Мери Дежевски: Грци су рекли не – али чему тачно?

(Гардијан, Лондон, 5. 7. 2015)

Мери Дежевски

Мери Дежевски

Можете игнорисати шта говори влада, али не можете занемаривати глас нације. Ово је рекао [премијер Грчке] Алексис Ципрас када је најавио референдум. Ово је коментар достојан премијера државе која је свету подарила демократију. Шта су тачно гласачи рекли, међутим, можда и није тако јасно као што би он волео.

Током вечери, како су подаци указивали на све већу предност гласова „Не“ – што је у конфузном свету тренутне грчке политике заправо „Да“ за позиције које је до сада заступао Ципрас у разговорима са Европском унијом и међународним институцијама – било је могуће осетити дрхтавицу која је обузимала остатак Европе чији је интензитет био у порасту претходне недеље. Сат времена након затварања [грчких] бирачких места, француски председник и немачка канцеларка објавили су да ће се у понедељак састати у Паризу, одредишту које је изабрано као дипломатскије решење, с обзиром на грчку осетљивост. [Британски министар финансија] Џорџ Озборн раније је посадио семе забринутости – тамо где је деловало да је уопште нема – изјавом на Би-Би-Си-ју да ниједна држава није имуна на грчку дужничку кризу, укључујући и Уједињено Краљевство.

Али, колики је мандат добио грчки премијер да иступа одлучније у предстојећим преговорима? Показало се да је резултат референдума много јаснији него што је већина истраживања јавног мњења предвиђала. До 21 час по грчком времену, извештавано је како је сваки грчки изборни округ гласао „Не“. Али шта, чак и таква, једногласност заправо значи? Победа „Не“ је остварена код излазности која је благо прешла 50 одсто. Ово тешко да указује на масовно учешће, чак и ако бисмо могли да поставимо јасне границе.

Краткорочно, гласање је сачувало грчку Владу и дало елемент извесности. Министар финансија Јанис Варуфакис је изјавио да ће дати оставку у случају да се гласачи определе за „Да“, а и сама Ципрасова позиција би била угрожена. Али, да ли је гласање заправо оснажило његове позиције у Бриселу?

Иако је у питању очигледна ствар, треба нагласити да је ово грчки глас о питању које има европски значај. Ципрас је већ преговарао са позиција победника на општим изборима. Можда се надао да ће специфичан мандат који је добио за изнуђивање бољег договора од ЕУ ојачати његове захтеве. Ово заправо указује на озбиљно неразумевање односа снага.

m-d

Пре него што је Грчка изашла на биралишта, званичници у Бриселу су нагласили да је референдумско питање неодговарајуће зато што је понуда – дата током једанаесточасовних преговора претходног викенда – истекла оног тренутка када су разговори прекинути. Тешко је поверовати да иста понуда неће бити враћена у игру у неком другом облику, али Ципраса можда чека тежак посао како би то постигао. Да ли може бити побољшана (са грчке тачке гледишта) сасвим је друга ствар.

Поред тога, потешкоћу за Ципраса не морају да представљају само Немци колико друге државе, које нису прикривале да су невољне да ублаже услове за постизање договора. Постоји осећање да ће Грчка – захваљујући блиставом премијеру и тврдоглавом ставу, уз одлучност Немачке и других, да се сачува евро по готово сваку цену – бити третирана као посебан случај. Међу онима који ће пружати отпор даљим уступцима нису само они, попут Ирске, који су успешно изашли из својих болних државних зајмова, већ и нови Европљани попут Словачке и балтичких држава – које су положиле велике жртве, посебно Летонија, да би испуниле услове за прикључење еврозони и које ће се бунити против било каквих попуштања услова.

Данас је дат одговор само на једно питање: Грчка влада је опстала, и Брисел ће морати да се носи са Атином каква јесте, пре него са оном каквом би волели да буде. Крупнија питања – може ли Грчка да остане у еврозони, или чак у Европској унији – остају без одговора. Као и она најхитнија за велику већину Грка: када ће се банке поново отворити и колико евра може да се подигне?

Након свега треба рећи да она нација која може да организује референдум на недељном нивоу, у потпуности га спроведе и објави резултате пре поноћи поседује ниво грађанске организације на којој многи могу да јој завиде. По начину гласања, као и по резултату, може се закључити да има наде за Грчку.

Мери Дежевски (Mary Dejevsky), један од најцењенијих британских спољно-политичких коментатора, бивши је дописник из Москве, Париза и Вашингтогна. Била је специјални извештач из Кине и многих делова Европе. Члан је Валдаи клуба од 2004, на чијим састанцима среће руске лидере сваке јесени, као и Чатам-хауса (Chatham House thinktank), утицајног лондонског Краљевског института за међународне послове 

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-53T

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Једна од „најцењенијих“ британских спољно-политичких коментатора, за коју на моју жалост нисам до сада чуо, показује озбиљан недостатак објективности. Очигледно је, да је наклоњена банкстерима и да свесно и намерно у причу увлач државе, које се уопште НЕ ПИТАЈУ. Немаћке и француске банке су кредитирале Грчку и оне су те које би треболо да трпе штете од погрешног улагања. То што Оланд и Меркелова желе и покушавају да пребаце на друге, цењена коментаторка испушта из вида, односно у великом луку заобилази

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s