаквих дилема како ко шта…Наредила и нагрдила Америка, СПЦ пристала, и кусамо сад сви то… Раскол!

    Једино се патријарх прешао да „уклањање вл. Арт. неће изазвати никакво узнемирење“… Е, Срби, чудна сорта, не можеш ти то умирит никад!!!!

    Чињеница да је padre Djurovic против, огорчено против, владике Артемија само показује да је владика на правом путу…. Да је padre Djurovic за њега, ја бих се прилично забринуо греши ли нешто преосвећени владика?!?!

  9. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Показало се, да се по доста питања у овом случају слажемо. Страног утицаја и свега и свачега је ту било. Мени је једино проблематично „сазревање“ Артемија у његовим годинама. Необично ми се допада коментар и размишљање Zmaj-а или Dragan Ilic о практичној ситуацији Артемија у коју може и долази и сваки обичан човек свакодневно. Ако сам добро разумео padre Djurovic није припадник СПЦ. Имао неки „проблем“ и није отишао у „егзил“, већ је променио „организацију“.

  10. @ слободан млинаревић

    Могу да се сложим да је Владика Артемије „закаснио“ са прозивкама…. Нек буде. Али, шта то говори о томе јесу ли тачне ствари – о иступању из Светског Савеза Цркава, је ли речено да се богослужи по старом, је ли очито кривоверје Игњатија Мидића, јесу ли забрањене молитве са иновернима, паљење свеће у синагоги… Екуменизам је свејерес, како рече ава Јустин Ћелијски. И највећа опасност додајем ја

    Нисам знао да Ваш омиљени padre није „члан“ СПЦ. Ако је тако, шта се меша у наше ствари, зар не би био најрадоснији да се ми овде међусобно лепо покољемо…. мада онда Свети Отац Папа нема шта да покрштава!?!

  11. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Рекао бих, да смо се углавном сложили. Ја сам нешто сазнао, а и Ви и сматрам, да је то циљ наших „разговора“.

Оставите коментар